Veče.
Danas sam imala naporan dan.
Nejpre advokat.Zatim moj Anđeo koja me je terala čitavog dana da se penjem po svim stolovima u kući i pravim žabice od papira.
Vratila me je u detinjstvo.
Setila sam se koliko smo mi devojčice provele vremena igrajući se igara u kome se pominje princ.Onaj pravi.Pravile samo te žabice od papira i njima gatale kada ćemo se udati i za koga.
Tako je dakle.
Sve počinje od malena.Od zabavišta i bajki preko osnovne i igara porodice.
I ja sam maštala.Napravila na stotine tih žabica.Želela da se što pre udam.
Nekako taj moj budući princ bio je centar moga sveta.
Pisala sam Vam da sam sa 15 god i gataru skupo platila,samo da mi prorekne gde je taj i kada će se pojaviti.
Trebalo je da se više igram u dvorištvu između dve vatre i lastiša a manje sanjarim o princu.
Pre neki dan,u mojoj staroj sobi pronašla sam nekakav spisak potencijalnih tipova(dečaka da ne kažem) za koje bih mogla da se udam.
Setila sam se nekakvog narodnog običaja po kome kada prvi put prespavamo kod nekoga stavimo čarape ispod jastuka i sanjamo za koga ćemo se venčati.
Uradila sam to,kada sam prvi put spavala kod drugarice.Sanjala nekakvog dečka koji mi se nije dopadao i nervirala se danima.
U Veroni sam na zidu Julijine kuće ispisala ime onoga koga sam tada volela.
Na Kipru sam belu vrpcu okačila o Afroditino drvo samo ne bih li se što pre udala.
Sada se pitam čemu sve to.
Zašto nisam umalela da živim život bez toga?
Možda sam ja više bila zaljubljena u ljubav nego u ma kog sa kojim sam bila u vezi.
Neznam.
Ne bih Vam tačno to mogla reći.
Znam samo da nije tako trebalo.Ali znam i da nikada nije kasno.
Naučila sam konačno da uživam sama sa sobom.
To je verujte preduslov za početak ljubavi.
Oči mi se sklapaju.
Čitam mail.Poruka od obožavaoca.
Pravog pravcatog obožavaoca.
Napisao mi je pesmu koju želim sa Vama da podelim:
Za laku noć
Dok sanjaš nemoj da žmuriš
U san gledati znači živeti
Da ti godi a ne škodi
Da se raduješ i ne tuguješ
Samo dozvoli
da Te voli
Bilo ko,ne,ne
Samo ja
Ne drugi niko
Kao ja ovoliko
Ako sam taj
Ti mi se predaj
Neznam da li prinčeva još uvek ima,međutim neki od vas muskog roda na blogu su učinili da ne prestanem da verujem u njih.
I ma koliko se opirala,bežala,zaricala se...
Znam da taj neko negde postoji
Da me čeka
Baš kao što čekam i njega ja.
Ovaj post posvećujem mom misterioznom obožavaocu,koji je verujte i za mene anoniman ostao.HVALA NAJLEPŠE.
Pre podne.
Sneg je okovao Novi Sad.Pahulje mi padaju na sveže isfeniranu kosu.Koračam žustro.U štiklama naravno.Nikuda bez njih.Posebno ako se važne stvari reševaju.
Rešila sam da posetim poznatog porodičnog advokata,baš ovde u Novom Sadu.Zaprvo,iskrena da budem rešila sam da ih posetim nekoliko i odaberem onog koji će učiniti na sudu ono što želim.
Konačno,penjem se na prvi sprat u advokatsku kancalariju i smeštam u stolicu na spram njega.
"Šta želite da uradim da dobijemo slučaj"?pita me pomalo gledajući u moje prekrštene noge koje izviruju ispod mini suknje(oprema je potrebna kada se nešto postiže,znate).
"Sučaj je dobijen.Nije u tome stvar.Želim da mu na sudu pokažete gde mu je mesto" smireno odgovaram.
"Što bi značilo"?pita odmereno.
"Što bi značilo da je čitavih pet meseci zaboravio da ima porodicu,da sam tih pet meseci pokušavala na sve načine da zbog deteta spasem brak ali da sada treba da shvati šta razvod znači"!
"Sačekajte,doneću Vam neko piće" saopštava mi.
Ustajem i gledam svoj odraz u ogledalu koje se nalazi u kancalariji.
Sve je na mestu.Moja frizura.Pažljivo odabrana odeća.Šminka.Samo je nešto čudno.
Kao da u odrazu gledam nekakvu drugu osobu.Moj izraz lica...kao da to ja nisam.Vila se u vešticu pretvorila.Ne pomaže ni kosa boje meda.Ni nežno rozi sjaj za usne.Ova veštica čini se u zver se pretvara.
Tada shvatam.
Koliko u nama različitih likova ima.
Da li je to moguće?
Umem da budem:
Vila
Veštica
Bludnica
Svetica
Zver
Sunce
Med
Otrov
Led
Kamen
Pohotna
Druželjubiva
Potpuno izlovana od sveta
Kraljica
Prosjakinja
Dama
Bezobraznica
Zaštitnica
Prognanica
Sve to po potrebi.
Za dete bih zver bila ne bi li ga zaštitila.
Na poslu veštica
U ljubavi sluga
Ljubavnica
Zavodnica
Jedina
Stota
Samo njegova
Ničija
Sve sam to ja.I sve je od toga pomalo istina.
Verujem da svako od nas hiljadu likova ima.
Po potrebi ih koristi.
Svaku od maski za razne potrebe navlači.
Ne zato što je glumac nekakav
Tako se mora da bi se opstalo
Da nas društvo uništilo ne bi
Da bi preživeli.
Sto lica jedan čovek ima ali samo ih jedna stvar povezuje.
Ljubav.
Ukoliko umemo da volimo jednako kroz sve te likove,tada smo samo svoji.
I niko nam ništa zameriti ne može.
Biće onih koji će sada kamenje na mene bacati.Nemoralnom me nazivati.Osuđivati.
Verujte mi.Najlakše je to činiti.
Oni koji mi ne veruju setiće se kada se jednoga dana probude ,pogledaju u ogledalu i zapitaju da li su to oni.
Da su oni ,shvatiće samo uz pomoć ljubavi.
Ona povezuje sve likove.
Ona čini da se osećamo svojima.
Advokat se vraća.Ponovo se smeštam u stolicu.Odmerava me.
"Moraćemo da razradimo detaljan plan" ,ponovo zuri u moje noge.
"Nećemo morati!Odustajem"! kažem mu smireno i pozdravljam se.
Žena,treba mi neka žena advokat,razmišljam u sebi.
Samo žena može na sudu da pojede protivnika.
Izlazim na sneg optočena mislima.
Još samo malo,i sve će biti gotovo.
Nadam da ću uskoro ponovo vila postati.
Zahvaljujem se neizmerno svima koji me čitaju,baš kao i blogerima koji iz dana u dan prate moje mnogobrojne postove i deliće svojih srca poklanjuju u komentarima na mome blogu.
| « | Mart 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
