Princeza nemira

4005.GODINA-MARS
2011/03/01,19:52

 

Uzbuđena sam.Veoma sam uzbuđena.

Naime moj čovek,onaj što se bavi kontaktirajem ljudi sa drugih planeta i dovođenjem istih kod nas na Mars pre godinu dana je na Marsovskom savetu dobio zadatak.

Zadatak je veoma odgovoran.Veoma složen.Težak.Mnogi su govorili da se nikada neće vratiti na Mars.Najviše sam strahovala ja.Pa ja ga volim,poBogu!Neće mi valjda nestati.

Naime,Marsovski savet izglasao je da ga pošelje na Zemlju.

Zemljani su nas tako često napadali.Nismo više mogli da izdržimo toliki pritisak.Probali smo na sve načine da se pomirimo(iako smo mi ti koji su davne 3100 god prebegli na Mars) ali oni nisu želeli ni da čuju.Ljubav je za njih i dalje najveći zločin.Za lepe reči uveli su smrtnu kaznu.

E sada,vidite,dugo se radilo na tome da neki naš čovek poseti Zemlju.Planirali smo.Glasali.Odlučivaili.

Na posletku smo doneli odluku,kloniraćemo našeg davnog predka,iz vremena kada smo svi živeli na zemlji.

Pogađate,to je bio upravo taj moj čovek.Zato sam Vam i rekla da se bavi veoma važnim zanimanjem(samo nisam mogla sve da otkrivam).

Pre oko godinu dana otišao je na Zemlju.Tvrdio je da ga je poslao sam Bog(nikako drugačije mogli nismo da izvedemo bilo bi sumljivo).Kada bi se Mars spomenuo odmah bi ga pogubili.

Izveštaje nam je redovno slao preko malecnog aparatića zakačenog na uhu koji snima sve.

Dakle Zemljani su u početku bili sumnjičavi.Čak je jedno vreme bio u zatvoru.

Pobrinuli smo se da izađe(ne smeme da otkrivam kako).Dobio je informacije.Propovedao im priče i misija je uspela .Uskoro su ga imenovali za svog predstavnika.

Bili smo presrećni.Konačno ćemo uspeti da prebrazimo Zemljanje.Privatiće ljubav.Neće više kažnjavati za nju.Takođe neće prosipati sujetu i laži kao kakve potoke.Možda ćemo čak uspeti da se prevara smatra zločinom a ne uzvišenim činom(kako je smatraju oni).Sve je teko kako smo planirali.

A onda...došao je jedan čovek koji je izgledao potpuno isto kao ovaj moj čovek.Zamislite,potpuno isto.Dobro možda i nije to toliko čudno budući da je i on klon od čoveka iz vremena kada smo bili jedan narod.

Taj čovek tvrdio je da je ovaj naš lažan.Da ga nije Bog poslao(ok samo su tu bili u pravu ,poslali smo ga mi Marsovci).Daželi da nas uništi a ne da nas preseli na Mars.da izgovara laži.Da se na Marsu ljudi ne vole.Da je isplatljivije ostati na Zemlji jer će nas Zemljani kad tad uništiti.Da će ukoliko ostanu na Zemlji i dalje imati priliku da uživaju u niskim strastima,telesnoj ljubavi.Da neće morati da se tobože pretvaraju i izgovaraju lepe reči.Da će i dalje moći da kritikuju,pljuju,varaju,vrše prevare.Da će večno živeti.

Prognaše Zemljani tog mog čoveka.Želeše da ga ubiju.Smrtnu mu kaznu spremiše.

Predsednik njihov on beše a onda da stubu srama.

Strahovala sam.Plakala.Kao da živela nisam.

Jedva,jedva nekako uspeli smo aga izučemo sa zemlje uz pomoć onih magnata što brišu sećanja u vremeplovu.

Danas treba da se vrati.Za par minuta zaprvo.

Izgledam potpuno isto kao kada je otišao .Kada samo pomislim da su se žene nekada menjale.Starile.To je strašno.Tako nešto ne bih mogla ni da pomislim za sebe.

Ta neka moja čukun čukun pra baka morala e da se bori sa održavanjem linije,starenjem,frizurom...ih kakvo to vreme beše onda.

Sada znam da ću ovako lepa do smrti biti.Zaprvo do mog naredog klona.Smrti više nema.Večno živimo.Postoji samo pauza od života.do narednog.

I ove godina je izglasana moda Rimljanskog doba(peta god za redom mogli bi malo da promene).

Imam na sebi svetlo plavu dugu  haljnu sa tkaninom na jedom ramenu,drugo je obnaženo.Kosa mi je pokupljena u razbarušenu punđu  prepunu divljih kovrdži.

Pritiskam dugme na svaštarniku i eto ga tu je.

Moj čovek.

Znam da će zauvek biti moj.

Ako u ovom životu ne uspe,znam da u narednom hoće.

P:S ,nemojte mu reći da sam Vam referisala izveštaj sa Zemlje.To je strogo poverljivo.


Ovaj post posvećujem Janakisu koji je želeo da zna ima li nade za ljudski rod.

 

REKLA-KAZALA
2011/03/01,11:54

 

Pre podne.Još uvek se nalazim u kući svojih roditelja.Andjeo je rešio da se penje po svim mogućim stolovima koji postoje u kući i igra na njima.

Reših da skoknem do kozmetičkog salona na tretman lica.

"Našminkaj se kada pođeš"!čujem mamu kako mi dovikuje iz hodnika."Zašto bih se šminkala,nikoga ne poznajem.Uostalom idem na tretman lica,za par minuta sa  moga lica nestaće sva šminka i ono će biti prekriveno raznoraznim kremicama i maskama" saopštavam joj trijumfalno."Samo se ti našminkaj!Nikada ne možeš da znaš koga ćeš susresti iza ugla".

Odmahujem rukom.Nije mi do šminkanja.Uostalom u delu gde moji roditelji žive i onako nikada nikoga poznavala nisam.

Nakon šetnje od najmanje pola sata tokom koje sam tražila odgovarajući salon ,nailazim na reklamom oblepljenja vrata i ulazim.Smeštam se u udobnu stolicu i strpljivo čekam svoj red.

"Nisam Vas viđala ,odakle ste"? pita mlada kozmetičarka ,kose sakupljenje u konjski rep.

"Iz Beograda sada ,odavde rodom"kratko kažem ne želeći da ulazim u dalji tok rasprave.Propitivanja.Ispitivanja.Ćaskanja.Ne treba mi to.Došla sam da se opustim.Da barem na sat vremena zaboravim na sve muke koje me more i utonem u svet mašte.

"Udati ste"?nastavlja u svom maniru tražeći pogledom prsten na mojoj ruci.

Ćutim.

U medjuvremenu nailazi druga kozmetičarka.Obučena je prilično napadno.Kila šminka.Potpetice od 20 cm na snegu.Utegnuta haljina.

"Mimika slušaj me,ono dvoje se razvodi!Možeš li da veruješ!A kao sve je bilo super.Priča se da je on ostavio nju...mada da ti kažem nisam baš sasvim sigurna .Ipak je ona išla po inostranstvu...i to često sama...kakav je to brak?To ne može brak da bude"

Mrštim se.

"Zakuvaj kafu,mušterija neće imati ništa protiv da sačeka malo" kozmetičarka sa konjskim repom pokazuje na mene.Zaprvo sama je konstatovala to i ne pitajući me.

"Kažu da je bio bogat,zato je i mogla da ide po inostranstvu i kupuje"

"Jel?Ja nisam tako čula!Ja sam čula da je ona bogata a on se kod nje doselio pa mu je to smetalo"

"Od koga si ti čula tu priču draga"?

"Nećeš mi verovati,od njihovog prvog komšije.Kažu da ih je samo on video .Od kako se iselila iz roditeljske kuće više se nije kretala po gradu.Kao da je nekakva kraljica.Zamisli molim te.Jedno vreme se pričalo da će se preseliti u Mihen"

"Znaš šta ja mislim da je on kreten,nije ona kriva.Ja sam čula potpuno drugačiju priču.Ona ga je volela.NJegova mama je od početka želela da ih rastavi.Mama i on su nerazdvojni tako da..."

"Hoću li ja stići na red?Imam malo dete,znate pa žurim" oglašavam se nervoznim glasom.

"Sačekajte malo,želite kafu?"

"Ne, žeim tretman lica"

"Nismo mi krive što imamo ovoliko posla" brane jedna drugu.

"Mimice slušaj ta...mislim da je znam..ona je nekada išla sa mojoj kumom na balet i znaš šta još...nećeš mi verovati ali dugo se zabavljala sa .....on je sada u braku sa  prijateljicom moje sestre od tetke"

"Da li je lepa"?

Situacija polako postaje napeta.Ne želim da slušam.I onako imam sopstvene brige koje treba da brinem.Neću da slušam kako drugi brinu tuđe.

"Gde ste vi krenuli,rekla sam da sačekate"? kaže mi ona sa konjskim repo žustro.

"Mimice,krenula sam bilo gde gde Vas moje oči videti neće.Hvala Vam na pažnji i usluzi i doviđenja"

Izlazim uskraćena za tretman lica.Više bih medjtim želela da sam bila uskraćena za sve to što sam čula.Priča je delovala tako stvarno da sam za trenutak pomislila da se o meni govori.Oduvek sam zazirala od rekla kazala.Nikada nisam ni vremena imala za tako nešto.

Zamislite,upravo zbog toga sam bila čak i osuđivana.Izgleda da treba da se stopimo sa okolinom da bi nas prihvatili kao svoje.

Neću.

Nemogu.

Neželim.

O tuđim životima brinu samo oni koji ne poseduju sopstveni ili je pak nedovoljno zanimljiv pa "moraju"da se hrane tuđim brigama i nesrećama kako bi sebe veličali i slavili.

Živim svoj život,ma kakav bio,lepši je od svih samo iz jednog razloga.

On je moj.

I samo je meni dozvolejno da ga kreiram.

Rekla-kazala na mene ne utiče.Nekada davno i ja sam bila žrtva tih naklapanja.

Sada više ne.

Ukoliko se potrudimo da menjamo i ulepšamvamo sopstvene živote više nego što se trudimo da živimo tuđe,možda će se na ovoj planeti nešto i promeniti na bolje.

Što se mene tiče ja prihvatam sve svoje poraze,uspehe,mane i vrline.

Oni su deo mane.

Ponosna sam što je tako.

"Da li je lapa...hm ...ma ništa posebno..."

"Videla si je"?pita ona napadno nasminkana.

"Nisam ali tak komšija kada je došao kod njih bila je u nekakvom običnom dzemperu i farmericama...mislim šta tu ima lepo..." cujem ih dok nameštam šal.

Smešim se.

Možda  su ipak  pričale o meni.


Ovaj post posvećujem svima onima koji su dovoljno zainteresovani za svoj život te nemaju vremena da vire i osuđuju tuđi.Znam da takvih među Vama ima mnogo.Zato i jesam ovde.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu