Princeza nemira

MARS 4006.GODINA
2011/03/10,20:55

Vece.

Obukla sam dugu belu haljinu secenu na grudima. Na rame stavila narukvicu,deo kose uplela u pletenicu a drugi deo pustila da slobodno pada.

Da,da ponovo Rimljansko doba.Stvarno sam zelela da promene vise i iz vremeplova izvuku neko drugo vreme pa da izglasaju da  nosimo tu osecu.Balske haljine na primer.To bih bas zelela.Ali nista.Izgleda da cemo jos dugo ostati ovako obuceni.Kada vec ne mogu da ih pobedim...

Predpostavljate zbog cega sam se sredila.Onaj moj ponovo veceras dolazi kod mene.Rekla sam vam vec da je on veoma vazan za nasu planetu i da sam ponosna sto je moj.

Za one koji nisu citali izvestaje od ranije ,negde oko 3100 nekolicina Zemljana koji su zagovarali ljubav,lepo ponasanje ,manire i sve sto ide uz to su prebegli ovde,na Mars.Negde oko 4004.godina taj moj je otisao na zemlju kako bi Zemljane pokusao da odvrati od sujete i zlobe ali je neslavno  prosao.

E sada,vidite,mi ljudi sa Marsa(sada mogu tako sa pravom da kazem buduci da sa Zemlje poticemo)smo prilicno uporni i ne odustajemo tako lako.

Dakle vec godinu dana Zemljani su zabrinuti,zele da sacuvaju svoju planetu.Kazu da ce Zemlja biti potpuno unistena(oni to nazivaju smakom sveta ili tako nekako).Po zapisima iz vremeplova i svastarnika,Zemljani o smaku sveta govore vec hiljadama godina ali se on nikada nije dogodio.

Mi Marsovci,uprkos tome sto su nas Zemljani tako cesto napadali u zelji da nas uniste,resili smo da pokusamo da spasemo Zemljane.

Istina oni su trazili da prebegnu na druge planete ali im stanovnici drugih planeta to nisu dozvolili.Nisu zeleli da se inficiraju zlobom.

Mi Marsovci,buduci da smo i samo potpomci Zemljana nismo imali srca da ne pokusamo da ucinimo nesto za njih.

Dakle,dugo smo o tome vecali.Zaista dugo.Na posletku smo doneli odluku.Dovescemo jednog Zemljanina na Mars dobrovoljno.

Neznam da li sam vam rekla ali Zemljani su imali frku sa klonovima.Najmocniji covek je zeleo da kloniraju samo njega i njegovu zenu i sada su svi oni isti.Taj proces je trajao vekovima.Znam da je to Vama koji citate ovo sada strasno.Ali sta cete.Tako je kod Zemljana uvek i bilo.Gramzivost i megalomanija.Sujeta.Uvek su pobedjivali.

Dakle dovescemo njega,mozda i njegovu zenu i tako spasiti citavu Zemlju.

Da bismo uspeli da ga dovedemo na Mars,morali smo da mu obecamo svasta nesto.Pa i da ce dobiti citav Saturn.Sto nije lako bilo buduci da i oni sa Saturna nisu bas za neku komunikaciju.Suvise su ponosni.

Pristali su kada smo im rekli da je sve samo varka i da nam je pomoc potrebna.Da se pohvalim taj moj je imao najveceg udela u pregovorima.

Zemljanin je dosao sa zenom.Hranili smo ga.Pojili.Pomoc mu pruzali.On se zaljubio u nasu Marsovku i ostavio zenu.

Njegovoj zeni smo pruzali utehu.Govorili joj da joj takav covek ne treba.Ona nam je rekla da ce ga preboleti ukoliko joj obecamo Jupiter.Videvsi kako je krhka i nervozna razgovarali smo sa onima sa Jupitera i ucinili to.

Zemljanin i Zemljanka su se ubrzo pomirili a nasa Marsovka ostala neutesna.

Taj moj se naljutio,rekao im da nista nece dobiti i da se vrate na Zemlju i ostanu na njoj do smaka sveta(kako oni to zovu).Ovde za njih nema mesta.

Ponosna sam na njega.Ne znam da li smem da odam ali imenovali su ga za predstavnika nase planete.

Oni su se vratili na Zemlju.Lopovima nas prozvali i zamislite,Zemlja je jos uvek citava.Po meni,tog smaka nikada nece ni biti.Iako nasi proroci predvidjaju smak oko 5000 godine.

Najgore od svega je sto je nasa neutesna Marsovka otisla na Zemlju u potragu za tim prevarantom.To je strasno.

I sada,taj moj...treba da ide po nju na Zemlju.Malo sam ljubomorna,znate,iako znam da mi je veran svih ovih godina.Hm,nama Marsovcima nije dopusteno da budemo ljubomorni isuvise.Po predanju za preveliku ljubomoru stize kazna Svevisnjeg.Ali ona je tako lepa...

Razmisljam o tome.Gledam na sat i pritiskam dugme na svastarniku.

Klik i eto ga pokraj mene.Smesi mi se ponosno.Ljbomore vise nema(hm barem za sada) i nase usne se spajaju.

Ah ta ljubav.Zbog nje smo ovde i prebegli.


Posveceno Vilisaduplimkrilima,Marcuantoniu,Persefoni ,Janakisu i Aleksandru 88

 

BRAK PO DRUGI PUT
2011/03/10,12:59

Jutro.

Sunce je okupalo jastuke.Otvaram oci i smesim se.Izgleda da ce biti lep dan.

Gledam u ekran mobilnog telefona.Dve pretece poruke od bivseg.Zeli da uzme dete na par dana.Niko mu to ne brani medjutim u citavoj prici vazan je razgovor.To mu pisem."Razgovora nema docicu kada budem hteo i tacka."odgovara.

Iskljucujem mobilni telefon.

Razmiljam.

Obe advokatkinje su mi predlozile da na sud odem bez njih.Da cu svojim nastupom i smirenoscu uspeti sama da ga pobedim.Da nije potrebno da bacam novac.

Hvala im.Medjutim ipak sam odabrala jednu od njih dve.Za svaki slucaj.Sa nekim ljudima nikada ne znas na cemu si.

Tada mi pada na pamet.Brak po drugi put?

Divim se zenama koje tako nesto ucine.

Sanjala sam o braku i porodici,borila se za njega.Medjutim snove koji su se rasparcali u delice nikada ne medovno sklozemo zalepiti.Barem ja ne mogu.

Moja odluka da se nikada vise udati necu je definitivna.

Ne bi uspeo da je promeni ni princ sa tri kraljevstva.

Moju slobodnu vise ne prodajem ni za zrno graska ni za grumene zlata.

Razmisljma i o brakovima u Holiwudu(ne uporedjujem sa nasim,nemojte mi zameriti).Ti brakovi su unapred usudjeni na propast.Sreca ako je i jedan uspeo da prezivi.Opet oni  se sklapaju neprekidno.jedan za drugim.Kao kapljice kise koje nadolaze.

Pompezne svadbe,zaklinjanja pred Bogom na vecnu ljubav,parade,izricanje velike ljubavi u javnosti...i onda nakon samo par meseci nove ljubai i drugi brakovi.

Ne ide to tako kod mene,znate.

Kada o necemu stvorim predstavu pa se se glumci sapleti o pozorisne daske i padnu nikada vise nista nije isto.

Tu predstavu sam stvarala godinama.Radovala joj se.prizivala je.Iscekivala sa nestrpljenjem.

Sada sam medjutim shvatila da nije sve tako strasno.

Da nije mog Andjela naziv ovog bloga bih davno promenila a njega zaboravila za citav zivot.

Ali Andjeo je tu.Ona je najvaznija u citavoj prici.

Zbog nje bih se usudila da zivim i sa neprijateljem dok ne stekne nekakvu stabilnost.

Uvrede i bahato ponasanje medjutim ne trpim ni zbog cega.

Ipak Andjeo je tu,kraj mene.

To je ono sto je najvaznije.

Ona je sreca u nesreci,dobro u losem.

Bogatstvo.

Da li bih se ponovo udala?

Ne,nikako!Nikada!

Jedan brak je bio sasvim dovoljan.

Drugi nije ni opcija.

Natapam lice hladnom vodom.

Odgovaram mu da mu niko ne brani da vidi dete ali da takvo ponasanje ne zelim da trpim.

Zelim da se vratim u krevet i ponovo dozivam onog mog...onog koga sam u snovima stvorila.

Uzimam jos jednu ferrero kuglicu.

Andjeo vice iz sve snage.

Odlazim kod nje.

Bice ovo lep i suncan dan.


Hvala vam sto me razumete.

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu