Princeza nemira

VOLI ME PREKO NETA
2011/03/19,19:45

Ona stavlja minđuše na uši i nanosi maskaru na trepavice.Proverava još jedanput svoj odraz u ogledalu.Za ovu priliku sve je kupila novo.Sorc.Bluzu.Kardigan,Čarape.Sve samo da bude lepa.Najlepša do sada.Sada će upoznati njega.Muškarca iz njenih snova.Muškarca o kome mašta već nekoliko meseci.Raspušta kosu i nanosi sjaj na usne.Spremna je.Potpuno spremna.

Pre nego što je za sobom zaključala vrata stana pogled joj se usmerio ka bonbonjeri i knjizi koju joj je on poslao pre nekoliko dana.Kao da ih je sama birala.Gleda posvetu na knjizi.Zatim je naglo zatvara baš kao i  vrata stana za sobom.

Dok se probijala kroz masu ljudi srce joj je kucalo ubrzano.Kakav je?Kako izgleda?Da li je isti onakav kakvim se prikazao na netu?Da li je ona slika što joj je poslao zaista njegova?Da li će mu se dopasti?Da li će se on njoj dopasti?

Toliko prelepih reči joj je napisao.Samo za nju.Toliko su razgovarali.Chatovali.To mora da je taj.Ne može da ne bude.Potpuno ju je osvojio.Nije ga nikada ni videla.Reči koje je upitio njoj i samo njoj ostaće zauvek urezane u njenom srcu.

Ona nije želela da zna ništa o njemu.Nije želela ni da ga upozna.Želela je da ostane tako savršen kakav je bio u njenim mislima.Želela je da ga oblikuje po rečima koje joj je upućivao.Stvara sliku o njemu,baš onakvu kakvu želi.Nije je interesovalo ni čime se bavi.Ni kakav mu je bračni status.Nije želela čak ni da zna kako izgleda. Zašto?

To što oni imaju je isuviše lepo.Nestvarno.Vanvremensko.Vanzemaljsko.Nije to želela da kvari običnim materijalnim svetom.Ne,tako nešto nesme se nikada pokvariti.

Pre nekoliko dana iznenada ju je nazvao.Po prvi put u životu javila se na nepoznat broj.Kao da je znala.Tada je prvi put čula njegov glas.Bio je baš onakav kakvim ga je zamišljala.Zbunila se tokom razgovora.Počela da muca.Istina prava je da ju je uhvatila trema.Počela je da polako vezuje reči i glas.Sve je išlo jedno uz drugo kao saliveno.

Korača sada ka mestu na kome će se naći.Javno mesto,naravno.Ko zna ko to može da bude,progovara glasić u njoj.Onaj drugi progovara suprotno.To je on.Kako nešto tako uopšte možeš i da pomisliš.Njega si čekala čitavog života.Čovek koji onako piše.Samo za tebe.

Pita se.Da li je  moguće nekoga voleti a da ga nikada video nisi?Da li je tako nešto zaista moguće?Možda je to upravo to prava ljubav ne ukaljana materijalnim?Možda je samo varka kakva?Obmana?Trik?Kako možeš nekoga da voliš ako ga ni dodirnuo nisi?Takva ljubav može samo da se meri sa slatkim simpatijama iz osnovne ili je pak mnogo dublja i veća od svih na javi?Baš zato što nije propraćena opterećujućim detaljima.Zato što je čista.Nesvakidašnja.I osvaja isključivo umom i srcem.

Proverava mail u svom telefonu.Poslednjih nekoliko dana isti taj telefon ne ispušta iz ruke.Sekunde broji i gleda da li je pošta od njega stigla.Gleda kroz masu.Zove je.Na istom su mestu ali nikako ne mogu da se vide kao da se Anđeo čuvar sa njima poigrava.Vrte se u krug.Onda ga ugleda.Stoji pred njom.

Upravo takvog ga je i zamišljala.Sada je sve povezala.Reči,glas,izgled.Nemoguće.Nemoguće da je toliko savršen.Jednostavno nemoguće.

Po njegovom osmehu vidi se da je i ona osvojila njega.Uzima je za ruku i vodi kroz grad.Kao da se poznaju čitavog života.

 


Glavna junakinja ove priče nisam ja.To drage moje može da bude svaka od nas a Vi dragi moji junak može da bude svaki od Vas.

Volim priče sa srećnim krajem zato sam i ovu tako završila međutim internet ljubavi mogu da budu veoma opasne i ozbiljne.Da li  možemo da volimo nekoga koga nikada nismo upoznali?Možemo, moj je odgovor.Ali bolje ipak da tu osobu upoznamo.Da li tu osobu upoznati ili vašu internet ljubav ostaviti netaknutu i čistu na Vama je da to odlučite.Veoma je rizičan potez odlučiti se za prvo.Međutim bez rizika nema ni dobitka.Uvek možete odlučiti da vas ta neka osoba voli samo preko neta.

 

 

 

 

NE VOLIM PROLEĆE
2011/03/19,12:02

Jutro.

Volim kišu.Volim da čujem njen zvuk.Volim da osetim kako mi se sliva niz lice i telo.Kako mi odeću natapa.Volim i da vrhom prsta dodirujem unutrašnju stranu prozora dok se kišne kapi slivaju niz njega.

Početak proleća podseća me na blagi povetarac.Svežinu.Svetske metropole kojima sam toliko volela da šetam.

Kristalno čisto more na Kipru u koje sam nekoliko godina svakoga dana uranjala.Upravo more bilo mi je najbolje prijatelj.Lečilo moje ljubavne jade.Slušalo žudnje moje.NJemu sam se ispovedala.Bacala u njega kamenčiće kao probleme kakve i bolje se osećala.Grlila ga dok sam plivala.Usnama dodirivala i osećala ukus soli na njima.

Ne volim proleće.Nikako.Više mi odgovara jesen.Kiše.Mrak.Hladnoća.I uvek je tako bilo.

Zašto?

Proleće mi skida moje omiljene čizme.

U vazduhu se oseća nekakva svežina koja na čeznju podseća.

Prolećem svi izmile na ulice i kikoću se nasmejani.

Sve se budi.

Proleće predstavlja novi početak.

Ljubav.

 Proleće zapoveda da pokraj sebe imaš nekoga koga ćeš da voliš i ko će da voli tebe.

Lično više volim jesem i zimu.

Da se toplo obučem i osetim pahulje koje mi dodiruju lice.

Da zaledim misli na minusu a telom mi prolazi slatka jeza.

Da pišem u tišini dok posmatram sneg sa prozora.

Da se zavučem ispod pokrivača i zamišljam tog nekog pokraj mene.

Proleće ....ono je lepo samo dok se čeka

Dok se o njemu sneva

Onoga trenutka kada ga dodirnemo osećaćemo se srećno

Kada ga črsto prigrlimo izmigoljiće nam se i umaknuti pod visokim temperaturama

Baš kao i ljubav

Eto zato ja zimu volim

Zimi mogu da čekam

Da se nadam

Da sanjam

Prolećem već vidite moram nekoga kraj sebe da imam

To je nekakav zakon znate

Ako tog nekog nemate onda ste prokleti!

Ukoliko ga imate tada ste slavljeni!

Ne volim proleće jer prolećem...

Moram da volim.

Stavljam dlan na prozor i prislanjam glavu na njega ne bih li što bolje čula kišu.

Proleće mi se blago smeši.

Ne uzvraćam mu osmeh.


Hvala Vam što me čitate.

 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu