Princeza nemira

MARS 4010. GODINA
2011/03/14,18:36

Za one koji nisu čitali moje predhodne futurističke tekstove napomenuću samo da je negde oko 3100 god,po predanju iz vremeplova grupica ljudi koja je zagovarala ljubav,lepe reči i lepo ponašanje prebegla ovde na Mars i tu se nastanila.Tako je nastao naš narod.

Kasno popodne .

Na sebi imam haljinu boje meda.Onakvu kakvu su nosili u staroj Grčkoj.Da,da vidite,čekala sam da se moda promeni i dočekala.Istina,nismo mnogo odmakli,odeća je slična kao i ona iz velikog Rima ali nije važno.Važno je da se nešto menja.Ova duga haljina je na ramenima prikačena perlicama.Kosu sam raspustila.Samo je deo sakupljen a uvojci padaju oko lica.Iskreno se nadam da ću tom mom dragom biti lepa večaras.

No,to nije tema o kojoj želim da Vam pričam.Vidite.Pune je četiri godine prošlo od kako je naša lapa Marsovka otišla za zemlju u potrazi za Zemljaninom koji ju je prevario.Da bi na Zemlji mogla da ostane Zemljani su joj oduzeli sva sredsta komunikacije koje je sa nama imala.Svaštarnik,prijamnik...Znate da mi sa Zemljanima ratujemo.Oni nas napadaju tačnije.Želeli smo da sklopimo primirje ali nismo uspeli.Nije pomoglo ni što smo doveli tog Zemljanina i Zemljanku i pokušali da ih spasemo od smaka sveta,koji toliko propagiraju a koga po mom mišljenju nikada neće ni biti.

E sada vidite,brižni kao i uvek, nismo želeli da našu lepu Marsovku opterećujemo.Želeli smo da vidimo kako će se sve odvijati.Medjutim od nje ni traga ni glasa.

Načuli smo preko talasnih prijemnika da na Zemlji postoji grupica ljudi koji zagovaraju ljubav,iskreno i pravo prijateljstvo,lepe reči i ponašanje,da se sujeta iskoreni a vređanje nestane.

Odmah smo znali da je na čelu te grupice naša lepa Marsovka.Budući da smo pratili mesta okupljanja te grupice mogli smo lako da je pronađemo .

Taj moj, nikako nije smeo da ode na Zemlju.Sećate se šta ga je sačekalo predhodni put.Najpre su ga izabrali za predstavnika pa ga proterivali...svašta nešto da ne dužim.Mogla bih o tome još tri dana..I zato su,pogađate odabrali mene.

To je verovatno bio najodgovorniji zadatak koji sam ikada imala i koji ću ikada imati u životu.

Zbog toga nisam spavala noćima.Strahovala sam.Nervirala se.Kako ću na Zemlju među naše neprijatelje.Istina nekada smo isti narod bili ali pustite to sada...

Nakon dugog pripremanja i obuke stigla sam na zemlju.Slagala sam da sam sa Jupitera.Jedino su tako mogli da me puste.Da sam rekla da sam sa Marsa nikako ne bih imala pristup.

Znala sam i gde se okuplja ta grupica.Našla sam ih.Marsovki sam na vreme rekla da ne otkriva ko sam.Shvatila sam i šta želi ta grupica predvođena našom Marsovkom.Oni su želeli da njihovo učenje prošire na Zemlji.Da ne bude više mržnje.Sujete.Ogovaranja.Tračarenja.Blaćenja.

Predložila sam im da svi odemo na Mars.Lepa Marsovka ni da čuje.Ona je još uvek zaljubljena u Zemljanina.Ljubavnica mu je postala.Strašno!Druga!Ona međutim govori da nije druga  nego prva ali da je trenutno tako.Nisam želela da se raspravljam.

Taj njen,rekao joj je da će biti zajedno.On je sa svojom ženom samo zbog imovine nekakve koju bi izgubili kada bi se rastali ( glupi zakoni Zemljana nisam ja kriva).

Rekla sam joj da ga pozove na Mars.Tamo će dobiti sve što je potrebno.Tako su odobrili na zasedanju samo da se naša Marsovka vrati.

Ona ni da čuje.

Zemljani su organizovali napad na tu našu grupicu.Nesmem ni da Vam kažem šta sam sve pretrpela.To je strašno.Želeli su da nas unište sa njihovim laserima.Srca da nam sprže.Ovamo su nam se smeškali,ljubili nas i obećavali nam Raj.To su sve radili istovremeno.Tako da naša Marsovka umalo nije život izgubila od otrovnog poljubca u obraz upućenog joj od jedne Zemljanke.Da je nisam spasila lekom koji su mi naši ljudi poslali ne smem ni da pomislim šta bi se dogodilo.

Nakon tih otrovnih napada lažnim poljubcima i lažnim  slatkorečivim rečima od kojih se duša nagriza,nikada odlučnija nisam bila.Vraćam se Mars.Vodim sve te Zemljane koje je naša Marsovka uspela da vrbuje i nju naravno.Rekla sam im da je u pitanju život ili smrt.

Svi su se složili a ja odahnula.Međutim kada je došla letilica,onaj Zemljanin se pojavio.Rekao našoj Marsovki da je voli najviše u svemiru i ona je ostala na Zemlji sa njim.

Preko naših prijamnika saznali smo da se još uvek nije razveo ali da je voli.Obećao joj je da će i na Mars doći!Ej kod nas,njihovih neprijatelja.Videćemo mi to čudo.

Možda bih trebalo negativna da budem ali mi Marsovci za ljubav živimo a Boga mi i od ljubavi.Ja verujem da će njih dvoje na kraju biti nekako zajedno.

