Princeza nemira

STRAH OD LJUBAVI
2011/08/31,19:04

Mislim da sam ove godine čekala septembar više nego ikada.Puno me toga očekuje u drugoj polovini godine.Konačno se završilo vreme godišnjih odmora.Nikada nisam volela to mrtvilo koje pružaju letnji meseci.

Sa dolaskom septembra u kom sam i rođena ko o čemu ja o ljubavi.

Iskreno meni nikada nije bilo jasno odkud ta potreba da moramo da budemo sa nekim.Kao da smo bolesni ako smo sami.

Da li je to zbog pritiska okoline ,društvenih shvatanja ili jednostavno našeg straha od samoće.

Ja razumem potrebu za ljubavlju.Potrebu za onim posebnim osećajem,potrebu za sexom.Sve to razumem.Ali ne razumem opsednutost da napr.živimo sa nekim ili se venčamo sa njim.

Možda zato što mi nije prijatno da sa nekim provodim 24h i da me vidi u svim izdanjima.

Možda i zato što mi je preko potrebno to moje vreme i mir kog se ne bih odrekla nikada.

Nekim slučajem u vezama i braku sam taj deo za sebe uvek posedovala samo sam često pomišljala kako bi bolje bilo da se vratim u onaj period kada sam živela sama.

Jedan komentar na moj  post na drugom blogu je na mene ostavio utisak.Otprilike je glasio ovako.

-Samo jurimo za ljubavlju ,za tim osećajem a onda kada nam se dogodi udaljavamo se.Da li zbog želje za samoćom ili iz straha da ponovo ne budemo povređeni.

Razmišljam kako žena ulazi u vezu sa potpisom dosijea NJEGOVA SAM DOK SE NE UTVRDI SUPROTNO.

Nasuprot njoj muškarac je muškarac je mišljenja da je za sve potrebna zasluga.Oni uvek ulaze sa nekakvim oprezom.Uvak imaju neko rezervno osećenja u šteku i naravno što je ključno ne planiraju kao mi žene koje ulaskom u vezu osmišljavamo plan i program za do kraja života.

Eto ponovo razloga zašto sam birala te nemoguće i nedodirljive.Budućnost nikada sa njima nije bila zagarantovana pa samim tim i planovi.

Čini se da se definitivno u sve nas uselio nekakav strah.

Strah da zakoračimo u nešto novo.

Strah da raskrstimo sa starim.

Strah da volimo kako ne i bili povređeni.

Strah od toga da nećemo imati sopstveno vreme i da će nam se život preokrenuti naopačke.

A najviše od svega strah da ćemo ostati sami i ne voljeni.

Što nas dovodi do glavnog straha koji sve ove strahove objedinjuje STRAHA OD LJUBAVI.

Pa onda sve što je lepo baš iz tog straha nazivamo jadnim i patetičnim.Ismevamo.Uništavamo.Progonimo.Ocrnjujemo.

Sve sve samo da oteramo taj strah koji nas je kao čitavo društvo zadesio strah od ljubavi.

Zaprvo mi i ne pokušavamo da ga istisnemo.Samo okrećemo vodenicu na drugu stranu i vrtimo se u krug.Mislite izmišljam?

Dobro,onda mi kažite...

Ko je od Vas u skorije vreme ili koga znate ko je nešto veliko učinio iz ljubavi ?

Ko je život promenio iz ljubavi ?

Stavljamo ljubav na prvo mesto samo kada kukamo u pesmama i pričama.Na javi je međutim potpuno drugačije.

Veze se završavaju pre nego što i započinju.Brakovi razvode bez valjanih razloga zbog svake sitnice.

Ja bih rekla...upitanju je upravo strah o kome pišem.

Svi smo mi ljubavi gladni a malo ko je spreman od nas da je konzumira u pravom obliku.

Gledam u mog usnulog Anđela i iskreno se nadam da će se mlađe generacije manje posvećivati elektronici i tehnici koje budućnost nazivamo te shvatiti da se prava budućnost krije jedino u ljubavi.

 

Želim Vam lepo veče!

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu