Mislim da sam ove godine čekala septembar više nego ikada.Puno me toga
očekuje u drugoj polovini godine.Konačno se završilo vreme godišnjih
odmora.Nikada nisam volela to mrtvilo koje pružaju letnji meseci.
Sa dolaskom septembra u kom sam i rođena ko o čemu ja o ljubavi.
Iskreno meni nikada nije bilo
jasno odkud ta potreba da moramo da budemo sa nekim.Kao da smo bolesni
ako smo sami.
Da li je to zbog pritiska okoline ,društvenih shvatanja ili jednostavno našeg straha od samoće.
Ja
razumem potrebu za ljubavlju.Potrebu za onim posebnim osećajem,potrebu
za sexom.Sve to razumem.Ali ne razumem opsednutost da napr.živimo sa
nekim ili se venčamo sa njim.
Možda zato što mi nije prijatno da sa nekim provodim 24h i da me vidi u svim izdanjima.
Možda i zato što mi je preko potrebno to moje vreme i mir kog se ne bih odrekla nikada.
Nekim
slučajem u vezama i braku sam taj deo za sebe uvek posedovala samo sam
često pomišljala kako bi bolje bilo da se vratim u onaj period kada sam
živela sama.
Jedan komentar na moj post na drugom blogu je na mene ostavio utisak.Otprilike je glasio ovako.
-Samo
jurimo za ljubavlju ,za tim osećajem a onda kada nam se dogodi
udaljavamo se.Da li zbog želje za samoćom ili iz straha da ponovo ne
budemo povređeni.
Razmišljam kako žena ulazi u vezu sa potpisom dosijea NJEGOVA SAM DOK SE NE UTVRDI SUPROTNO.
Nasuprot
njoj muškarac je muškarac je mišljenja da je za sve potrebna
zasluga.Oni uvek ulaze sa nekakvim oprezom.Uvak imaju neko rezervno
osećenja u šteku i naravno što je ključno ne planiraju kao mi žene koje
ulaskom u vezu osmišljavamo plan i program za do kraja života.
Eto
ponovo razloga zašto sam birala te nemoguće i nedodirljive.Budućnost
nikada sa njima nije bila zagarantovana pa samim tim i planovi.
Čini se da se definitivno u sve nas uselio nekakav strah.
Strah da zakoračimo u nešto novo.
Strah da raskrstimo sa starim.
Strah da volimo kako ne i bili povređeni.
Strah od toga da nećemo imati sopstveno vreme i da će nam se život preokrenuti naopačke.
A najviše od svega strah da ćemo ostati sami i ne voljeni.
Što nas dovodi do glavnog straha koji sve ove strahove objedinjuje STRAHA OD LJUBAVI.
Pa onda sve što je lepo baš iz tog straha nazivamo jadnim i patetičnim.Ismevamo.Uništavamo.Progonimo.Ocrnjujemo.
Sve sve samo da oteramo taj strah koji nas je kao čitavo društvo zadesio strah od ljubavi.
Zaprvo mi i ne pokušavamo da ga istisnemo.Samo okrećemo vodenicu na drugu stranu i vrtimo se u krug.Mislite izmišljam?
Dobro,onda mi kažite...
Ko je od Vas u skorije vreme ili koga znate ko je nešto veliko učinio iz ljubavi ?
Ko je život promenio iz ljubavi ?
Stavljamo ljubav na prvo mesto samo kada kukamo u pesmama i pričama.Na javi je međutim potpuno drugačije.
Veze se završavaju pre nego što i započinju.Brakovi razvode bez valjanih razloga zbog svake sitnice.
Ja bih rekla...upitanju je upravo strah o kome pišem.
Svi smo mi ljubavi gladni a malo ko je spreman od nas da je konzumira u pravom obliku.
Gledam
u mog usnulog Anđela i iskreno se nadam da će se mlađe generacije manje
posvećivati elektronici i tehnici koje budućnost nazivamo te shvatiti
da se prava budućnost krije jedino u ljubavi.
Želim Vam lepo veče!
Kosa mi prosuta na jastuku.Obrazom dodirujem hladan saten.
Moja se osećanja kovitlaju,lome,plešu,nadmeću.
Od čitave te igre zaprvo shvatam da su se konačno primirila kao zatišje nakon bure.
Pokušavam da već nekoliko dana uhvatim to jedno jedino osećanje koje mi dušu ispunjava.
Da ga nekako izvajam.Isklešem.Pretvorim u nekakav jasam oblik koji ću prepoznati.
Pokušavam da ga objasnim sestri,dragim ljudima.Njima možda i nekako uspevam da ga definišem.
Ali sebi...sebi nikako.
Kao da gledam u nekakav tekst.Umesto slova crne se mrlje po papiru razlile.
Ali onda shvatam da nije do teksta.On je jasno ispisan.Moj se vid zamaglio.Kao kada se probudimo pa tek oči otvorimo.
Ako bih sada rekla da sam tužna lagala bih.Tuga se ne ocrtava u mojim očima.
Ako bih rekla da sam nesrećna varala bih.Nesreća ne stanuje u mojoj duši.
Ako bih rekla da patim obmanjivala bih.Patnja se ne nazire na mome licu.
Pa onda ponovo slažem ta osećanja.
Shvatam da sve potiče iz srca.
A da sam ja svoje davno zatvorila.
Dosta se ono lažnih predstava nagledalo.
Dosta se i slatkih priča naživelo.
Kolačića nade izkrickalo.
I mina vere potrošilo.
Shvatam da nije tako strašno imati ograde i zidove oko srca.
Oni uvek nekako mogu da se poruše.
Ali šta kada shvatite da njih više nema?
Da vam je srce zauvek zaključano a stražari odavno otišli na spavanje.
Šta kada shvatite da Vas je oblio spokoj ravnodušnosti pa Vas ne štedi vas nemilice ?
I sada svakim danom kroz život koračam uzdignute glave i odsečnih koraka.
Ne osvrćem se.
Tek po nekom uputim osmeh dok iz očiju sevaju varnice.
Igram po nepisanim pravilima.
Uzmičem tek po nekada.
Postavljam telo na lavirinte sudbine ne štedeći ga.
Igram se minutima i danima kao igračkama.
Ne sanjam više bludne snove.
Čak me i nemiri obiđoše,krunu mi sa glave skinuše.
Osmeh mi na lice nacrtaše.
Starh iz poleda obrisaše.
A ja ...čučim pred sopstvenim srcem i ne mogu da sa njega skinem katance.
Ne,nije za to potrebno vreme.
Niti neko ko će poskidati šifre sačinjene.
To ne može niko do mene.
Ponovo želim da objasnim sebi.
Vijam misli od delića duše satkane.
Nisu jaki oni koji su spokojni i mirni.
Koji za sobom imaju redove vojske.
Jaki su samo oni koji se sami bore.
Oni koji umeju da vole.
Kredit ravnodušnosti bez limita.
Osvajam bez ikakvog štita.
Al šta vredi...kad sama čučim pred vratima sopstvenog srca...
Nemoćna da obijem katance.
Čitam post Marcantonia i razmišljam...ko može da je toliko zaludan ,dokon i prazan da ide od bloga do bloga i krade postove.
Pomislih da se iskreno Marco zeza.Možda je sve umislio.Možda ponovo teatar.
Kad ono lepo neko prekopirao moj post sa drugog bloga.
I to od naslova pa preko reči do reči.
Bez ustručavanje objavio ovde post i raspalio na sva zvona.
Zaista reči nemam.
Bastet i post Švaleracija-preljuba možete pročitati na karike.com.princezanemira.
Iskreno...volim kada se moje reči prenose...
Zato ću samo da pozdravim basted i zahvalim se na reklami.
Ovim postom takođe apelujem na sve otimače da se pozabave sopstvenim životom i napišu bilo šta o sebi...sve je bolje nego copy-paste.
I eto eventualno upozorim čitaoce na krađu.
Ne umem drugačije a se borim sa nepravdom osim...osmehom.
Ukolko neko ima drugi predlog rado ću ga pročitati...
Želim Vam laku noć!
Imam neki utisak da ovo leto nikada neće da se završi.Možda jedino ja ne
funkcionišem na ovolikim temperaturama.Topi mi se telo,misli...
Reših
da večeras gledam jednu od onih mojih toliko nerealnih romantičnih
komedija.Shvatam da se u skoro svakoj radi o tome kako pronaći,upoznati
gospodina pravog i naravno kako ga privoliti da te zaprosi.
Nikada
nisam ni volela realne filmove.Toliko imam svega toga na javi da mi još
jedno potvrđivanje nije potrebno.Zato domaće filmove i ne gledam.
Međutim,čitajući
svojoj kćerkici svaki dan pred spavanje po jednu bajku i prevlačeći laž
preko sopstvenih usana živeli srećno do kraja života ne mogu da se ne
upitam...
Da li naslovi budućih romatičnih komedija ili knjiga sa šernim koricama treba da glase:
KAKO PRONAĆI GOSPODINA NORMALNOG?
U
društvu kome živimo,prepunom spletki,varki,laži ,
mreža,maski,trikova,obmana veliki je luksuz postavljati visoke
kriterijume i zahtevee.
Naročito ono što mi žene u tabelama sopstvenih umova umemo ubeleženo.
Da treba da ima crnu kosu.
Pozamašan račun.
Da je stambeno obezbeđen.
Da ima dobar posao.
Određen bračni status i slično...
Jer upravo ti pravi sa svim navedenim uglavnom imaju popriličan manjak dasaka u glavi.
Muškarca osvaja lepota kod žena.
Ženu međutm uglavnom osvaja sve ostalo kod muškarca.
Samo znate postoji jedna razlika.
U ljubavi žena daje čitavu sebe.Menja se.Oblikuje prema muškarcu dok muškarac uvek ostaje sebi dosledan.
Žena
često zapada u mrežu.Obično to čine žene koje su povređene,slomljene pa
ih lovci koji vrebaju dočekaju poput ranjenih košuta i celivaju sve dok
ne ojačaju.
A kada stanu na noge ne mogu više da ih prate i obično odlaze drugoj žrtvi.
Idealno ne postoji.
Postoje
samo kombinacije savršenih slika u našim umovima koje smo godinama
proizvodili pa ih nespretno prenosimo u naša očekivanja.
Kada
zapadnemo u stanje čarolije sve se briše.Svi naši raniji prohtevi.Sve
granice.Na sve pristajemo.Sve odobravamo.Sve nam je moguće.
Ali...tada je već kasno.
Zato svima predlažem da ukoliko u čaroliju još uvek nisu uspeli ili su joj na pragu dobro razmisle o svojim željama i prohtevima i sve ih sliju u jedno...
Nakon svega što se oko nas dešava
Zlostavljanja
Psihičkog maltretiranja
Poremećenosti u raznim oblicima
Zlobe
Pakosti
Ljubomore...i još mnogo čega što nabrojah ...
Treba da za jedini cilj postavimo sebi samo jedan uslov
Da je taj neko normalan!
Džaba nam i luksuz i lepe reči,sva bogatstva sveta i plemićke titule ako...
Taj neko nije stvoren za nas.
Moda bogatog ili kako to drugačije nazivamo pravog treba da se preobrne u normalnog.
Eto tu su neka moja razmišljanja ove sparne noći...
Isto važi i za surotan pol.
Želim Vam lep dan!
Ponovo sam sama.Na dan,dva,tri sasvim dovoljno da napunim baterije i razbistrim misli.
Sestra
me je opet provukla kroz sitno rende.Da,da učini ona to s vremena na
vreme kada je potrebno da mi otvori oči,spusti me sa oblaka ili
jednostavno osvetli baterijom mračni put.
Ona je ujedno jedina
osoba u mom životu koja može donekle da kvrcne moju svojeglavost i
natera me na razmišljanje a ne retko i na odluke.
Razmisljam
kako je uprkos svemu sto je preturila preko glave ta žena zaista po meni
najsnaznija na svetu.Pa u svakom slucaju moj je uzor i srecna sam sto
je imam iako ume da me proturi kroz pomenuto rende toiko da se nekoliko
puta zavrtim oko sopstvene ose i zapitam gde sam.
A onda shvatam...
Mi smo zaprvo ono što smo prema drugima.Svaki naš potez koji prema njima pravimo čini nas.
I
nemojmo se zavaravati.Svaki nas ovde ostavljen komentar makar i iz
zezanja bio,svaki post,svako privatno dopisivanje bas kao i na javi
izgovorena reč ili delo čini nas.
I sve se to oslikava u odnosu prema drugima.
Lako je u vezi biti dobar sa nekim.Kada nas čarolija zapljusne a sve posmatramo kroz ružičaste naočare.
Ali ono sto čini nasu pravu ličnost je odnos nakon napr.raskida ili razlaza.
Pljuvanje po bivšima.Po nekom sa kim si do juče delio krevet,misli,srce pa i zivot i potpuno jednako kao i da pljujemo sebe.
Isto je i sa nekadašnjim prijatelima.
Do
juce i u vodi i u vatri danas neprijatelji.To nikako nikada razumela
nisam.Ljudi imajte poštovanja jer ukoliko raspaljujete po bivšim
prijateljima samo opisujete sebe.
A onda...tu su i sadašnji prijatelji.
Slazem
se ja da je kritika potrebna kako bi uvideli neke stvari koje sami sebi
ne želimo ili jednostavno nemamo snage da priznamo i ja tu kritiku
upravo samo od prijatelja i razmatram.
Ali znate šta...ponekada je
potrebno iz prijatelja izvući i ono najbolje ili čak i ono što nije
pretvoriti u najbolje.Tu na scenu stupa moja sestra koja ma koliko da
nema dlake na jeziku i kaže bolje i više nego najveći moji kritičari
uvek sve okrene na pozitivno.
Ma koliko mi radili na
sebi,usavršavali se,učili,putovali...naš smisao se ogleda jedino u
odnosu prema drugima.U pružanju,prenošenju iskustava,znanja ili smo u
onom najjedostavnjem ophodjenju.
Zato ne zaboravite.Svaka reč,svaka radnja,svaka žaoka,svaki smeh,svaka kritika,svaka pohvala drugima...sve smo to mi.
Tako se najbolje odajemo i prepoznajemo.
Usavršavajte se,radite na sebi... Ali šta to sve vredi ako sve to imate samo za sebe i u sebi.
Onoga momenta kada nesto progovorite ili napišete, ma koliko je prekrivamo, zavesa sa uma se zaprvo povlači i jasno ga ocrtava.
Drugarica iz Londona mi je uvek govorila rečenicu koju ću pamtiti citavog zivota a tako je se često pridržavam:
-Ukoliko nemam nešto lepo da kažem ja jednostavno ćutim.Tako je bolje.Tako u svoj dosije ne unosim mrlje.
Duše se ne čitaju iz očiju ili likova,duše se čitaju u našem ophodjenju prema drugima.
Ne znam za Vas ali ja lepim stvarima uvek navlačim osmeh na sopstveno lice.
Želim Vam lep ostatak dana!
| « | Avgust 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