Vidite,ne brinem ja tuđe živote ali ovo je bilo po službenoj dužnosti.

Ja imam tog mog i niko mi više ne treba.

Pritiskam dugme na svaštarniku i on se pojavljuje.Snažan.Jak.Odlučan.Vitez pravi!Pogledom me hipnotiše.Sipam vino( da eto vidite sada se opet vraćaju stari običaji,osim tableta dobili smo i vino) pored čaše umesto u čašu.On se smeši.Dlanovima mi obuhvata obraze i ljubi me .Ja sam baš srećna žena.


Posvećeno Persefoni,koja me je naučila da dobrih i iskrenih ljudi još uvek ima .

 

 

ŽENE
2011/03/14,12:11

Jutro.

Zraci sunca još uvek se nisu probili pod napupelim oblacima.

Prelistavam časopis koji su mi tutnuli u ruku u Delta city ju pokraj pokretnih stepenica.Razmišljala sam o tome da ga bacim u prvu korpu za odpatke na koju naiđem ali je nekakvim čudom završio u mojoj velikoj torbi u kojoj osim ne važećih karata za metro od pre nekoliko meseci možete možda pronaći i po kog guštera.

"Istraživanje čiji se rezultati baziraju na mišljenju više od 2000 muškaraca,pokazuje da je lepota stvar koliko izgleda toliko i ličnosti.Žene dostižu vrhunac svoje lepote u 31 .godini,tvrde istraživači u novoj studiji.Žene u kasnim dvadesetima a ranim tridesetima smatraju se privlačnijim od devojaka starosti 18 i 19 godina"

Hitro odbacujem časopis.Sada bih trebalo da budem presrećna.Baš ja imam 31 godinu i otkrili su mi da sam sada najlepša.Inače ,mi žene to nismo umele same da zaključimo pa je studija sprovedena među muškarcima.Ne daj Bože kada bi se mi pitale za mišljenje nekakvo.

Razmišljam kako bih sada trebalo da se ovekovečim fotografijom i u njoj kao Dorinaj Grej  uživam do kraja života svoga.

A onda...za samo godinu dana( jer Bože moj ide 32 godina) počnem da se nerviram što mi se pojavila još koja borica .Opet kao Dorijan Grej.

Ako ćemo iskreno,ja smatram da su žene najlepše nakon tridesete i nakon četrdesete.Za ovo prvo trebali su vekovi da utvrdimo tako da će za četrdesete biti potrebni milenijumi.

Pre dvedesete i tokom dvadesetih sam toliko brinula o sopstvenom izgledu da nisam umela u njemu da uživam.Razmišljala o tome šta bih promenila.Sabirala kalorije.Opterećivala se time da li mi bolje stoji suknja do kolena ili mini.Brinula o tome kako ću izgledati nakon porođaja( verujte i nakon dokaza miliona žena koje nakon porođaja izgledaju bolje nego pre njega nisam verovala da je tako nešto moguće ).Da li ću se nekome dopasti takva kakva jesam...

Nakon porođaja više nisam imala vremena da brinem od silnih obaveza koje su me spopale.Imala sam muža,pa nije više bilo važno da li ću se nekome dopasti.Kalorije više nije bilo potrebno da sabiram jer sam ih trošila brinući se o svome Anđelu.O tome šta bih na sebi promenila nisam imala luksuz da razmišljam budući da je luksuz bio da sednem i na miru pojedem ručak.Utvrdila sam da mi bolje stoji mini suknja i izbacila iz ormara sve one do kolena.

Poznajem mnoge žene koje u četrdesetim izgledaju bolje nego u tridesetim.Samo ,vidite,biće potrebno mnogo vremena da do tog saznanja dođemo.Baš kao i mnoge ankete kojima će se to dokazati.

Trenutno smo u fazi da sa tridesetima i mi nestajemo kao žene i prestajemo da budemo poželjne.

Budući da smo do skora nestajali nakon dvadesetih ,uviđam da napredujemo polako.Možda će jednom utvrditi da je žena žena i da njena lepota dostiže vrhunac i u ( ne daj Bože) pedesetim.To sve zavisi od toga koliko nam se produžava životni vek.Do skoro smo bile usedelice sa 25 sada je 28 prerano za udaju.

Što se mini suknje tiče,i sama sam smatrala da ću prestati da je nosim kada na svet budem donela dete.Sada shvatam da je se nisam odrekla.I da verovatno nikada i neću.Žene treba da nose ono što im lepo stoji i u čemu se osećaju dobro a ne ono što propisuju moralisti koji pri tom krše principe čim se nađu pred prvim izazovom.

Ako mene pitate,žene postaju žene nakon tridesete.Tada su odlikovane ženstvenošću,ukusom,stavom,stilom...Što nikako ne znači da su lepše od devetnaestogodišnjih prinezica koje bez daha ostavljaju.

Žene nakon tridesete postaju sigurne u sebe i upravo zbog toga su tada i najlepše.Tada su svoje i ne trebaju im nikakve ankete niti muškarci da bi im to dokazali.

Ako pitate mene ja se upravo sada u svojoj koži najbolje osećam.Prestala sam da brinem o nepotrebnim sitnicama i uživam u izgledu sopstvenog tela.

Starenja se ne plašim upravo zbog toga što su mi žene  u četrdesetim

dokazale da ću uskoro i sama tako dobro izgledati.

Mini suknje se nikad i ni zbog čega odreći neću.


Posvećeno ženama koje se nalaze u četrdesetim godinama.Po meni najboljim godinama.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu