Princeza nemira

HILJADE BRIGA
2011/03/21,23:12

Veče.

Koračam Resavskom brzim koracima.

Vraćam sa sa promocije knjige koju sam posetila sa Sanjarenjima i Unomjedinom.

Osećam u vazduhu proleće.

Otoplilo je.Blagi povetarac mi umiva lice.Ljudi se osmehuju.

Početak godišnjeg doba povlači promene.

Težak period me očekuje,kaže moja sestra vila sa duplim krilima.

Nije to želela isprva da mi kaže,jedva sam joj iščupala.

Hiljade briga srušilo se na moja mala leđa kako kaže Nataša Bekvalac.

Poslednjih dana osećam se baš kao ona.

Svi brinu njene brige.

Osuđuju.

Kritikuju

Mudruju

Kamenice bacaju

Hiljadu briga mozak mi opteretile

Okovale ga

Telo muče  i šibaju

Srce rastržu

Kada će već jednom sve da se završi?

Nešto da se promeni?

Posao

Stan

Sud

Pozorište na blogu u kome ispadoh baš ja glavna glumica za ulogu koju ni dobila nisam

Hiljadu briga zatamnilo je moje dane kao crni oblaci nebo

Teram ih

Šibam ih

Pretim im

Da odu neće

Podsmevaju mi se

Kažiprstom na mene upiru

Vid mi magle dimom koji stvaraju pred mojim očima

Svojom me senkom obasipaju

Možda boljeg perioda ni biti neće

Možda ću zauvek brigama zarobljena biti

Možda i samo možda nešto lepo će  mi se desiti

Ali kako?Kada?

To što je nada otputovala sa svojim koferima me ne brine

Ona će se sa puta vratiti

Brine me vera

Izgleda zapušteno

Kosa joj se umrsila ,nokti porasli i počeli da se uvijaju,telo omršavelo 

Smeje mi se u daljini

Viče na sav glas kako se vratiti neće

Prkosi

Inati se

Obećava

Proklinje

Kikoće se iz daljine i skuplja šake kao da klavir svira

Neću se vratiti viče

Da nisam takva kakva jesam možda bih je i pustila

Predala se pod njenom nepopustljivošću

Smešila joj se podlo

Udaljila se pod napadima njenim

Ali neću

Neću u inat!

Večaras mi haljinica od pesama sačinjena

U kosu sam uplela smirenost

Cipelice sačinjene od lepih reči obula

Umesto nakita ljubaznost stavila

I smešim se veri

U nadi da će me ponovo posetiti

I znam da mi neće odoleti

Shvatam da čekam tranvaj već pola sata

Nastavljam žustrim koracima i smešim se

Sve će to jednom proći


Hvala Vam što me čitate.

 

 

 

 

 

 

APLAUZ
2011/03/21,08:35

Jutro je tamom obojeno.

Ne volim predstave ,a nekada sam za njih živela.

Da se razumemo živela sam za predstave u kojima sam igrala balet i pokretima priče pripovedala.

Za jednu baletsku predstavu potrebni su meseci.

Proliven znoj,krv,suze.

Stopala okrvavljena od Ruskog špica .

Mišići istegljeni od napornih treninga.

Telo izmučeno od beskrajnih pokreta.

Prepirke sa koreografom.

Želja za obožavanjem publike.

Gubljenje sopstvenog života.

Krađa dana,sati,minuta.

Nemirni snovi.

Nedostatak prijatelja.

Sopstveni svet.

Sve zarad glasnog aplauza.

Taj aplauz iščekuje se kao hrana kakva.

Lek.

Voda sa izvora.

Upravo taj aplauz dušu na tron stavlja.

Um u visine uzdiže.

Srce na trapez postavlja.

Zvuk tog aplauza čini da se osećate moćno.

Kao da ste zvezde dotakli.

Kao da ste oblake okrznuli.

Sreći se prebližili.

Ali....kada se reflektori pogase

Zavese sklope

Dlanovi rastave

Onda kada svi kućama svojim odu

Ostajete sami.

Tada čujete zvuk tišine

Tama se spušta poput prekrivača kakvog

Prokletstvo je to nekakvo,znate

Što je aplauz veći ,to je tišina nakon njega teža

Znate li zbog čega?

Zato što znate da nikada više tako dobro odigrati ne možete

Da nikada više takve ovacije pobrati ne možete

Kako ćete bez njih?

Zbog njih ste sve to radili

Čak i da se pojave,ukoliko su manje nego predhodni put zarivaju se u vaše srce poput mača kakvog

Riju po vašoj duši kreveljeći se

To je bio jedan od razloga što sam prestala da se bavim baletom

Uprkos lomljenim zglobovima

Telom napetim poput strune

Izgubljenom životu

Samo taj razlog imao je smisao

Zato predstave ne volim

Jer kada svi svojim kućama odu

Divljanje prestaje

Sami ostajete sa sobom

I sa tišinom

Koja Vam propašću preti

Slično je i u životu

Ovacije i aplauzi glasni kratko traju

Onda kada svi kućama odu ostajete sami

Što se mene tiče,nikada se nisam pretvarala.Nikada nisam nikove menjala.Nikada nisam toliko zapinjala da istinu pokažem.

Međutim shvatila sam da je teško ići duše bez oklopa ukoliko se svakoga dana sa oklopima susrećete.

Teško je iskren biti u moru obmana trikova i varki.

Teško ali ne i ne moguće

Sam na taj put ne možeš ma koliko jak bio.

Na tom putu potrebno je da ti se pridruže ljudi slični tebi.

Istina,moram Vam reći da odmah rizikujete da će vas posmatrati kao čudake nekakve...

Ali isplati se...

Aplauza nema

Nema ni reflektora

Zavese se nikada ne sklapaju

Nikada ne osetite da tišinu možete da dodirnete

Nikada ali nikada se ne sekirate da li će aplauz jači biti

Sami sa sobom svoju dušu spoznajete

I tada...

Vaše srce,um i duša se spajaju

I postaju jedno

Mogao bi da nastupi tada aplauz

Ali se on ne čuje

Čuju se samo tihi otkucaji

Dlanovi tek spojeni

Prigušeno svetlo

Spokoj

Nanosim kremu na lice i masiram ga kružnim pokretima

Stavljam dlanove na obraze i kažem sebi

Danas je novi dan


Ovaj post posvećujem iskrenim i čistim dušama Vili sa duplim krilima,Katy,Persefoni,Nesanici.Anni,Filmetric,Behappy,Sanjam,Tanjanakic,Unijedonoj,Stepskomvuku,Janakisu....da ne  nabrajam dalje same će se duše pronaći

 

 

 

 

 

 

NE VOLIM ŠTO TE VOLIM
2011/03/21,00:02

Gledam kroz prozor.

Kišne kapi uporno trijumfuju.

Čekam te.

Nema te.

Zavesa od sumnji satkana polako sa na moje srce spušta.

Pokušavam da zaboravim,sve da zaboravim.

Ne ide.

Sve je to naše.

I prozor

I med

I vino

I dodiri

I poljupci

To jednostavno ne može da nestane

Ne volim

Ne volim što te čekam na kolenima

Ne volim što zauzimaš mesto u svakoj sekundi moga života

Ne volim što sumnjaš da sam kakva bludnica

Ne volim što što me mučiš kao kakvu zarobljenicu okovanu

Ne volim što pred tobom drhtim

Ne volim što ti sve uvek oprostim

Ne volim što na sve pristajem

Ne volim kada ostanemo ne dorečeni

Ne volim što me ranjavaš i riješ po mome srcu kao kopljem kakvim

Ne volim što moje srce samo za tebe bije

Ne volim što tetralno odlaziš

Ne volim što ni prava nemam reč da objasnim

Ne volim što će svi trijumfovati kraju naše ljubavi

Ne volim što te volim

A volim te

I bez tebe ne mogu

Tama

Strahovi i i sumnje u kolo se uhvatili i plešu nekakav ples kikoćući se

Kreveljeći mi se u lice

Navlačim zavese i ulazim u stan.

Ne volim što te volim


Posvećeno Marcu Antoniu  .

 

 

 

 

 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu