Princeza nemira

LJUBAV NIJE ZA OKOVE
2011/03/18,21:46

Veče.

Gledam kroz prozor u svetla koja obasjavaju tople domove suprotnih zgrada.

Razmišljam da li su oni zaista topli ili kada ste u porodici imate toliko malo vremena da o toplini ne stižete ni da razmišljate?

Dok sam bila u braku ( dok smo živeli zajedno zaprvo ) jedva da sam stizala i da se očešljam.

Čitav život sam zamišljala brak i nekakvu toplu i prijatnu atmosferu.Zajedničke ručkove.Izlete.Decu koja trčkaraju oko nas.Zajedničke odlaske na razne svečanosti.

U mojim mislima sve je izgledalo tako glamurozno.Toplo.Izgleda da sam takvu predstavu dobila čitajući previše bajki.

Ni časopisi nisu drugačije kazivali.Zbog toga sam prestala da ih kupujem.U njima se toliko govori o braku,venčanici,zajedničkim putovanjima,deci na najlakši i najlepši mogući način.Uvek i sve je lepo.Nema ni svađa ni opterećenja,ni problema oko novca ni ljubavnika ni ljubavnica.Sve je idealno.Prosto da poželiš da stupiš u njega.

Nisam želela ni sa kim da živim pre braka i smatram da to nije greška.Supružnika imaš vremena da upoznaš čitavog života.A duge veze obično pucaju ukoliko završe brakom.

Ljubav je sama po sebi osećanje koje je tako nestvarno.Neuhvatljivo.

To je osećanje koje klizi.Lebdi.Migolji se.Što više pokušavamo da je uhvatimo ona nam više izmiče.Ljubav ne trpi nikakve okove.Konopce.Ona sama po sebi mora da bude slobodna.Tamo gde nema slobode nema ni ljubavi.

Ljubav ne trpi ni planove.Ni želje.Ni snove.Znate li zašto? Ona je sama po sebi i žeja i san.Ona je kraljica svega.Uvek u centru pažnje. Zato i ne voli konkurenciju.

Sve oko nje je suviše  i guši.Meri se trenucima.Odkucajima.Sekundama.Nikako godinama.

Ona lagano odumire.Mučno.Bolno.Teško.

E sada brak je po meni nešto  sasvim drugo.

Brak je sve ono što ljubav nije.Dakle sloboda nije.Planova previše.Zahteva stabilnost.Obaveze.Odgovornosti.Sve ono što ljubav guši.Ne da joj da diše.

Ljudi kao da su izmislili sve samo da bi brakom ljubav uništili.Od prstena koji je teži od okova do papira koji ljubav zaključava iza tapaciranih vrata u prostoriju bez prozora.

Mislila sam da crkveni razvod ne postoji.Uverila sam se da sve za novac postoji i sve može.

Nemojte me pogrešno sada razumeti,u Boga verujem.Samo smatram da se ne može sve rešiti ukoliko izvadimo nekoliko novčanica i stavimo ih pred sveštenika.

Dakle na jednoj strani imamo ljubav iskrenu,čistu ,lepu na drugoj brak koji preti da je uništi samim sklapanjem.

Trpljenje.Prihvatanje.Nametanje.Sve to čini brak i toliko se nameće da zaboravimo u njemu gde je ona ljubav i kolika je bila pre nego što smo ga sklopili.

Ljubav i brak tako različiti o opet stoje rame uz rame jedno sa drugim.

Kao mesec i sunce.

Iako ćete pomisliti ću suncem da simblizujem ljubav prevarili ste se.

Mesec je ljubav upravo zbog toga što ne blješti i zaslepljuje svojim sjajem.Zato što se nekada pojavi čitav,nekada samo njegov deo a opet uvek je tu.Zato što se ponekad sakrije iza oblaka ali mi znamo da je tu.Da mora tu da bude.Zato što tiho plovi po oblacima.

Brak je sunce.Blješti.Ide Vam u oči.Nemilosrdno Vas obasjava.Zimi ume da bude lažno,zubato.Baš onda kada Vam je najviše potrebno da Vas zgreje.Može i da se ne pojavi.Na sebe navuče tamu i crne oblake.

Ako pitate mene,nikada se više udala ne bih.Ne zato što ne verujem u ljubav nego zato što ukoliko se ponovo pojavi i osetim je nikada ne bih dozvolila da je zatvorim i ugušim na ma koji način.Neka i prođe ali neka mi ostane u lepom sećanju.

E sada,deca su nešto sasvim drugo.Ko se odluči da ih donese na svet trebalo bi predhodno da dobro promisli o svojoj sposobnosti za kompromis,prihvatanje i davanje.

Jedino i samo deca po meni brak opravdavaju.

Nisam tako mislila pre nego što sam se udala,verujte mi.Mislila sam da dvoje koji se vole treba da  stupe u bračni zajednicu i vole se i poštuju do kraja života imali dece ili nemali.

Sada ne mislim tako.

Šta je tu je,za svoje bih dete uradila sve.Nekada ste jednostavno nemoćni da bilo šta učinite.Ta nemoć uništava.Što se vi više borite,to ste nemoćniji.

Nisam prestala da verujem u ljubav.Nikada to neću učiniti.Ljubav je nešto najlepše.

Smatram međutim da onoga trenutka kada odlučite da je krunišete brakom ona počne lgano da izumire.Tako nešto više ne želim u svome životu.

Neka se na mene ne ljute oni koji su u srećnom braku,ili oni koji brak još uvek spoznali nisu.

Nisam imala nameru da brak omalovažavam.Samo da kažem jedno

LJUBAV NIJE ZA OKOVE

Još uvek gledam kroz prozor.Ima sve vise svetla u toplim domovima.

Kada posmatrate iz daljine sve izgleda tako idealno.

Kada se približite uplašite se.

Navlačim zavesu i ulazim u stan


Posvećeno svim razvedenim ženama.

 

 

NA DUGME
2011/03/18,12:40

Rano jutro.

Ne mogu da spavam.Nikako.Zatvaram oči u nameri da uhvatim još malo sna ali ne ide. Shvatam da se bojim da će san možda biti lep a onda  ću se naglo vratiti na javu i shvatiti da je to bio samo san.To ne želim.Ne treba mi.Bolje da budem budna.Tako se neću prisećati lepog.Neću ga osećati.Dodirivati dušom.Potpuno trezvena i budna sam jača.Otpornija.

Pritiskam dugme na daljinskom upravljaču pa ga onda ponovo pritiskam kako bi brže bolje svetlost sa ekrana nestala.Ne treba mi sada.

Zivot poznatih od ranog jutra niti malo nije interesantan.Imam svoj.Kakav takav.Možda nije savršen ali je moj.I treba da ga živim.Nikakve serije,pa ni moji romani sa njim se porediti ne mogu.Nije to tako loše,znate,iako mi se tako često utroba prevrće a duša razbija na deliće.Barem ću imati čega da se sećam jednoga dana kada budem listala albume prošlosti.Imam tu sposobnost da loše zaboravim i sećam se samo lepog.To je moj način odbrane od mračnih sila koje se kroz moj život provlače.

Razmišljam.

Sve nam je postalo isuviše dostupno.

Samo jednim klikom na dugme imamo sve.Izveštaj o poznatima.Osobu koju poželimo.Njenu fotografiju.Video zapis. Nju samu.Svi mogu da nas dobiju sada i domah ma gde se nalazili.Čak su i naše misli postale dostupne svima.Naša srca.

Životi su nam se potpuno promenili.Kao da se utrkujemo da se o nama zna još i što više.Kao da nije dovoljno ono što se zna.Tražimo još.Traže još.Pitam se dokle ta potražnja ide.Do kreveta je odavno stigla.Možda ide do snova.Mozda je stigla i do njih ali se pravimo da nije.

A onda se pitam...da li je to sve što navodno znamo istina ili mi samo mislimo da je istina?

Do koje mere idu obmane i varke,zarad tiraža?

Možda u tolikoj trci za saznanjem  da ne shvatamo da je sve to što se zna istina prava pa se zavaravamo da nije.

Možda bi zeleli nekada da to nije istina ali jeste.

Istina se, znate, uvek nekako provuče i usunja  medju laži.Ona ispliva na površinu kao nekakav pojas za spasavanje iako to često ni sami svesni nismo.

Možda i te poznate ličnosti,pa i mi sami smatramo da možemo da je pod tepih podvučemo ali zaboravljamo da ona i pod tepihom svetli.I da taj sjaj kojim svetli ne može da se sakrije.

Sve smo za dostupnost izmislili.Ali to dovoljno nije.Radi se na tome da budemo još dostupniji.Zašto bi poBogu nekoga interesovao nečiji život i stvarnost kada moze da dopre do nečijih snova,najskrivenijih fantazija.

Shvatam.I ti snovi i fantazije se pod očima drugih menjaju.Svi se menjamo.Što povlači za sobom posledicu da mi više nismo mi.I da neznamo više ko smo mi i šta zaprvo želimo.

Možda nas pod tom dostupnošću više brine sta drugi žele da mi budemo.Možda to,oni nešto hrabriji uspevaju da izbegnu i ograde se.Možda samo oni  misle da u tome uspevaju a zaprvo je drugačije.

Počeli smo da prodajemo deliće duša naših onima koji spremno čekaju da ih satru.

Ukoliko pitate mene,nekako sam uvek imala potrebu da sve kažem.Ispričam.Predočim.Uvek postoji jos nekoliko  reči koje se mogu izgovoriti ili napisati.Još nekoliko rečenica.Dostupnost meni samoj,priznaću Vam ne predstavlja nikakav problem.

Nije to dobro.Znam.Ali takva sam.Ne smatram ni da sam uvek u pravu niti da sam ja ta koja poznaje istinu.Naprotiv.Istina ima više.Važno je kako mi razmišljamo.Šta je za nas istina i da budemo iskreni prema sebi.

Što se mene tiče,neka smo svi i sve na dugmiće.Klikom na jedno dugme se sve saznaje.

Mistična nikada bila nisam tako da jedino po toj stavki smatram da sam rodjena baš za ovo vreme.

Da li želim da znam o drugima?Ne želim.Malo je čudno znam.Konfuzno  možda ali ne želim.Onoliko koliko želim da drugi o meni znaju toliko ja ne želim da znam o drugima ( ovde se drage osobe ne ubrajaju o njima želim da znam sve što žele da mi ispričaju).

Jedan je život i on je moj.Samo moj.Baš takav kakav je.Često konfuzan,zbrkan,valovit sa primesama lepog koje plovi kao zvezde na tamnom nebu.Moj je.

I upravo zbog toga ga volim i živim.Volim da ga živim .

Ustajem iz kreveta gledam svoj odraz u ogledalu i smešim se.Dan je tek počeo.Ne želim da prespavam niti jedan njegov delić.


Hvala Vam što ste tu.

 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu