Princeza nemira

DELIĆ NEBA
2011/03/17,21:00

Popodne.

Sedim na terasi zavaljena u stolicu.Stavljam dlanove na naga ramena.

Posmatram kako tamni oblaci plove po nebu poput kakvog prekrivača.

Ostao je delić neba prošaran zracima sunca i svetlim oblacima.

Upravo taj delić označava nadu.

Razmišljam.

Koliko često lažemo sebe ?

Koliko često znamo da lažemo sebe a nastavljamo da to činimo?

Šta zaprvo znači lagati sebe?

Da li su te laži prekrivač satkan od vere,nade i ljubavi?

Da li lagati sebe zaprvo znači želeti?

Da li te sitne varke čine naš život zanimljivijim i izvlače nas iz sivila svakodnevnice?

Da li su te laži opasne?

Da li mogu da nas uvedu u opasan vrtlog iz koga se teško izlazi?

Da li o te laži možemo da se sasečemo kao o oštre stene kakve?

Da li nastavljamo da lažemo sebe i onda kada znamo da će nas to u propast odvesti?

Pogled mi se zaustavlja na tom svetlom deliću neba koji postaje sve manji.

Zamišljam da sam Tom mom nekom zaspala na ramenu.

Zamišljam da mi se zlatna kosa prosula po jastuku.

Zamišljam da mu nedam da se pomeri od mene.

Zamišljam da mi poljubcima telo prekriva.

Zamišljam da ćutim i gledam ga a on u tom trenutku shvata da ga volim.

Zamišljam i kako odlazi da bi ponovo mogao da se vrati.

A onda....lažem sebe da će tako zaista biti.

Da će se sve navedeno ispuniti.

Da ću konačno srećna biti.

Da će se moje suze osušiti.

Da ću taj delić neba proširiti i zauvek njime zaploviti.

Lažem i uporno lažem.

Sve dok ne poverujem sasvim.

Možda ću tim lažima stvarnost dozvati.

Paradoks znam.

Potpuno nemoguće,mislite.

Haos.

Neznam.

Nije ni važno.

Sve dok je meni lepo nastaviću da lažem sebe.

Makar me to i života koštalo.

Nemoćno zurim u delić neba tamno ljubičaste boje.

Uskoro će nestati.

Posmatram taj momenat,taj nestanak.

Rađanje tame.

Navlačim ogrtač na sebe i ulazim u stan.


Hvala Vam što ste uz mene.

 

 

PONOVO HLEB...
2011/03/17,13:08

Jutro.

Jutrima su mi misli kristalno čiste poput kakvog prozračnog mora.Vidite,to je nekada dobro a nekada i nije.Ukoliko uključim televizor ili odem do marketa svakako rizikujem da se uplašim.

Hrabra,kao što jesam ,ovoga jutra sam se odlučila na te rizične poteze.

Budući da sam skoro dobila platu rešila sam sebe da častim  čitavim kilogramom krompira i jednim paradajzom.Tek da se zna kada je gozba nek je gozba prava.Čak sam kupila i Indijski orah( koji kao da se uvozi sa Jupitera) koji je tobože na akciji ,iako mi se nekako čini da je pre nekoliko dana i bez te akcije bio jeftiniji.

Budući da sam preplašena rastom cene hleba njega sam rešila da zaobiđem.Ipak moram da čuvam liniju.Čitavog jutra slušam polemiku o hlebu.Sada je ispalo da su mu smanjili pre nekoliko godina i gramažu pa tek onda rešili da cene u nebo vinu.Toliko se priča o hlebu da smo zaboravili da jedna obična kifla košta punih 40 dinara!Što se mene tiče na peciva ću da zaboravim.Možda kupim i onaj pekač hleba u koji ubaciš sastojke pa em pečen em svež em mirišljav hleb dobijem.

Trudim se da se hranim zdravo ali to mi nikako ne dozvoljavaju "zdrave" namernice poput povrća,pilećeg mesa ,pečurki i ostalih  pa onda kupim samo jednu od njih i pokušavama da budem kreativna i maštovita sa začinima (veruj te mi začini čuda čine).

Na čokoladice sam takođe zaboravila (osim ukoliko mi ih neko pokloni pa ih onda čuvam danima da mi duže traju).Budući da su male čokoladice skuplje od većih ne mogu sada da izvodim i priušćavam sebi taj luksuz.Veću  čokoladu bi pak jela danima što se opet ne isplati.

Što se tiče praškova i deterdženata,sa njima sam tek štedljiva.Budući da koštaju više nego majčice i džemperići više se isplati da kupim majčice i džemperiće i menjam ih svakodnevno nego potrošnu robu praškove!Istina kuburim sa punim ormarima ali šta ćete.Sa nečim se mora kuburiti.

Moja plata ,ukoliko je dobijem ,stoji na istoj cifri već mesecima.Pisala sam Vam već o tome kako ne smem da se vratim na posao kako me nebi otpustili.

Posao u ovoj zemlji  je  nemoguće pronaći.Nemoguće!Nisu više dovoljne ni tetke ni strine ni preporuke pa čak ni stranke.Samo roditelji na položaju ( po mogućstvu oba ako ikako može) .

Razumem ja da ne može da se napreduje sa nekakvim kreativnim radom dokle god su raznorazne porodice na "vlasti" ali ne mogu da razumem da čovek sa diplomom posao ne može nikako da pronađe.Pa i bez.Ako nemate diplomu zašto biste morali da crknete od gladi?

Vratimo se mi na naš hleb o kome će sada mesecima da se raspravlja po oko 25 min u vestima koje traju oko pola sata i ništa da se ne zaključi i raspravi,baš kao o ptičjem gripu o kojem su nas mesecima učili sve dok nas nisu naučili da preduzmemo sve mere i dok nismo shvatili da u Srbiju on nikada nije ni stigao.

Pekari kažu da to mora tako da bude i nikako drugačije.Vlast ih podržava.Ja kažem da svi izbacimo hleb iz ishrane .Em ćemo biti zgodniji em ćemo se hraniti zdravije.Možda bolje da kupujemo kifle .Manje ćemo platiti,uštedećemo a  uvek sveže imati.

Možda će onda i pekari shvatiti da se i bez hleba može baš kao i bez astronomskih cena pa tako rešiti da ih snize.Možda i neće to učiniti.Međutim ,onog koga nema bez njega se i može.Svašta je ovaj naš narod pretrpeo ,svakakve ratove,gubitke pa će pretrpeti i nemanje hleba ili će početi da ga mesi i peče sam .


Hvala Vam što ste tu.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu