Princeza nemira

JEDAN JEDINI TRENUTAK
2011/03/07,19:24

Beograd je okovan hladnoćom.

Osećan je na vratu.Po nogama kroz tanke čarapice.U promrzlim dlanovima.

Volim zimu.

Oštra je.Seče.Prkosi.Zapoveda.

Onoga trenutka kada since sune ja se gasim.Gubim.Ne postojim.

Šarene letnje haljinice nikada se ne mogu zameniti halterima i čizmama sa visokim potpeticama.

Razmišljam o sutrašnjem danu.

Treba da posetim dva advokata,upišem mog Anđela u školicu.Spremam kuću.

Ništa mi se od toga ne dopada.

Dani mi prolaze poput kakvih nasnimljenih pesama i vrte se u krug.

Moj život kao da je pravac izgubio.

Čitavo vreme pokušavam da usmerim kormilo na jednu stranu ,ali ne ide.

Plutam kao nekakav odbačeni splav od tuge sapleten.

Talasi me bacaju.Kovitlam se u virovima.Vetar me o stene odbacuje.

Ipak plutam.

Bezciljno i ponosno.

Kada sam mladja bila bejah ubeđena da se život od jednog momenta obrće na jednu stranu.

Da tada mirnom lukom plovi.

Pravac ne menja.Obilazi bure.Prkosi kišama.

Greška.

I sada koračam.

Zamišljam ga.

Taj jedan jedini trenutak za koji živim.

Prizivam ga.

Žudim za njim.

Maštom mu život udahnjujem.

Snovima dušu darivam.

I kao da je tu...baš u meni...dok telo se ledi...duša kao školjka biser traži.

O njemu snevam.

Sa njime se budim.

I ne tražim više od života.

Žudela sam ja nekada,oh da.Ali ne toliko za čovekom koliko za ljubavi.

Mislila ljubav će mi svet promeniti.

Greška.

O ljubavi se toliko pripoveda,toliko opeva,toliko polemiše...

Ljubav je pak neuhvatljiva.

Nedefinisana.

Neobrazložena.

I ma koliko mi diskutovali o njoj sve ćemo manje poznavati.

Jer ljubav kao reč i ne postoji.

Postoje samo trenuci od kojih je sačinjena.

I znam da je negde tu...baš tu mi na dohvat ruke..

Dušom ga dodirujem,srcem ga milujem.

Taj jedan jedini trenutak.

Najlepši kada se čeka.Kada se o njemu sneva.Kada se za njim čezne.

Kada i ne znamo da li će se ikada pojaviti.

Opet...svi ga jednako čekamo...svi mu se nadamo...klanjamo...za njim kličemo...njegovi smo robovi...grešnici željni ga večno

Onoga trenutka kada to shvatimo...naćićemo i taj smisao besmisla za kojim svakodnevno tragamo

Nećemo više tražiti.

Čekaćemo.

U tišini.

I žudeti.

Dušu njime hraniti.

Naučićemo da volimo i ono što nemamo.Čak i da znamo da ga nikada imati nećemo.Tada ćemo spoznati da smo samo plutajuće duše...željne lepog...koje će večno živeti.

Odlučujem da pešačim do stana.

Da mi telo ledeno bude.

Usne se od zime grče.

Stopala utrnu.

Tako ću ga bolje osetiti...doživeti.

Taj jedan jedini trenutak.

Proleće dolazi.Doneće sunce.Zelenilo.Ptičice.

Odneće mene.

Jer svi znamo da je sve to lepo samo dok se čeka.

Zato i volim zimu.

U njoj volim da snevam.


Posvećeno Vili sa duplim krilima(vilibezkrila) koja kao i ja za trenutke živi.

 

 

 

VILO SA DUPLIM KRILIMA,SESTRICE,SREĆAN TI ROĐENDAN!
2011/03/07,15:13

Proklinjala sam život bačena u prašini.

Plakala u tišini.

Anđele dozivala u pomoć.

Spas tražila.

A onda....onda se pojavila ona.

U beloj bluzi,duge kose..

Čarobnim štapićem zamahnula!

"Tanjana ti si ranjena.Taj tvoj...dušu će ti  polomiti...ranjenu te sahraniti...uništio te je...ali zapamti ,dan će doći kada ćeš se uzdići,iz pepela nova se podići,jača i snažnija..neko drugi tebe će osvojiti..."

Sećam se bila sam u tržnom centru dok sam čitala njen mail.Zastala i plakala.

Vid mi se maglio,Duša jecala.

Vila je zamahnula čarobnim štapićem i zagrlila me svojim krilima.

Tri para krila je imala,samo da znate.Dobila po jedna za svakog od tri Anđela koje je rodila.

Meni je jedan par pozajmila.

Sada je vila sa duplim krilima.

Sestrica moja najmilija.

Mislite sestre smo radi reda?Nikako,sudbina nas ista veže.

Razmišljamo gotovo jednako.

Vila je ušla u moj život i u njega posula čaroban prah.

Od tada više u njemu ništa isto nije.

Najharbrija žena koju sam do sada upoznala.

Teške sudbine koja ju je kamenovala,pala je na zemlju.

Vilom bez krila se nazvala.

Ne dragi moji,nije ona vila vez krila.

Ona je uzletela iznad svih nas.

Umesto vazduha ljubav udiše.

Hrani se lepim.

Poklanja pažnju,savete...ume da me nasmeje više nego iko.

Stazom snova hoda sada,na dobrom je putu da snovima stvarnost dotakne.

Ona mi je pomogla da nastavim.

Zagrlila me krilima i povela na put.

Dame i gospodo moja sestrica

Jedna jedina i ne ponovljiva

VILA SA DUPLIM KRILIMA

SESTRICE SREĆAN TI ROĐENDAN!

VILA SI BILA ,VILA SI OSTALA.

ŽELIM TI DA SNOVIMA JAVU OBOJIŠ.


Sestrici u čast priređujem virtuelnu žurku na koji dolazim sa Marcom Antoniem!

Pozivam sve blogere dobre volje i čistog srca da nam se pridruže!

Služimo osmehe i dobro raspoloženje.

Poslužite se!

Neka žurka počne!

Za one koje nerviramo,moram ih obavestiti da će ova žurka trajati čitavog narednog dana!

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu