Jedini moj,
Ko zna koji je ovo post večeras
Bunim blogere
To ne želim
Nije to moj stil
To je zato što ti buniš mene
Idemo iz početka
Jedini moj,
Ponekada te ne razumem
Ponekada želim da me nekakav vetar odnese daleko od tebe
Daleko od slatkih reči
Nemirnih snova
Besanih noći
Bistrih jutra
Poželim da ne osećam tvoje dodire na sebi
Da ne čujem tvoj glas
Da me tvoje usne ne miluju
Tvoje ruke ne istražuju
Poželim da sam sestricu slušala
Da sam na vreme shvatila
Ne mogu
I kada to poželim, tvoj dah na mome vratu osetim
I onda platem nekakav splav od sumnji na kome ću otploviti od tebe
Ne mogu
Trebaš mi kao vazduh nekakav
Kao hrana
Kao piće
A onda me nerviraš
I opet me nerviraš
U jednom trenutku se čini da mi nudiš čitav svet
U drugom mrvice nekakve koje pokušavam u pogaču da pretvorim
Trebalo je da slušam sestricu
Sestre su uvek u pravu
Jedini moj Ti
Znam ja dobro ko si ti
Samo ne mogu da odolim
I onda se sakrivam
Sumnjama prekrivam
I tražim te noćima
Zovem te danima
Krijem se u strastima
A onda se pojaviš i kažeš da me voliš
Pa se ponovo izgubim
Tada ne važe pravila
Tada ne važe pitanja
Tada se sve vraća
I dodiri
I poljupci
I drhtaji
Tada nemoćna klečim pred tobom
Jer sve drugo je potpuno nebitno
I želim ponovo da te ukradem
Da te imam samo na čas
Na tren
Sećaš li se moj Ti,
Kada su sati prolazili kao minuti a minuti se u večnost pretvarali?
Sećaš li se kada si išao onim tunelom i video svetlo?
Sećaš li se kada sam svoju glavu položila na tvoje grudi?
Sećaš li se kada si mi rekao da znaš da te volim i kada ćutim?
Dobro,moj Ti
Sada smo bar nešto utvrdili
I da želim ne mogu da odem od tebe
I nije da tako želim
Jednostavno to ne mogu
Jer ti si jedini moj
I nikada nikoga tako neću voleti
Trebalo je da slušam sestricu
Ali ne mogu nikako da ti odolim.
Ne zovite me prijatelji,
Nisam ja dobro društvo večeras
Strah u srcu
Tuga u duši
Njega pored mene nema
Ne zovite me prijatelji,
Kada tuga se u krčag toči a ja je ponosno ispijam
Kada sumnje plešu otrovan ples i pletu kolo oko mene
Ne zovite me prijatelji
On pored mene večeras nije
Možda je sa drugom
Možda vino pije
Možda se mene setio nije
Ne zovite me prijatelji,
Nisam ja neko društvo večeras
Ne želim da se lažno smešim
Ljubim u vazduh
Nazdravljam za sreću
Kada on pored mene nije
I nemojte se ljutiti,
Jer večeras ja tugom se mijem
Drhtim u tami
Snevam u čežnji
Polako tonem u tišini
A možda Vi mene i ne volite
Možda se samo pretvarate
Možda me namerno izazivate
Možda se žudnjom mojom kitite
Strahom ponosite
I možda mi namerno dolazite tako često
Jer želite tugom da Vas počastim
Jer poklone lažne mi donosite
Odlazite od mene nemiri
Sada kada ja u san se spremam
Sada kada spokoj prizivam
Odlazite i ne posećujte me više
Jar nemiri nikada ne mogu biti prijtelji.
Popodne.
Sunce blješti po čitavom stanu.Anđeo je zaspao a ja tumaram po stanu zavurujući u ormar.
Svega i svečega.Novog i starog.Odeća koju nosim i koju ne nosim.Onu koji sam iznosila dok se nije izlizala i ona koja uporno zauzima mesto u ormaru iako je nikada nisam ni obukla.
Shvatam da je tako i u životu.Dođe vreme da se raščiste stvari,srvane računi i obriše prašina.
Ja sam eto najpre krenula od samog ormara.Kupila veći i lepši stan i sada se polako spremam da se uselim u njega.
Kod mene u životu se događaji nikada ne dešavaju jedan po jedan.Već nadolaze u jatima.Ili bolje da kažem promene.Osećam kao da se nalazim na nekakvoj raskrsnici.
Čak me je i ovaj blog koji sam smatrala svojim omiljenim utočištem naterao da dobro razmislim kada su neke stvari u pitanju i osobe.
Na žalost,otišli su oni kojima sam najviše bila prikonjena ili barem postali neaktivni članovi istog.Zbog toga mi je neizmerno žao.Ono što mi je drago jeste da ćemo ostati u kontaktu i prijatelji.Ne pišem tekstove zbog komentara niti iste brojim.Čast mi je da takve ljude poznajem.
Što se mene tiče ja u seocetu ostajem i ne mrdam nikud.Toliko o tome i neću više pisati na takve teme kako bih želela da pljuvanjem umirim strasti.Kraj.Blog je selo u kome ostajem .Ne branim se ne spašavam ga.Ne širim mudrosti . Ne vređam . To je to.
Što se tiče one odeće koju sam kupila a nikada nosila nisam podseća me na one ljude koji su nekako bili u mome prisustvu samo radi reda.Nikako zbog mene same.Tu odeću iz ovih stopa odbacujem a takve ljude pozdravljam.Crni džemper je lep zato što je upravo takav kakav jeste,makar se nosio i sam na golu golcatu kožu,bez ičega a ne samo zato što ide dobro u kombinaciji sa kaišem boje pudera.
Ima i one koju nikada ne nosite,ne zato što se iscepala nego zato što je nikada obukli niste.Možda Vam je čak i dobro stajala ali u njoj se niste lepo osećali.Kao da Vas je izdavala.Takvih ima i ljudi .Onih koji su u početku bili divni pa nešto kasnije pokazali svoje pravo lice.Pozdravljam ih i želim im sreću.
Neki ljudi mi još uvek nisu dovoljno jasni.To Vam je kao kada kupite par dobrih farmerki pa se onda kada ih ponovo probate pitate da li su zaista dobre koliko ste mislili da jesu.
Ako sebe ubeđujem da su te i te farmerice zaista dobre i da mi savršeno stoje ne znači da je to istina.Ipak kod omiljenog para farmerki treba poroveriti barem dva puta pre nego što odlučite da li da ih poklonite nekome.
E sada,ima i odeće koju bukvalno obožavam i čuvam godinama.Ne bih je se odrekla ni za živu glavu.Čuvam je čak i kada izađe iz mode.Jer za mene je upravo ona prava.Baš kao i ljudi koji su dugo u mome životu i koji su moji Anđeli.Ima i onih koji su nedavno došli ( mali broj istina) ali pretenduju da će tu ostati čitavog života.Takve ljude zaista vredi imati za prijatelje.
U ormaru ima i odeće koja je potpuno neutralna i ide uz sve.Baš kao i u životu ljudi koji Vam nisu isuviše bliski a opet se nađu baš tu i baš u pravom momentu i baš onda kada su Vam najpotrebniji.Takvi su ljudi dragoceni.Čast mi je što ih poznajem.
Ima i one potpuno nove odeće koju ste tek stavili u ormar i niste sigurni da li će Vam dobro stajati iako je na ogledalu u kabini prodavnice izgledala savršeno.Ljudima koji se tek pojave u mom životu uvek pružam šansu.I zahvaljujem se što su u njega došli.
E dragi moji,pretresli smo čitav ormar.Ostaje još ona glavna šipka za koju se vešalice kače.Ona bi trebalo da simbolizuje brak.
Budući da menjam ormar tj stan,u novom te šipke biti neće.Srećom pa mi se odeća ne gužva i moći ću da je slažem jednu na drugu kada ugradim američki plakar.
Ukoliko šipka zaista bude potrebna,smestiću je u nekakav manji ,privremeni ormarić,tak za vanredne potrebe.
Sada je ostalo samo da dobro pročistim prašinu i razvetrim prostor.
Osećam kao da sam sa sebe skinula čitav teret.Hm,možda je to zbog letnje haljinice u kojoj se šetkam po čitav dan.Ko će ga znati.
Čini se da se Anđeo polako budi.Možda se iznenadi kada bude videla prazan ormar i stvari nabacane na kauču.
Ako me bude pitala šta se dešava rećiću joj da je mama pravila veliko spremanje.
Sve Vas pozdravljam!
Ovom prilikom posebno želim da pozdravima dobrog mi prijatelja Janakisa.
Rano jutro.
Tišina.Tek po neki zvuk tranvaja i po neko svetlo u stanovima susedne zgrade.
Prevrćem se po krevetu.Pokušavam da spavam.Grlim Anđela.Ona grli mene.Ne ide.
Shvatam da ne mogu da pobedim san u koji sam uporno želela da se uvučem i odlučujem da pišem.
Nije mi prvi put da pišem u ovo vreme.Sećam se da sam baš u ovo vreme ustajala kada se rodila moja devojčica.Ovo je bilo moje jedino slobodno vreme u toku čitavog dana.Vreme kada sam mogla da budem nasamo sa tastaturom .
Nakon toga se sve izmenilo.Razmišljam kako život ume da se promeni nekakvim čudnim obrtima ne pitajući nas ni kako ni kuda da usmerimo kormilo koje određuje njegov pravac.
Osećam se kao u nekakvoj zoni sumraka .Previše je to znate stvari u isto vreme za jedno malecno srce.Nisam baš sigurna da li sve mogu da podnesem.
Nisam sigurna ali znam da moram.Ne zbog sebe.Zbog Anđela.
Čitavu noć nisam spavala.U mislima sam se pripremala za ročište na koje ću izaći sama.Razmišljam kada će se moj život oblikovati barem u neki oblik .Suviše je bilo bura i brodoloma.Suviše poplava od suza.Suviše pomračenja sunca.
Što se tiče bloga koji se ovih dana u košnicu pretvorio reći ću samo jedno.Blog posmatram kao seoce sa kućicama.Ljudi Vam dolaze u goste.Dolazite Vi njima.Ne vidim nikakvog razloga niti za vređanje niti za kritikovanje niti osuđivanje.Svako ima prava da piše šta želi i kako to želi.Onaj drugi ima prava da ga čita ili ne čita.Potpuno je jednostavno.Od danas,budući da imam velikih problema na javi,se ograničavam samo na drage mi ljude koji posećuju moj blog i ja njihov.Oni su moja snaga i podrška.Svojim rečima su mi pomogli kada mi je bilo najgore i dali mi snagu.U ostale kućice više ne zalazim.
Pisaću ono što volim,kako volim i što je najvažnije kako se osećam u trenutku dok to pišem.
Ne bih li ostala sebi dosledna,ponovo zaranjam u sopstveni svet i pišem.
NA VRHOVIMA PRSTIJU
Volim polu tamu sa obrisom prigušene svetlosti.
Onda kada svetlost viri kao kroz zavesu i najavljuje njen dolazak.
Volim kada čujem samo zvuk udaranja o tastaturu a moje misli vijugaju u tišini.
Volim kada ih sabiram,uvezujem,slažem kao u nekakav spomenar.
Ne volim kada me bude nemiri.
Kada mi um optoče gomila pitanja koja vode u neizvesnost.
Kada mi se svest nalazi u nekakvom grču.
Kada mi je srce zaleđeno a duša sumnjičava.
Ne volim kada su moje misli napete poput nekakvih struna koje svakoga časa pomeraju tuđi prsti.
Onda kada tama preti da će preovladati svetlost
Mesec da nikada neće ustupiti tron suncu
Zlo da će večno trijumfovati nad dobrim
Kao da se nalazim na nekakvom ledu,bodem klizaljkama u njega i uporno pokušavam da napravm piruetu a umesto nje činim grešku i padam.
Za trenutak,osećam kao da sam ponovo na pozornici.
Kao da se ponovo nalazim na vrhovima prstiju i dočekujem na onaj krevet smešten iza pozornice.Onaj koji Vi u publici ne vidite i čini Vam se kao da balerine lebde u nebo,kako bi na sceni sve izgledalo savršeno.
Zaista se sada osećam kao da ponovo igram crnog labuda.Nosi me muzika života od koje me u isto vreme prolazi strah,jeza,nekakvo čudno zadovoljstvo.
Prepuštam se već osmišljenim pokretima bez mogućnosti da unesem novine.Kako bih zaboga to uspela? Koreograf, život će se naljutiti na mene.
Kao da ponovo lebdim na vrhovima prstoju krvavih stopala dok se čini da hodam po oblacima.
Kao da pravim arabeske i piruete ne mareći u kakav će se sklop igre pretvoriti.
Kao da besciljno igram susrećući se sa drugim igračima koje nemam vremena ni u oči da pogledam.
Kao da pokretima pričam priču koju ni sebi ne umem da ispričam.
Da,sve je potpuno kao kada sam bila na vrhovima prstiju.
Mišići prenapeti.
Telo izmučeno.
Stopala krvava.
Ovoga puta neću se povući .
Neću odustati.
Neću očekivati aplauz nakon predstave.
Samo ću nastaviti da igram i...
Uživati u tišini nakon predstave
Da,onoj tišini za koju sam mislila da je najstrašnija
Jedino što sam naučila nakon prestanka bavljenja baletom jeste da tišina i nije tako loša
Da ume da te osnaži i podari ti spokoj
A onda ću skinuti špic baletanke i navući one meke
Tako je lakše ići kroz život.
Ponekada je lepo igrati i bez muzike.
Hvala Vam što ste tu.
Dragi moji,
Napisah jedan post pa ga zamenjujem novim.Ne radim to cesto.Gotovo nikada.
Medjutim nagnalo me je da saznam sta je to zaljubljenost zaprvo?
Osecaj hipnoze?
Onda kada ne mozete ni da jedete ni da spavate i neprestano mislite na doticnu osobu?
Onda kada ne vidite nista oko sebe i sve izgleda ruzicasto i veselo?
Onda kada zaboravite na sve u zivotu sve sve i samo mislite na tu osobu?
Da li je to onaj trans ,koji kazu kratko traje?
Da li je to onaj zanos koji stene pomera?
Ako je sve to zaljubljenost sta je onda ljubav?
Mirna
Postojana
Trajna
Jedina
Kada bolje razmislim nekako se ne uklapam u niti jednu njenu osobinu.
Mozda su neke osobe stvorene da budu vecito zaljubljene.
A mozda...mozda ljubav nije trebalo odvajati od zaljubljenosti.
Mozda je zaljubljenost ustvari ljubav a ljubav njena verna kopija.Pokusaji da se ista zadrzi poverenjem i privrzenoscu.
Da li je ljubav kada dodjete umorni kuci a voljeno Vam bice napravi sendvic i poljubi Vas u celo?
Ili je ljubav kada Vas isto to voljeno bice doceka u strastvenom zagrljaju skidajuci Vas i ne dajuci Vam da odete ni do dnevne sobe?
Ko se usudio da ljubav od zaljubljenosti odvoji?
Mozda oni cija je ljubav istekla pa pokusavaju da je prikrpe.
Mozda oni koji ne osecaju vise one vihore strasti koje su osecali na pocetku veze.
Neznam.
Ne sudim.Ne teoretisem. Samo lepo pitam.
Ja, licno ja ,misljenja sam da je zaljubljenost ljubav a ljubav zanosenje.
Ili ja mozda treba vecito da sam zaljubljena jer ne umem da se smirim.
Ne umem da potisnem strasti.
Ne umem da uzivam u spokoju.
Ne umem da talase zamenim mirnim morem.
Ne umem.Jednostavno ne umem.
Ne mogu ja tako.
Zato ja i ne zelim drugi brak.
Zato zelim da odvojim ljubav od svega.
Zato zelim da se zarobim u trenutku vecne zaljubljenosti.
I tu ostanem dokle mogu.
Ako mene pitate,smatram da je zaljubljenost ljubav.
To je ono privremeno ludilo.
Posebno stanje svesti.
Carolija koja ne jenjava.
Ljubav vecna i mirna.
Kako onda da je dosegnem kada ja takva nisam?
Zaljubljenost je ljubav.
Mi samo nekada zelimo da nije tako.
Ovo je samo moje vidjenje.Ne smatram da je tacno niti ispravno.Prihvatam svacije misljenje.
Zahvaljujem i Didland od nje sam maznula ovu temu tako mi inspirativnu.
Tama polako dotice svetlost.
Vrhom prsta,rekla bih.Necujno nekako.Polagano.
Umorna sam od advokata,sudova,pretnji,prepirki.
Znam da si i Ti umoran od raznoraznih brojki,dijagrama,intervijua,putovanja.
Znam,znam...sve znam.
Znam i da ces ovo da citas.Iako se kao pravis da ne citas pa mi posle ponavljas sve ispisane redove.
Znam i da si uvek tu ,cak i kada nisi.
Znam i da cekas,bas kao i ja nas naredni susret.
Znam i da ga zamisljas,sanjas,planiras.
Znam i da razumes da je vino najsladje kada se pije sa usana voljenog.
Znam i da znas da je med poput nekakve rajske tecnosti koja tece sa reke ljubavi.
Znam i da znas da volim da me prigrlis onako snazno i ne das mi ni da se pomaknem.
Znam i da znas da ne volim kada te cekam
Znam i da znas da to pomalo i volim jer se tako stvara slatka ceznja
Znam ja to,moj Ti. Sve znam
Znam i da mi sapuces slatko dok ti je glava prislonjena na moje grudi
Znam i da pricas o necemu tamo dok mi pogled luta i nista te ne slusam
Ne ,zato sto necu
Nemogu
Dekoncentrises me
Hipnotises
Mutis mi razum kao magijama kakvim
I onda vise ne znam ni gde sam
Ni sta sam
Ni ko sam
Jer za mene samo Ti postojis
I nicemu mesta vise nema
Neznas Ti,moj Ti
Da ja sam spremna na sve zbog ljubavi
I stitove da sklonim
I oklope da skinem
I maske u vatru da bacim
Nije lako nositi krunu nemira
Od malenih staklica ona je napravljena
Sto svetlucaju poput dijamanata na suncu
Otrov u njima skriven je
I samo jedan taj maleni staklic moze da unisti dusu citavu
Prelivaju se u svakakve boje
Tamne na suncu
Svetle na kisi
U svom punom sjaju kada ih mesecina obasja
Svaki od tih staklica dotice telo
Dotice razum
Dotice srce
Teska je ta kruna,moj Ti
Ni malo zavidna
I znam sta cinis...znam znam to,bas znam
Vadis ih polagano staklic po staklic i stavljas ih u dlanove tvoje
Zatvaras dlanove i zelis da ih bacis negde daleko
Zelis da u krunu umetnes nekakve druge staklice
Sacinjene od ljubavi
Krunu nemira ne zelim nikome
Ona je velicanstvena
Ponosna
Gorda
U isto vreme otrovna
Opasna
Strasna
Ti njeni staklici umeju da se otrgnu ,zapljusnu oko tebe i zakovitlaju se toliko snazno da mogu da te odbace pravo u ocaj
E zato si Ti tu ,moj Ti
I mozda ces bas jedino to Ti uspeti
Nemir i strast veciti su ljubavnici
Vatre su njihovi saveznici
Plamsaju
Bukte
Gore
Dogorevaju
Ruse sve pred sobom
I nestaju u vihoru vecnosti
I zato Ti,moj Ti
Daj mi jos jedan trenutak onakav,samo jedan
Jedan jedini
Da ponovo dotaknem ono vantelesno
Da se sa stalicima krune izborim
Da skinem krunu
I budem tvoja
Ali moj,Ti
Mozda onda to ne bih bila ja...
Mozda bi to bila nekakva moja bleda kopija
Senka
Privid
Krunu nemira i veceras stavljam
Ovoga puta staklici joj se zudnjom preplicu
Protkane nitima ceznje
Blistaju ponosno
Njihova svetlost oslikava se na nebu
Da,moj Ti
To su zvezde
One te pronadju i kada se sakrijes
Njih sam veceras poslala po tebe
Hvala Vam sto ste tu.
Podne.
Gomila ljudi u sudu.Probijam se kroz njih uzurbanim koracima sve do sudske pisarnice.
Drzim tuzbu u rukama koje podrhtavaju.Iscitavam ispisane redove i ne mogu da verujem.Ne mogu.Onda citam zapisnik socijalne radnice i pokusavam da se umirim.Nista se strasno nece dogoditi.Znam to.Nije stvar u tome.Stvar je sto ne mogu k sebi da dodjem.Ne mogu.Zelim da se sve sto pre zavrsi.Rociste je za nedelju dana.
Shvatam da su dani prolazili kao minuti.Kazu da ti vreme brzo prolazi kada ti je lepo.Ja eto shvatam da ne umoljivo protice i kada se lose osecas.
Sve ce biti gotovo za samo nekoliko minuta.Citav zivot.Jedino na koga mislim u tom trenutku je moj Andjeo.Zelim da joj pruzim sve.Kada vec ne mogu ono sto joj je najpotrebnije.
Ostavljam predmet u pisarnici i izlazim na suncani trotoar .Prolece je uveliko u jeku.Cizama se jos uvek nisam odrekla.Nosim ih na bose noge.Mislila sam da cu biti vedrija ako obucem kratku suknjicu.To se nije dogodilo.Shvatam da je pretoplo i za dzemper pa ga skidami ceprkam po porukama i mailu u mobilnom telefonu.
On.Da,on se javio.Taj moj.Javi se on uvek.Cak i kada pomislim da nece.Smesim se.iscitavam,Penjem se na oblake.Da,da to mi je potrebno.Bas i upravo sada.da hodam po oblacima da se smestim na jedan i leprsam grabeci gram srece.
Razmisljam o sebi.Padam na slatkorecivost.Da ovam odam jednu tajnu,svaka zena pada na istu samo neke priznaju a neke to ne cine.Slatkorecivost ume otrovna da bude. U srce da koplje zarije.Ali ja je volim.Bez nje ne mogu.Od nje zivim.
I sada nesto razmisljam Taj neko ili neko drugi ako bas ume da laze tako vesto neka laze.Samo...neka ne prestaje.Neka me laze i laze dokle god je meni lepo.
Ne pitam.
Ne biram.
Predajem mu se.
Zene bi cudo ucinile za gram paznje a ja...ja za delice oblaka.
Onda se pitam sta sam ja to trazila od ljubavi citavih ovih godina?
Nekakvu sigurnost?
Idilu?
Porodicnu atmosferu?
Oh,kako sam gresila.Ja sam se zaprvo vodila stvarstvenim porivima.Ponekada imam osecaj kao da nisam zena.Da zivim od zudnje.Da sam vodjena nekakvim telesnim porovima.
Zasto neki misle da je tako lose ploviti po oblacima?
Zato sto mozemo ljosnuti o zemlju i o nju zestoko udariti?
Zato sto tada svet posmatramo kroz ruzicaste naocare pa kada ih skinemo shvatimo da nista u stvari nije ruzicasto?
Mozda je i tako ali ko ne ume da plovi po oblacima ne ume ni zvezde da dotakne.
Da se svije u narucje mladog meseca i prigli ga.
Da bude deo vasione i menja sopstvene oblike.
Da postoji van vremena i prostora.
Za to....vredi ziveti.
Jos malo zurim u telefon a zatim ga vracam u torbu .
Osmeh mi titra na licu.
Lepo je kada Vam neko ukrasi zivot.
Kada Vam neko nanese osmeh na lice.
Kada Vas nauci da plovite po oblacima bez ikakvih pomagala.
A onda...ubrzavam korake...
Raspustam kosu.
Dizem glavu ponosno i kazem sebi...
Ne treba mi advokat.
Sama cu izaci na sud.
Dovoljno sam jaka.
Ovoga puta,nikada sigurnija bila nisam da mi nikakva pomoc nije potrebna.
Osecam se kao da sam izvan zemlje i oblaka.
Kao da plutam nekako izmedju u nekakvoj bestezinskoj i bezvremenskoj zoni.
Cudan je to osecaj.
Ipak sam se sa Zemlje vinula.
Hvala Vam sto ste tu.
Mars 5000. godina.Obratite paznju nismo klonovi prebegli smo iz vremeplova.
Rano pre podne.
Nerviram se.Strasno se nerviram.Taj moj je pre nekoliko dana otisao na Jupiter.Dobio je visoku funkciju.Sve je to lepo ali kako cu ja sada ovde bez njega?Mislim jaka sam ja zena i imam puno prijatelja ali ljubav!Sta on misli.Poludecu!E sada kaze on meni da ja dodjem na Jupiter i da je tamo lepse.Kaze da me voli i dalje.Znam to i ja.Ali dodje mi da jednostavno poludim.Pokusala sam da ga prizovem sa Svastarnikom...videcemo da li ce doci kasnije.Makar na kratko.Na trenutak.
Cekam da dodje moj savetnik za Ljubav Stepski vuk.Pomalo sam nervozna.Obukla sam jednu od onih prelepih haljina kakve je nosila Merlin Monro.Eto ,ako nista drugo sada mozemo da biramo iz vremeplova svi da nosimo sta ko zeli.Nije ovde na Marsu vise toliko toplo pa...sloboda izbora.To cenim.Ova haljina..hm mogla bi da bude i malo kraca ali ne...to cu za Tog mog.Sada treba da budem poslovna.Dugo mi je trebalo da se uklopim sa savetnikom Stepskim.Najpre je on nesto tvrdio da ja nemam pojma pa ja da on nema...sada smo se konacno sporazumeli.I...slusam ga.Do sada se pokajala nisam.Mozda malo zanoveta ali uvek je u pravu.To moram da priznam.
Podne.
Cas se zavrsio.I sada se nalazim u jednoj posebnoj kucici.Nisu kuce kao sto su nekada bile,znate.Sada su tako jednostavne i bez namestaja.Samo svastarnici i nista drugo u njima.Ovo je posebna kuca.Tu treba da se nadjem sa svojom sestrom vilom sa duplim krilima da da pogleda u buducnost citave planete.Kada samo pomislim da se astrologija ucila iz pravih knjiga koje sadrze listove koji mogu da se opipaju...strasno.Sada je sve to drugacije.Za astrologiju se obucava cim se rodite.Izvestaji se salju direktno sa zvezda.Znam sada cu da je smaram malo da mi kaze o mom zivotu...opet...ali ona mi kaze uvek.Samo da je pitam kada ce vise taj moj da dodje.
E nakon toga moram da se vidim sa predsednikom Marsa Janakisom.Skoro je stupio na funkciju i vec preduzeo pametne poteze.Ali pssst nesmete to da znate.To je tajno.Ja sam u funkciji za komunikacije sa ostalim planetama.Napredujemo mi sa Marsa.Napredujemo.
Vidite sada su se izmesali predsednici i vitezovi kraljevi i faraoni.Svega ima.Ali samo jedan je vitez koji krstari svim mogucim planetama,a pravi pravcati je ratnik koji mir zagovara i bori se za pravdu.Pogadjate.Filmetric.
E da.sa Zemljanima jos uvek ratujemo ali sta cete izgleda da ce tako stalno biti.Sujeta i ljubomora su bolesti koje jos uvek nisu pobedili.Oni se time jos i ponose.Vekovima od njih ginu ( iako da vam priznam oni jos uvek misle da umiru od drugih bolesti) ali sta sada da radimo.Pokusavali smo to da promenimo ali ne ide.
Sto se Filmetrica tice on ide u opasnu borbu ove nedelje.Trebalo bi nakon njegove posete Zemlju da napadi konacno prestanu.Janakis je sve pokusao mirnim putem.Ovako.Mozda cemo morati da zarobimo deo klonova Zemljana.Ne da im ucinimo nesto nazao.Naprotiv.Samo da...pokusamo da uticemo na njih da uticu na ostale Zemljane kako ne bi propali kao narod.Kada bolje razmislim kada do sada nisu propali nikada i nece.
Ali zloba preti da razori Zemljinu koru.To uporno pokusavamo da im kazemo.
Imamo i princeve ovde na Marsu u 5000.godini to je Aleksandar 88 imamo necete verovati i princeze to su Behappy i Maja ultra.Necu Vam odati koja od njih je sa nasim princem.To neka ostane tajna.
Ali znate sta ,sada sam toliko uzbudjena ,zabavu pravi Persefona licno i u to ime iz svastarnika mi je ispala prelepa duga haljina u boji sampanjca.Doci ce i moja sestra,Jovan ss,sanjarenja,roksana,unajedinaanna,suky,anam,,littlephoenix,excentricniluda,hyperblogger a kao specijalan gost najavljuje sa brankicavucica.Jedva cekam!Kazu da ce zabava biti vanvremenska i da cemo uspeti da prebegnemo u doba Faraona.
I bas sada dok stavljam nausnice i ceznem za njim on se pojavljuje.Hrabar i odvazan.Samo moj.Prislanja usne na moje i kaze mi : Ti si centar univerzuma. Volim te najvise i uvek ce tako biti.Smesim se i njegove usne se spustaju na moje.
Nikada srecnija nisam bila.
Upss izvinjavam se.Dobicete deteljan izvestaj neki drugi put sada sam toliko uzbudjena da ne mogu da govorim.
Sve Vas puno pozdravljam.
Popodne.
Najpre kisa.Onda sunce.Nema duge.Umesto nje blagi povetarac.
Vracam se od advokata i razmisljam .
U mom predhodnom postu,osecam da sam pomalo napala muskarce,sto mi namera nije bila buduci da su upravo oni vecinom moji dobri prijatelji.
Osecam da treba da prozborim i rec dve o tome da ni mi zene nismo bas savrsene tako.
Pisem kako je u mom slucaju,verujem da ce se mnoge zene pronaci.Pozdravljam i one koje se ne pronadju.PoBogu ne bi bilo bas dobro da smo sve iste.Onda bi muskarci razvili jednu taktiku i sve nas na precac osvajali.
Dakle,sta treba da poseduje jedan muskarac da bi se dopao meni?
Moju sliku,muskarca koji bi me osvojio stvorila je ona "vidovita"zena koju sam posetila kada sam imala 14 god.Ne umem da objasnim ali nekako, ta slika se urezala duboko u moju svest.Verovatno zbog toga sto sam bila veoma mlada i jos uvek verovala u bajke.
Crn
Intelegentan
Stariji od mene obavezno
Situiran
Da me obozava
Vidite,uprkos toj slici ,stvorenoj duboko u mojoj svesti nista me nije sprecavalo da se nadjem u vezi sa nekima koji nisu ispunjavali gotovo niti jednu od navedenih osobina ( dobro bila je barem jedna uvek) i da pomislim da je bas taj onaj pravi.
Kako ? Zasto ? Neumem da objasnim.
Muskarac koji se pojavi osvaja me verovatno ukoliko vidim da nije preterano zainteresovan za mene.To sam vec pojasnila u predhodnom postu.
Desava se cesto da ni ja neznam sta bas hocu i zelim.
Ne odgovara mi ni da me zove mnogo puta ni da me ne zove.
Pa onda njemu pricam jedno a zelim sasvim drugo.Ili mozda to sto pricam njemu pricam i sebi pa pokusavam da se ubedim da je tako.
Onda ni on nezna kako da se ponasa pa pokusa ovako ne valja .Pokusa onako ne valja.Onda se suvise priblizi pa me nervira pa se udalji i ja onda shvatam da bez njega nikako ne mogu.
E onda kada ja to shvatim uglavnom nastaje presudni momenat.Ako ostane ili se vrati to je to.Ako ne ostane onda ni sama neznam sta cu.Nerviram se.Necu da zovem da ispadam ocajna..sa druge strane nisam od onih koji cute pa cekaju ....
Zbrka.Trka.Frka.Ko prezivi svaka mu cast.
Postoje oni smerni,cini se odani koji su mi se priblizavali na jedan diskretan nacin ,osvajali me iskrenoscu,polagano,bez lavina i vulkana.
Rekoh jedino u zivotu zalim sto im nisam pruzila sansu.To su uglavnom bili moji vrsnjaci.To su oni za koje mame misle da su idealni zetovi.
Ja sam uvek birala one drugacije.Neuhvatljive.Intelegetnije.Nestalne.Mozda sam nekada i znala da nisu za mene ali da odolim mogla nisam.
Oni koji kazu da zena ne bira,varaju se.Zena je ta koja bira.Uvek.Samo na razlicite nacine.
Vidite sada u ljubavi zaista pravila nema.
Nakon jednog velikog razoceranja pojavio se on,moj muz ( iskreno se nadam za dve nedelje bivsi) .On je spadao u te smerne.Moj vrsnjak.Faklultet.Ljubazan.Fin.
Resih ja da promenim neke zivotne stavove.Ali ne iz prva.Rekoh mu da zelim da najpre budemo prijatelji. Prijatelji i nista drugo.I zamislite cekao me je punih mesec ipo.Strpljivo.Potpuno ne napadno.
I eto ,kako se sve zavrsilo.Da gore ne moze.
Da bi se dve osobe poklopile na istoj talasnoj duzini potrebno je zaista mnogo.
Mi zene,varamo se da je to onaj osecaj sigurnosti,kome sam toliko tezila.
Sada ne razmisljam u tom smeru.Sigurnost ne postoji.
Po meni kljucnu ulogu igra strast.
Razumevanje,postovanje,razgovori sve to mora takodje ali bez magicne privlacnosti i ocaravajuce hipnoze nema po meni ni ljubavi.
I da...trenuci...
Oni cine da po oblacima hodam
Da nestanem sa ovoga sveta
Da zvezde dotaknem
Da se zavrtim u vihoru carolije
Da,za njih zivim
Zbog njih bih sve ucinila,samo da ih bude malo vise.
Zbog njih se ni padova ne plasim
Ni udaranja o zemlju
Ni komadanja srca
Ni prodavanju duse
Samo za njih zivim jer oni su moj zivot
Sto se mene tice ,sada polako pocinjem da verujem da je gatara bila u pravu hm sto se osobina koje je navela tice:)
Ljubav do smrti je moguca.
Potrebno je samo jedno da bi se ona dogodila....
Da je prepoznate , cim se pojavi
Samo i samo tako mozete biti sigurni da je to ona.
Jer ona je jedna jedina i niti jedna sa njom ne moze se uporediti.
I nikada nece moci.
Sunce se pojavilo,bljesti u svom punom sjaju u zaslepljuje mi vid.
Skrecem pogled u drugu stranu.
Opet,ne vidim nista jasnije
Volim sto je tako
Dragi moji,ovo su samo neka moja razmisljanja.U ljubavi pravila nema.Nikada nece ni biti.Mozemo samo da polemisemo o njoj.Kada naidje ljubav nas ostavlja i bez vida i bez sluha, i bez daha a cesto i bez moci govora.
Ti,moj Ti,znam da citas sve ovo.U protivnom Ti ne bio moj Ti.Znam i da razumes da poslednjih nekoliko redova pripadaju bas Tebi.
Vi,bas Vi hvala Vam sto ste tu i sto me citate.
Kisne kapi proizvode setnu melodiju koja mi ispunjava srce nekakvom tugom.
Gledam u tamno nebo.Niti jedna zvezda.Niti obris meseca.
Razmisljam o postu moje sestre vile sa duplim krilima.
Shvatam da je zaprvo opisala mene iako je o sebi pisala.
Osecam da moram da kazem rec dve o ljubavi.
Kakva sam ja u ljubavi?
Krenimo iz pocetka....
Nikada ja ne cekam da se nekome dopadnem nego da se meni dopadne Taj neko.
Onima kojima se ja dopadnem...hm oni mi uglavnom nisu zanimljivi.Moram priznati da sam se u zivotu jedino kajala zbog toga.Zbog toga sto nisam ni pokusala da budem sa nekima koji su me voleli,cesto i godinama.
Kada mi se Taj neko dopadne ja preuzimam inicijativu nekako.Mozda ga navedem da on misli da je preduzeo...Neznam.Zavisi.Ukoliko mi bezi to mi je sve zanimljiviji.
Ne kazem da sam neka lepotica ili gradjena kao manekenka ali sve koji su mi se bas bas dopali nekako sam uspela da osvojim.Kako? Neznam.Ali veruj te tako je bilo.
E tada nastaju problemi.
Tada Taj neko,iako sam ga ja osvojila obicno pocinje da osvaja mene.To je najlepsi period.
Zanosenje.Hipnoza.Trans.
Tu stvari ili pucaju ili se nastavljaju.Prostije receno ili on zbrise ili ja.I dok je tako nije to ni tako lose,buduci da vezu nismo posteno ni otpoceli.Povrede nisu velike.
E sada,ukoliko oboje ostanemo u vezi.Hm sto bi znacilo da je Taj neki prilcno jak pod mojim naletima..ili ja pod njegovim,takodje dolazi krizni period i tu se nadovezujem na vilin post.
Kod mene licno paznja igra najvecu ulogu.Nje se ne odricem.Nikako.Nikada.Ona je kao nekakav vazduh koji udisem.Njom se hranim.Opijam.
Sa njom nestajem i ja.
Najvise me nervira kada mi zene moramo da premeravamo i oblikujemo ljubav prema muskarcu.Hm iskrena da budem oni kada zapnu zapnu i sve im je dozvoljeno pa i hiljadu poziva dnevno a mi...mi svaki cas treba da se pitamo ( ili same sebe ili jedna drugu ) da li i koliko da ga zovemo,da ne ispadnemo ne daj Boze dosadne,da ne smaramo...Sto bi znacilo da on svira a mi igramo.
A onda treba da se zadovoljavamo mrvicama koje pred nas baci.
Ne ide to kod mene znate nikako.
Umem ja i da
Klecim
Molim
Skidam krune i odecu
Predajem se u potpunosti
Ucinim sve ali sve
Pristanem na sve
Ali ukoliko ne osetim da sam njegova princeza
I samo njegova sve se tu zavrsava
Nemojte misliti da mnogo trazim
Ako je vec sposoban da ima 5 zena u isto vreme a da se ja pri tom osetim kao ta jedna jedina,samo njegova i uspe da mi pokloni paznju u onolikoj meri koju prizeljkujem te da sam potpuno zadovoljna i da pri tom neznam za tih pet zena ,svaka mu cast.Sve moze.
Od pune paznje medjutim ne odustajem.
Toplo hladno moze u pocetku,ukoliko me previse rashladi uskoro cu ga zalediti.
Umem ja i da opevam
Da razumem
Da prastam
Da verujem
Ali bez paznje moja ljubav umire.
Kolika paznja treba da bude? Hm niti preterana predpostavljam niti isuvise mrsava.
Treba da je osetim svakoga dana.Da se nikada ne izgubi.
Tada ,upravo tada moze i ljubav do smrti.
Mogu da stene pomerim.
Nebo dodirnem.
Preskocim sva trnja kojima je veza obasuta.
I budem samo njegova.
Sta on radi kada mene nema nije me briga.Ako je vec zapeo da muva nekoga pored mene ovakve neka mu je,ali sve dok ja to neznam ili ne osetim.
Onoga trenutka kada osetim da ja nisam centar univerzuma nestajem.
Sa paznjom ruku pod ruku odlazim podignutog pogleda,sa suzama u ocima i hrabro koracam do novih izazova.
A onda sve po starom.
I nikada iz predhodne veze nista ne naucim.
Nikada i necu.
Jer to sam jednostavno ja .
Bez paznje moja ljubav nikako ne moze da opstane.
I onda kada se sve zavrsi.
Kunem se sebi i obecavam da ce sve drugacije biti naredni put.
Nekako me iznova sustize slican scenario u raznoraznim izdanjima.
I zato Taj neko,ne treba da misli da je udvaranjem do sklapanja veze sve zavrsio.
Meni mora da se udvara svakoga dana.
Ako to ne cini....nestajem poput nekakve pahulje koja se topi na dlanu.
Ako pak to nastavi da cini...
Bicu njegova i samo njegova do smrti.
Prosto je.Zasto se onda cini da je uvek toliko komplikovano?
Ovaj post ne vezujem a nemojte ni Vi za Tog nekog mog ( hm iako ne bi bilo lose da i on procita za svaki slucaj) .Nije nastavak Spanske serije.Pokusala sam samo da opisem kakva sam u ljubavi i nekako se nadovezem na post vilesaduplimkrilima koja me je inspirisala da ovo napisem.
Popodne.
Izašla sam malo na svež vazduh.Samo da me malo vetar umije.Samo da se osvestim i shvatim da ne sanjam.Da sam direktno sa oblaka luplila o staru ,dobro mi poznatu ,zemlju.
Pre nekoliko sati sam razgovarala sa advokatom,medjutim upravo tih nekoliko sati prođoše mi u nekakvom polu snu.Zamagljeni.Kao da plutam u nekakvoj polu tami.Sivilu.
Čekala sam ja tu tužbu za razvod ali je nisam do sada dobila.Advokatkinja mi kaže da je moj ( još uvek ne zvanično ali iskreno se nadam uskoro ) bivši muž zahtevao da se dete dodeli njemu i da mu ja dajem alimentaciju.Ne mogu da verujem.Ne mogu.Da li u ovoj zemlji svako i sve može?Pa i onaj koji je napustio porodicu da tuži i optužuje? Onak koji za dete mesecima dinar dao nije?
Ruka u kojoj mi je telefon mi podrhtava.Baš kao i čitavo moje telo.Odakle njemu pravo...ja da mu plaćam alimentaciju od plate na bolovanju...ne ne,ovo se ne deševa.
Advokatkinja mi kaže da se smirim.Da je uporedo sa tužbom pročitala i izveštaj socijalne radnice u kojem ona naglašava da je procenila da dete ide kod majke.Kaže mi da je slučaj dobijen.Da ima hiljadu istih slučajeva i da će dete kod mene biti.
Nije to problem,znate.Ja to veoma dobro znam.Niti jednog trenutka posumnjala nisam.Problem je što tek sada shvatam sa kim sam živela.
Kada se samo setim da je on baš bio taj koji je insistirao na našoj veridbi.On taj koji me je kao spetljao ( što se priznajem retko dešava jer sama volim da odaberem prva) .On taj koji me je molio kad god posvađao oko nečega da mu oprostim.
Zovem sestru i pitam je za savet.Mudar je kao i uvek.Moraš biti smirena do suda.Ovo je ipak Srbija ,kaže mi.
Nije to problem.Biću ja smirena.Nikada nisam bila ni agresivna uz sve pretnje koje sam dobila.Problem je što ne mora baš sve tako.Može nešto i normalnije u životu da se mome odigra.
Razmišljam kako mi žene sve premeravamo,odmeravamo,oblikujemo se prema muškarcima.Da li je previše da ga dva puta u toku dana zovem?
Da li će misliti da sam napadna ako ovo ili ako ono?
Zaprvo sve mi tražimo samo grame pažnje i normalno ponašanje.Ništa više.Gramima pažnje se hranim,od njih mogu da živim.
Insistiram na njima.Ne dam ih ni za živu glavu i od njih ne odustajem.Sa njima odlazim i ja.
Odlazim ponosno i dostojanstveno.
Što se oblaka tiče,za sekund šetnje po njima čitav bih život dala i nikada zbog toga požalila ne bih.Ne bojim se da poletim.Ne bojim se ni naglog lupanja o zemlju.
Već sam lupila i preživela.Lupam svakodnevno.Oblaci me živom održavaju.Bez njih ne bih postojala ni ja.
Ponovo slušam advokata kako mi smireno govori da s ne brinem.Da je sve to rutinski.Da dete pripada majci.
Znam to i sama.Samo se pitam sa kakvim sam to čovekom živela.
Ne osuđujem ga.Ne bacam kamenice.Ne proklinjem.
On je otac moga deteta poBogu.
Samo...samo sam ga tek sada upoznala.
Hitro koračam ,gazeći štiklama po betonu i pitam se šta će mi sutra doneti.
Povetarac se u vetar pretvorio i mrsi mi kosu.
Hvala vam što ste tu.Izvinjavam se na pomalo agresivnom postu,koji se nikako u moj stil ne uklapa.Nadam se i sama da takvih biti više neće.
Vilo sa duplim krilima sestrice posvećujem ti ovaj posti.Znam da će se pronaći u njemu.Ponosna sam što si mi sestra.
Jutro.
Budi me Andjeo.Otvara oci i odmah skace na noge.Odlazi do mojih cizama ,i sva tri para puni igrackama ne dajuci mi da se priblizim dok ne zavrsi posao.
Gledam svoj odraz u ogledalu i shvatam da imam jos vece podocnjake nego predhodnog dana.
U zelji da se ulepsam i to ucinim dok Andjeo spava ostala sam budna do jedan bakcuci se sa kremicama,pilnzima,serumima,maskama i ostalim sitnicama koje zeni dozvoljavaju da se u danasnjem vremenu kao zena oseca.
Nakon sto sam stavila gel za ukljanjanje podocnjaka shvatila sam da sam se probudila sa jos vecim kolutovima oko ociju.
Dok Andjeo predano obavlja svoj posao razmisljam o recenici stepskog koju mi je sinoc uputio.Svako ko odapne strelu treba da zna da ona pogodi neku metu.Tako nekako,stepski ce mi oprostiti ako dobro nisam napisala.
Da li je u danasnjem svetu priznanje ludost ili mudrost? pitam se.Priznanje nekome ,pa i nama samima.Mozda je najbolje da jednostvno cutimo.Da svoja osecanja potisnemo.Da zivimo bez priznanja i ispovesti.Da idemo kroz zivot polagano.
Neznam,sta i koga zaprvo pogodi strela koju odapnemo kada priznajemo? pitam ja Vas.
Da li druge ili nas same?
Jasno je meni da treba da cutim ,da bih mozda trebalo da pisem o necemu drugom a ne o ljubavi.Janakis je u pravu.Ljubav je toliko velicanstvena da se obezvredjuje ako se o njoj pise.
Opet,ljubav je najcarobnija.Toliko je pesama o njoj spevano,stihova napisano,prica ispricano.Ona je jednostavno nepresusni izvor energije i inspiracije.
Vratimo se mi na moju danasnju dilemu priznati ili ne priznati i sebi i ostalima,pitam ja vas?
Ako mene pitate priznanje i ispovedanje cisti dusu.S vremena na vreme ga treba praktikovati zbog nas samih.Tako lakse idemo dalje.Barem ja.
Imala sam nekoliko zamerki na svoju iskrenost ovde na blogu i to uvazavam.Bilo je i onih koji tvrde da sam sve namerno izmislila da bi privukla paznju.Te ljude pozdravljam.
Volela bih da je tako.Volela bih da sam umela tako nesto da ucinim.
Odapinjanjem strele priznanja najcesce pogodimo nas same.
Ja sam vidite malo drugacija.
Nagla.
Brzopleta.
Inpulsivna.
Radim onako kako mi srce diktira.
Umem da budem cesto ranjena.Ali iz blata se podizem potpuno cista i nastavljam stazom da koracam jaca i ponosna.
Lekcije obicno ne naucim.Sto nije dobro priznajem.Oni koji idu za svojim srcem to nikeda ne umeju.
Srce je neumoljivo.Ono diktira nemilosrdno.Trazi.Ocekuje.
U isto vreme spremno je da potpuno preskoci sve prepreke i vine vas u oblake.
Sa oblaka se i pada,direkt na zemlju.Ljosak je toliki da preti da ce isto to srce koje Vas je vodilo da Vam polomi u paranparcad.To je istina.
Ali da ga niste slusali ne bi ni saznali sta znaci setnja po oblacima.
Ponekada,ona je vrednija od citavog zivota.
Moj Andjeo sada kaze da mora da doruckuje i Sv Petka cija je ikona smestena na stolu pokraj velike vaze.Kaze da nije u redu da samo jedemo mi a ona nista.
Smesim se i grlim je.
Ona je nesto najvrednije sto sam ikada imala i sto cu ikada imati.
Sto se priznanja tice,nisam se pokajala,neke stvari je najbolje priznati najpre sebi samima.
Citav zivot ili jedan dan setnje po oblacima?
I nepitajuci me ,moje srce uvek bira drugu varijantu.
Stepski vuce i Janakis,hvala Vam sto ste mi prijatelji.
Ti,moj jedini Ti
Nadam se da ćeš ovo pročitati
Jer u protivnom,Ti ne bi bio baš Taj moj Ti
Volela bih da ovo priznanje otpočnem u predvečerje
Kada se zvezde spremaju da izađu na nebesku pozornocu i otplešu svoj čaroban ples
Onda kada se mesec promalja iza oblaka i krči ih ponosno
Volela bih...ali bojim se da neću moći sama sa mislima svojim biti
Da će se kuća ljudima ispuniti
A moje reči izgubiti čaroliju
Zato ti pišem sada
Dok se dan ne izgubi a sa njim i toliko reči koje ti želim uputiti
Moj Ti,
Pitaš me zašto sam
Kraljica sumnji
Kćer tame
Sestra strahova
Princeza nemira
Znaš ti mene ,moj Ti,bolje nego što sebe poznajem sama
Bola sam se na oštre stene
Srce ružinim trnjem ranjavala
Budućnost izgubila
Crtaš mi nekakve grafikone
Ne razumem ih
Kažeš da su prosti
Možda
Reći ću ti nešto
Niti jedan grafikon nije dovoljno prost ili komplikovan da našu ljubav dočara
Ona je nestvarna
Jedinstvena
Snažna
Pitaš me da li verujem u ljubav do smrti
Kako da ti kažem sada
Ti si me promenio
I ja sada više nisam ja
Ja sam neko potpuno drugi
Ni sama sebe ne prepoznajem
Van svih granica i razuma strašću okovana
I zato moj Ti ,
Priznajem
Priznajem da nikoga nisam toliko volela
Priznajem da možda nisam ni znala ljubav šta je
Priznajem da si razrušio svu onu vojsku koja je stajala oko srca moga i uvukao se u njega
Priznajem da na sve pristajem
Priznajem da sam tvoja
I zato,moj Ti
Nemoj me niišta više pitati
Ponizno sada klečim pred tobom
Krunu sumnji skidam
Raskidam kumstvo sa tamom
Sestrinstvo sa strahom
Ostajem princeza nemira
Jar to sam ja
Kažem ti da te volim
I da će tako uvek biti
I da...još nešto samo...
U ljubav do smrti verujem
Ti si me naučio tome
Odeću sam sa sebe skinula
Krune podelila
I sada sam samo tvoja
Jer tako biti mora
Oblaci se smenjuju ,plove poput labudova nekakvih
Sama sam ,u tišini
Tada se najbolje ljubav oseti
Ti,moj neki Ti ovo je posvećeno baš tebi.
Hvala Vam što ste saslušali moje priznanje.
Jutro.
Prigušeno.Prohladno.Baš onako kako mi odgovarala.
Nakon tuširanja utrljavam u telo losion .
Blagi povetarac mi mije lice dok gledam u jednu polovinu grada izgubljenu u sumaglici.
Budući da sam se ovde ispovedala Tom nekom,Vama smatram da je konačno došao čas da se ispovedim sama sebi a onda nastavim sa svojim životom.
Nikako ne smatram da je razvod nešto dobro što mi se dogodilo.Razvod ni za koga dobar ne može da bude.Najmanje za dete koje nije osetilo šta znači porodica i stabilnost.
Ne mislim da je razvod toliko težak zbog toga što volim ili ne volim svog ( još uvek ne zvanično ali uskoro ) bivšeg muža.Niti zbog toga što jesam ili nisam sa njim.Muškaraca ima,uvek će ih i biti.Razvod je najteži za dete.Upravo zbog toga trudila sam se da očuvam brak.
Trudiću se da to učinim i do potpisivanja razvoda.Samo i samo zbog svog deteta.Nikakvih u mome braku trauma nije bilo,čak ni čestih svađa.Razlog je po meni potpuno nedovoljan za razvod.Možda sam samo ja takvog mišljenja ali nije to sada ni važno.
Što se mene tiče nakon dugog i iscrpnog analiziranja i premišljanja shvatila sam da sam ja verovatno rođena da bih bila sama.Ne pišem ovo da bi me sažaljevali ili da bih dobila reči utehe.Nekim ljudima je samoća potrebna poput vazduha.
Ljubav je sama po sebi najlepše osećanje.I možda je to čudno ali ,upravo zbog toga i baš nju u svom svom sjaju i veličini žalim da sačuvam po strani ,ne ukaljanu dnevnim obavezama,pritiscima okoline,sitnicama koje je nagrizaju...Želim da sva ta čarolija bude nekako ostane zaleđena u nekakvom vanvremenskom i vanprostornom obliku.Izvan ovoga materijalnog sveta.
Ima onih koji su srećno venčani,njima od srca želim da im brak potraje baš kao i ljubav.Neki su ljudi izgleda stvoreni da vole u tišini.U njih spadam i ja.
Dakle ljubav potpuno izvan svakodnevnice.Čarobna.Magična.Nestvarna.Dokle god traje traje.Neka traje i jedan trenutak ali nekada je taj trenutak važniji od čitavog života.
Nikada ali nikada ne bih pomislila na drugi brak.Ne,to mi ne treba.Znam da je to najmanje potrebno mome detetu.Zato sam sa brakovima ,ukoliko završim sa ovim, potpuno završila.
Možda brak nikada i nije bio za mene.Htela sam uvek bolje,više,lepše.Ne govorim sada o mužu nego o stvarima isključivo materijalne prirode.Smatram da je tako i normalno.Da se borimo za bolje i svojoj deci obezbedimo najbolje.
Onoga trenutka kada čarolija ljubavi nestaje odlazim.Kao komičar bez hvale.Glumica bez ovacija nakon predstave.Balerina bez aplauza.
Tako će uvek biti.Samo na tronu i nikako druačije.Ni na šta manje ne pristajem.
Danas dolazi moj Anđeo kome želim da se u potpunosti posvetim.Sada joj je potrebna majka koja će joj pružiti ljubav i stabilnost.
Ako je moralo da dođe do razvoda moralo je.Tako je zapisano bilo.Tu ne mogu ništa ma koliko pokušavala.
Što se čarolija i magija tiče one to i jesu.Neuhvatljive,nestvarne,najlepše.Za njih vredi živeti ali im se ne treba u potpunosti prepuštati.Mogu da nestanu isto tako kao što su i došle.Magično i čarobno.Mogu pak i da ostanu i traju veoma dugo,zavisi koliko sreće imate.Ja sam čarolije potpuno odvojila od stvarnog života i stavila ih Van njega.Neka traju koliko traju.Srećna sam što sam uspela da ih osetim.Mnogi to nisu.Smatram da one zaista vrede.I da su srećni oni koji su ih osetili.
Čarolija kao čarolija, ne možemo očekivati da traje doveka.Onda to ne bi bila čarolija.I zato,treba uživati dok ona traje.Jer,znate,u današnjem svetu takve se čarolije ne događaju tako često i obasipaju nam srce.Zato ih treba potpuno odvojiti od svega i uživati u njima dok traju.
Uh,raspisala sam se.Teško je ispovedati se samnom sebi.Najbolje vreme za to jeste rano jutro.Onda kada je tiho.Kada svi spavaju a Vi pokušavate da ukradete delić večnosti samo za sebe.Upravo tada stanje svesti je najmirnije.Tišina se da vašim telom dodiruje.Iskrenost se rađa.Nju sami sebi dugujete.
Navlačim bade mantil na sebe i zatvaram prozor.Čeka me novi dan.
Hvala Vam što ste saslušali moju ispovest.
Od kako se pojavio u njenom životu sve je postalo nebitno.Jednoga dana ju je pozvao i rekao da je napisao post za nju.Samo za nju.Nije ga poznavala.Iščitavala je redove ispisane samo njoj i drhtala.
Pomislila je kako ne želi da ga upozna.Kako želi da ostane tako savršen u njenim mislima.Dani su se nizali ,sa njima i postovi.Lepe reči,udvaranje,javni nastupi.Nisu bili sami .Sve to odvijalo se pred ljudima.Želeli su da nekako sakriju čaroliju koja se rodila među njima.Bezuspešno.Neke stvari jednostavno sijaju dovoljno snažno da bi se mogle prikriti.
Po prvi put i ona je počela za nekoga da piše.Ne samo za publiku.Za njega.Znala je da će to sve čitati.Radovala se tome.PoBogu ,pa svi njegovi tekstovi bili su njoj napisani.Osećala je sebe u svakoj rečenici,u svakoj reči.Zamišljala ga.Oblikovala.Stvarala.Njegove reči su zaprvo to činile.Njima se hranila.Telo svoje umivala.
Nisu se još upoznali.Nije to ni želela.Šta će joj java kada ima nekoga u snovima? Tog nekog je čitavog svog života iščekivala.Nadala mu se.Zašto bi se molim Vas upoznali?Ako bi se sreli čarolija bi možda prestala.To nije mogla da podnese.Ne još jedan gubitak.Ne tako veliki gubitak.
Tako mu je i rekla.Baš tako.Da još uvek ne želi da ga vidi.da nije spremna.Da ne želi da rizikuje.
NJihova ljubav nastavila je da se odvija preko bloga.Postova koji su se nizali poput bisera na kakvoj ogrlici.Konac koji je povezivao tu ogrlicu svakoga dana je bio sve čvršći.Jači.
Pitala se.Samo pitala,da li ipak želi da ga upozna.Iz njihovih postova većina je iskonstruisala da su u vezi.To im je godilo.Možda neko može da bude u virtuelnoj vezi.Samo na blogu.Ne na javi.
Nagađanja su otpočela.Svaki dan po neko.Isprva su godili ali onda je nekakva nervoza počela da nagriza nju.Rekao joj je da se ne brine.Da ne obraća pažnju.Brinula se.
Nije prestao da piše za nju.Čitala je.Opijala se.Maštala.Ali nije želela da ga upozna.Ne još uvek.
Po nekim komentarima shvatila je da možda nije jedina koja to želi.To ju je povredilo.Udaljilo.Rekla je sebi da ga nikada neće upoznati.Ne tako.Ona može da bude samo njegova.Nikako drugačije.Ni na šta više ne pristaje.
Rekao joj je da jeste tako.Da nikoga više nema.Sumnje su se množile.Nemiri nisu utihnjavali.
NJihova ljubav beše izložena očima javnosti.Ali sada više nije bilo isto.Blog je znate sasvim drugačija stvar.Svaki blog liči na nekakvu kuću u koju primate goste.Umesto poklona divne Vam reči donose.Umesto vina prelepe stihove.Umesto bonbonjere reči utehe.
Sa gostima dolaze i rizici.Flertovanja.Preoblačenja.Ljubomora.Naša junakinja je bila strpljiva.Rekla mu je da ne žele da se vide.Blog je blog.Java je java.On će za nju uvek biti tu.Ali ne i na javi.
Kada izložiš ljubav svoju javnosti istog momenta rizikuješ da će biti uništena.Želela je da ga otera.da mu kaže da ode.Nije imala snage da pokida isuviše čvrstu nit koja ih je obavila.
Ipak,upoznati se neće.To je bila njena odluka.Znala je da nije mogla da se zaštiti od ljubavi koja je srce počela da ispunjava.Ali neka sve bude nestvarno.Nedodirljivo.Neka tako ostane.
Govori joj da je voli.Da je nikada nije video ali da ne može bez nje.Da želi samo da je vidi.Makar na jedan jedini tren.Da je pogleda u oči i kaže joj da je voli.
Dolazi pred njenu kuću.Traži je.Zove je.Nije se pojavila.
Odlazi sa bloga i javlja joj da je voli.Da će je uvek voleti.Da će učiniti sve što želi.
Nema više postova upućenih njoj.Nema više dugih mailova.Izliva ljubavi.Sada se taj izliv bazira samo na reči dve najslađe.
Odlučuje da ga upozna nakon svega.Ipak je to on.On je njen.Samo njen.Ne može biti drugačije.
Susret se odigrao u jednom udobnom restoranu.Čim ga je ugledala znala je da je on.Prišla je stolu za kojim je sedeo.
Njihovi pogledi su se susreli.Istoga trenutka su im se i ruke sklopile.Zagrlili su se.Njihova je ljubav kao nekakvom čarolijom prešla na javu.
Ovaj par zakazao je venčanje.
Glavna junakinja ove priče nisam ja.Ova priča je satkana od dve istinite priče koje su se dogodile.Jedna se završila slavno druga neslavno.Tema ovoga posta je da li je ljubav prego bloga ( obratite pažnju ne preko neta,isključivo preko bloga) osuđena na propast ? Što se mene tiče ja ne glasam za nju.Dvoje na blogu i na javi nije dobra kombinacija.Možda samo za upoznavanje ali nikako za opstanak. Java je ipak java.
| « | Mart 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
