« DELIĆ NEBA | Main | LJUBAV NIJE ZA OKOVE »
Rano jutro.
Ne mogu da spavam.Nikako.Zatvaram oči u nameri da uhvatim još malo sna ali ne ide. Shvatam da se bojim da će san možda biti lep a onda ću se naglo vratiti na javu i shvatiti da je to bio samo san.To ne želim.Ne treba mi.Bolje da budem budna.Tako se neću prisećati lepog.Neću ga osećati.Dodirivati dušom.Potpuno trezvena i budna sam jača.Otpornija.
Pritiskam dugme na daljinskom upravljaču pa ga onda ponovo pritiskam kako bi brže bolje svetlost sa ekrana nestala.Ne treba mi sada.
Zivot poznatih od ranog jutra niti malo nije interesantan.Imam svoj.Kakav takav.Možda nije savršen ali je moj.I treba da ga živim.Nikakve serije,pa ni moji romani sa njim se porediti ne mogu.Nije to tako loše,znate,iako mi se tako često utroba prevrće a duša razbija na deliće.Barem ću imati čega da se sećam jednoga dana kada budem listala albume prošlosti.Imam tu sposobnost da loše zaboravim i sećam se samo lepog.To je moj način odbrane od mračnih sila koje se kroz moj život provlače.
Razmišljam.
Sve nam je postalo isuviše dostupno.
Samo jednim klikom na dugme imamo sve.Izveštaj o poznatima.Osobu koju poželimo.Njenu fotografiju.Video zapis. Nju samu.Svi mogu da nas dobiju sada i domah ma gde se nalazili.Čak su i naše misli postale dostupne svima.Naša srca.
Životi su nam se potpuno promenili.Kao da se utrkujemo da se o nama zna još i što više.Kao da nije dovoljno ono što se zna.Tražimo još.Traže još.Pitam se dokle ta potražnja ide.Do kreveta je odavno stigla.Možda ide do snova.Mozda je stigla i do njih ali se pravimo da nije.
A onda se pitam...da li je to sve što navodno znamo istina ili mi samo mislimo da je istina?
Do koje mere idu obmane i varke,zarad tiraža?
Možda u tolikoj trci za saznanjem da ne shvatamo da je sve to što se zna istina prava pa se zavaravamo da nije.
Možda bi zeleli nekada da to nije istina ali jeste.
Istina se, znate, uvek nekako provuče i usunja medju laži.Ona ispliva na površinu kao nekakav pojas za spasavanje iako to često ni sami svesni nismo.
Možda i te poznate ličnosti,pa i mi sami smatramo da možemo da je pod tepih podvučemo ali zaboravljamo da ona i pod tepihom svetli.I da taj sjaj kojim svetli ne može da se sakrije.
Sve smo za dostupnost izmislili.Ali to dovoljno nije.Radi se na tome da budemo još dostupniji.Zašto bi poBogu nekoga interesovao nečiji život i stvarnost kada moze da dopre do nečijih snova,najskrivenijih fantazija.
Shvatam.I ti snovi i fantazije se pod očima drugih menjaju.Svi se menjamo.Što povlači za sobom posledicu da mi više nismo mi.I da neznamo više ko smo mi i šta zaprvo želimo.
Možda nas pod tom dostupnošću više brine sta drugi žele da mi budemo.Možda to,oni nešto hrabriji uspevaju da izbegnu i ograde se.Možda samo oni misle da u tome uspevaju a zaprvo je drugačije.
Počeli smo da prodajemo deliće duša naših onima koji spremno čekaju da ih satru.
Ukoliko pitate mene,nekako sam uvek imala potrebu da sve kažem.Ispričam.Predočim.Uvek postoji jos nekoliko reči koje se mogu izgovoriti ili napisati.Još nekoliko rečenica.Dostupnost meni samoj,priznaću Vam ne predstavlja nikakav problem.
Nije to dobro.Znam.Ali takva sam.Ne smatram ni da sam uvek u pravu niti da sam ja ta koja poznaje istinu.Naprotiv.Istina ima više.Važno je kako mi razmišljamo.Šta je za nas istina i da budemo iskreni prema sebi.
Što se mene tiče,neka smo svi i sve na dugmiće.Klikom na jedno dugme se sve saznaje.
Mistična nikada bila nisam tako da jedino po toj stavki smatram da sam rodjena baš za ovo vreme.
Da li želim da znam o drugima?Ne želim.Malo je čudno znam.Konfuzno možda ali ne želim.Onoliko koliko želim da drugi o meni znaju toliko ja ne želim da znam o drugima ( ovde se drage osobe ne ubrajaju o njima želim da znam sve što žele da mi ispričaju).
Jedan je život i on je moj.Samo moj.Baš takav kakav je.Često konfuzan,zbrkan,valovit sa primesama lepog koje plovi kao zvezde na tamnom nebu.Moj je.
I upravo zbog toga ga volim i živim.Volim da ga živim .
Ustajem iz kreveta gledam svoj odraz u ogledalu i smešim se.Dan je tek počeo.Ne želim da prespavam niti jedan njegov delić.
Hvala Vam što ste tu.
Komentari
Kazu...Ni Bog ne sudo o Coveku i njegovom zivotu,dok se on ne zavrsi.
Tako volim da razmisljam.
Na kraju,kada se okrenemo za sobom,znacemo kakav nam je zivot bio.
Stepski vuce moj,dugo već želim da ti ispišem jedan post.Samo tebi.Bojim se da nikako ne može u njega stati ono što želim da ti kažem...Bog ne sudi ali ljudi sude a ja nisam jedna od tih ljudi.Nisi ni ti.Ljubim te
Nemoj do nudiš dušu na prodaju,.zatvori joj vrata iznutra i tako ih samo ti otvaraj,dragim..Pozdravljam !!
I ja gledam svoj odraz u ogledalu, malo sam se ugojio...
Jovane moja duša nije na prodaju!Nikada bila nije.Život..je dostupan.Duša samo ljudima dragim.Pozdravljam i ja tebe!
Marco,to već neznam ali nekako mislim da nisi i da si to rekao samo da bi ti mi rekli kako super izgledaš ;)))) poljubac
hvala na komplimentu!
Pade mi na pamet nesto!
Pandur i plavusa. Ulazi plavusa u bus, pandur ustaje, ova seda i kaze:
- Hvala vam, bas ste pravi menadzer!
Pandur:
- Hvala na kontinentu!
Marco :]] nema na cemu.i tako svi vide sa ove slikice ]]
Tanjanaaaaaaaaaaaa:))))))))))odlicaaaaaaaaaaaaan ti je ovakav smajli ]]]]]]]].Veliki pozdrav i kiss ti saljem:****
14:33 minutaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa je sad,marko-antonieee minuticiiiiiiiiiii,jel daa?Pozdravljam te,ugledni Rimljanine
Postoje stvari iz mog života koje znaju svi kojí me znaju, neke druge stvari znaju samo nekolicina, neke treće, jedna ili dve osobe. dušu ne nudím na srebrnom poslužavniku niti se služim tudjím dušama. moj moto je: što ne želíš sebí, ne pozeli drugima. težak je ovaj post. tera da se duboko zamislimo nad nama samíma..ljubim
Majo,to je zato sto mi neki dugmici na telefonu ne rade :))) nije to novi smajli.Ljubim ja tebe do neba
vilo sestrice,post je tezak. to si dobro zapazila.Na blogu se iskazuje dusa zeleli to ili ne.I onda kada hvalimo i onda kada pljujemo.Sve je to dusa nasa.zeleli to ili ne na postovima ostavljamo dusu (barem vecina)i svi na neki nacin zelimo da se o tome cita.svako ima neki svoj razlog.tvoj moto je dobar i ispravan.ljubim te
Aha.......Tanjanaaaaaaaa-ovo su srecni smajliji uz Tanjanino ime,tako napravih:)))))))))))):***
E majo ako sam ja srecna :))))))))))) ljubim te
Ko sam?
Sto sam?
rece pesnik. Dnevno vodim razgovore sa sobom o tome Ko sam i Sta bih trebala da budem.
Da li gresim. Gde gresim. Kuda idem. Kako dalje... Hiljade pitanja. Odgovori stizu. nekad kasno. nekad i pre nego se pitam. Spremna sam da sebe dam bezuslovno, a onda se prenem... Surov je ovaj svet koji mesi nase zivote i cini od njih ono sto meni ne odgovara. Namnozilo se onih koji bi, u sopstvenom nistavilu, rado sudili o drugima, o meni, tebi... bilo kome. lece svoje sitne duse, gazeci po onima koje ni ne poznaju.
I opet! Sve dajem na dlanu... a to da li me imaju bas svi... Sigurna sam da ne!
ljubim
Persefona,sve ali sve sto si napisala ptpisujem!Kao da sam ja napisala od reci do reci.Nemam sta da dodam.Ljubim te!
Tanjanaaaaaaa,osecam da je tako,ti i jesi srecna!!!!!!!!!!!Srecna si,vedra,jaka,odlucna Tanjanaaaaaaaa!!!!!!!!!!:***
222 kategorijeeeeeeeeeeeeeeeee na Tanjaninnnnnnnnnnom blogu,bas super
3x idu dvojke xD:):):):):):):::::::::::::):):):):)::::):):):::::::::):):):):)::)))))))))):)):):):):::::::):::)))
Lepo je kad ne želiš da prespavaš ni jedan delić dana. Da znaš samo kako je grozno kada nemaš volje da ustaneš iz kreveta!
Sanjam evo me,vidiš koliko je sati.Nije to zato što baš želim da sam budna u ovo vreme već zato što se plašim da sanjam...volju imamčini mi se jaču nego ikada.Možda mi ju je dao moj Anđeo možda...
| « | Mart 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
