Princeza nemira

JUTRO
2011/03/12,09:11

Volim da se budim rano.Pre nego što sunce na tron izadje.

Onda kada svetlost tek vrhom prsta grad dotakne ,pre nego što ga potpuno prigrli.

Tada čujem tišinu.

Po neki zvuk tranvaja koji prolazi.

Šapat u mome umu,samo lepih stvari kojih želim da se prisetim. Jutrom,ranim jutrom mogu da čavrljam sa sopstvenim mislima.

 Jutrom je sve tako kristalno jasno.

 Jutrom  moja osećanja izlaze na pozornicu kao kao kakve balerine koje svojim pokretima priču kazivaju.

 Jutrom znam šta osećam.

Umem da osećam.

Jedno jutrom moja je duša čista.

Srce dostupno.

Um jasan.

Jutrom imam hiljadu planova.

Jutrom mogu sve.

Jutrom se moje želje u stvarnost izlivaju.

Jutrom se ničega ne plašim.

Jutrom razaznajem istinu.

Jutrom nebo dotičem.

Jutrom brojim zvezde koje su kroz moj život predhodnog dana protekle.

Jutrom se moj um i telo dotiču.

Tada zaranjam u kristalno čisto more koje se potom  blatom ukalja.

Tada se ljubav i nada udružuju i plešu oko mene čaroban ples.

Prkosno se smeju tugi i teraju je osmesima svojim.

Strah odbijaju milinom pokreta njihove izvedbe.

Bes razoružavaju njihovom prisnošću.

Ljubomoru svojim umilnim pogledima odbijaju.

Jutrom i samo jutrom nada i ljubav čeznju u goste prizivaju.

Hrane je.

Poje je.

Miluju.

Grle.

Rane joj celivaju.

Svojom je sestrom nazivaju.

Jutrom i samo jutrom mogu sebe da osetim.


Posveceno Marcu Antoniu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu