Princeza nemira

DOTAKNUĆU SNOVIMA JAVU
2011/03/06,20:24

Veče.

Ležim na krevetu.

Kosa mi rasuta po jastuku.

Srce kuca sve brže.

Telo mi žudnjom prekriveno.

Stajem pod oblak mašte.

Ponovo pitam,odgovore tražim.

Moja osećanja se komešaju.

Plešu.

Utrkuju se.

Lepo u mislima prizivam.

Dušu mi čežnja ispunila.

Tražim li ja to puno od života?

Samo deo neba ,svoj oblak na njega da sletim.

Parče meseca.

Zrak sunca.

Delić prašine u vasioni.

Krak zvezde

Žudim za nestvarnim.

Velikim.

Iskonskim.

Da lebdim između jave i sna.

Da moj svet stvarnost dodirne.

Da se isprepliće sa njom i prekrivač od oblaka napravi.

Žudim li ja to previše?

Tražim li nemoguće?

Da jednom barem osetim miris fantazije koja se u stvarnost pretvara.

Da li sam halapljiva?

Sebična?

Zahtevna?

Žudim li za nečim što je nemoguće?

Imala sam ga,mislila sam.

Prevarila se sada dobro znam.

Iz kamena vatru sam stvarala.

Sušnu zemlju kapljicama umivala.

U vakum vazduh ubrizgavala.

Prevarila se.

Sada zbunjena komešam misli poput kakvih vihora u košavi.

Pod suncem hodam,za ljubav molim.

Ne pitam.Ne tražim.

Žudim.

Moja se duša u pepeo pretvorila.

Pa se iz njega ponovo rodila.

Snažnija.

Otpornija.

Sa štitovima okovana.

Nova se osoba u meni rodila.

Nestvarno polako stvarnost mi boji.

Niti na razboju tkaju osećanja.

Čini se tu je...samo još malo..i učiniću to...

Dotaknuću snovima javu.

Videću kako se živi na nebu.

Srce ne prestaje da me plaši svojim otkucajima.

Naglo se tržem...

Budna sam...nisam snevala.


Ovaj post posvećujem svim sanjarima koji se ne plaše da idu za svojim snovima.

 

 

 

SASVIM OBIČNO JUTRO
2011/03/06,10:03

Jutro.6h

Budi me moj Anđeo.Vuče me za rukav.Kaže "Ustani mama,ustani..."

Ustejem.Oblačim se.Odlazim da pravim uštipke.

Mama mi kaže da ne treba tako da se prave.Za vašu informaciju ja sam izmislila recept za te uštipke i pravim ih svaki drugi dan .Ali nema veze.Mama zna bolje.

"Ok ,mama ti završi,odoh da se tuširam"

"Nećeš valjda sada"? pita me kao da idem da tražim blago.

"Kada ću ako ne sada"?

"Ako sada odeš nećeš iz kupatila izaći sto godina.Ponovo ćeš da se mažeš onim kremama"

"Tako je mama,moram da nanesem losion za telo,hidrantnu kremi i kremu za oko očiju.Sreća tvoja što ne perem kosu u domaćoj radinosti inače bih se zadržala čitav dan"

"Dobro.Za ručak ima sarma"kaže mi pomirljivo.

"Kako kada ja ne volim sarmu..."?

"Onda ti pravu ručak" !kaže mi prkosno

"Nema problema.Obožavam da kuvam.Praviću špagete"

"Špagete?Mi ne volimo špagete"kaže začuđeno.

"Važi mama ,onda ću za sebe da napravim.Kada smo već kod toga moj Anđeo ne jede ni sarmu ni špagete pa ću morati i šnicle da napravim od belog mesa"

"Mogla bi i veš da opreš"dodaje mi ,dok krećem ka kupatilu.

"Mama ja zbog toga i imam gomilu garderobe.Ne uspem sve da izmenjam,da bih što manje imala da perem" kažem trijumfalno.

"Ima i drugog veša nije samo tvoj"

"Dobro mama ,šalila sam se malo"

"Da li si doručkovala"?

"Sačuvaj Bože mama pa želim da ostanem vitka,ne mogu da se sebi dozvolim luksuz da jedem tri puta dnevno"

"Zato si i takva mršava"

"Mama nisam ja mršava.Takva sam uvek bila"

"Šipak,pogledaj slike od ranije"

"Idem mama sada,stvarno želim da se istuširam"

"Nemoj da ti padne na pamet da praviš kupku i vratiš se prekosutra"

"Dobro mama,samo kremice ništa više.Nemoj ti da odlučim i kosu da uvijam pa da se vratim nakosutra"

Odlazim do šporeta.Uštipci su gnjecavi,nikakvi.Pravila sam ih po majčinom uputstvu.

"Baš su lepi "kaže.Kiselo se smešim.

Moj Anđeo uporno pokušava da nauči lutku da hoda a bivši ne odustaje od pretećih poruka.

"Mama napraviću tri vrste ručka,pospremiću kuću,oprati sudove..mogu li sada da odem da se tuširam"

"Pazi da i telefon ne poneseš sa sobom u kupatilo,ima da se vratiš za dve nedelje!"

Smešim se i izvlačim.

Odlazim u kupatilo i gledam u sve one kremice i losione.

Mislite da je lako?

Nikako.

Odoh sutra u Beograd.

Nije lako biti žena.


Posvećeno svim ženama koje su se ostvarile kao majke.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu