Ponovo sam sama.Na dan,dva,tri sasvim dovoljno da napunim baterije i razbistrim misli.
Sestra
me je opet provukla kroz sitno rende.Da,da učini ona to s vremena na
vreme kada je potrebno da mi otvori oči,spusti me sa oblaka ili
jednostavno osvetli baterijom mračni put.
Ona je ujedno jedina
osoba u mom životu koja može donekle da kvrcne moju svojeglavost i
natera me na razmišljanje a ne retko i na odluke.
Razmisljam
kako je uprkos svemu sto je preturila preko glave ta žena zaista po meni
najsnaznija na svetu.Pa u svakom slucaju moj je uzor i srecna sam sto
je imam iako ume da me proturi kroz pomenuto rende toiko da se nekoliko
puta zavrtim oko sopstvene ose i zapitam gde sam.
A onda shvatam...
Mi smo zaprvo ono što smo prema drugima.Svaki naš potez koji prema njima pravimo čini nas.
I
nemojmo se zavaravati.Svaki nas ovde ostavljen komentar makar i iz
zezanja bio,svaki post,svako privatno dopisivanje bas kao i na javi
izgovorena reč ili delo čini nas.
I sve se to oslikava u odnosu prema drugima.
Lako je u vezi biti dobar sa nekim.Kada nas čarolija zapljusne a sve posmatramo kroz ružičaste naočare.
Ali ono sto čini nasu pravu ličnost je odnos nakon napr.raskida ili razlaza.
Pljuvanje po bivšima.Po nekom sa kim si do juče delio krevet,misli,srce pa i zivot i potpuno jednako kao i da pljujemo sebe.
Isto je i sa nekadašnjim prijatelima.
Do
juce i u vodi i u vatri danas neprijatelji.To nikako nikada razumela
nisam.Ljudi imajte poštovanja jer ukoliko raspaljujete po bivšim
prijateljima samo opisujete sebe.
A onda...tu su i sadašnji prijatelji.
Slazem
se ja da je kritika potrebna kako bi uvideli neke stvari koje sami sebi
ne želimo ili jednostavno nemamo snage da priznamo i ja tu kritiku
upravo samo od prijatelja i razmatram.
Ali znate šta...ponekada je
potrebno iz prijatelja izvući i ono najbolje ili čak i ono što nije
pretvoriti u najbolje.Tu na scenu stupa moja sestra koja ma koliko da
nema dlake na jeziku i kaže bolje i više nego najveći moji kritičari
uvek sve okrene na pozitivno.
Ma koliko mi radili na
sebi,usavršavali se,učili,putovali...naš smisao se ogleda jedino u
odnosu prema drugima.U pružanju,prenošenju iskustava,znanja ili smo u
onom najjedostavnjem ophodjenju.
Zato ne zaboravite.Svaka reč,svaka radnja,svaka žaoka,svaki smeh,svaka kritika,svaka pohvala drugima...sve smo to mi.
Tako se najbolje odajemo i prepoznajemo.
Usavršavajte se,radite na sebi... Ali šta to sve vredi ako sve to imate samo za sebe i u sebi.
Onoga momenta kada nesto progovorite ili napišete, ma koliko je prekrivamo, zavesa sa uma se zaprvo povlači i jasno ga ocrtava.
Drugarica iz Londona mi je uvek govorila rečenicu koju ću pamtiti citavog zivota a tako je se često pridržavam:
-Ukoliko nemam nešto lepo da kažem ja jednostavno ćutim.Tako je bolje.Tako u svoj dosije ne unosim mrlje.
Duše se ne čitaju iz očiju ili likova,duše se čitaju u našem ophodjenju prema drugima.
Ne znam za Vas ali ja lepim stvarima uvek navlačim osmeh na sopstveno lice.
Želim Vam lep ostatak dana!
| « | Avgust 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
