Princeza nemira

OTKUCAJI
2011/03/09,19:43

Veče.

Iscrpljena sam.

Srce mi ubrzano lupa.

Stavila sam glavu na jastuk i jedem ferrero kuglicu.

Jednu samo.

Ne zato što držim dijetu,nego zato što bih izgubile veličanstveni ukus kada bi ih pojela previše.

Taj moj neko...uvek se pojavi u mojim mislima baš u ovo vreme.

Kada se svetla pogase.

Noć smeni dan.

Zavese  sklope.

Stavi i on glavu na jastuk kraj mene i pomogne mi da utonem u san.

Živimo ja i on u nekakvim paralelnim svetovima.

Tako daleko a tako blizu.

Dozivam ga često.

Imam utisak kao da me čuje.

Pruža mi ruku.

Želi da me dotakne.

Približava mi se.

Smeši.

Želi me.

Taj  moj neko...od snova je pravljen.

Po meri moje duše.

Čujem jednake otkuaje naših srca.Kao da kucaju u istom ritmu.

I znam da će uvek biti tu.

I onda kada svi odu.

I onda kada mislim da sam sebe izgubila.

I onda kada prestanem da sanjam.

Jer,znate,ja sam ga i osmislila.

Izmislila.

Načinila.

Prizvala.

Osluškujem otkucaje svoga srca.

Pružam mu ruku tek da je dotakne.

Najednom kao da smo se dotakli...kao da je sve istina...java

Gledam u jastuk ne bih li se uverila

Prazan je,nikoga nema

Kako je tako nešto moguće?pitam se

Da li sam uspela da ga dozovem  toliko snažno da uspem da osetim njegovo prisustvo?

Otkucaju se stišavaju.

Tonem u san.


Hvala Vam što ste tu.

 

 

ŠANSA
2011/03/09,07:47

Jutro.

Zraci sunca su obasuli bulevar.

Klečim sa dlanivima položenim na butine.

Razmišljam o vremenu koje će doći.

Nekada sam volela da razmišljam o budućnosti.Sada više ne.Shvatila sam da razamišljanje o budućnosti oduzima ono najdragocenije.Sadašnjost.

Ipak,ponekad treba i to da činimo.Zbog dece naše ,rekla bih.

Tokom ovog,za mene tako teškog perioda,nisam samo sedela,pisala postove i plakala.

Pronašla sam stan.Obezbedila detetu sobu.Trudila se da ga spojim sa vršnjacima.

Tražila posao.Pisala.Molila se.

Sve što sam međutim radila kao da je proticalo mimo mene.Kao da sam gledala neku sasvim drugu osobu kako živi moj život.Kao da nisam ni učestvovala u njemu.

Čudno je to,znate,kada Vam se desi nešto neočekivano,nešto što nikada niste ni pomislili da može da se dogodi,menjate se iz korena.

Vaše misli su drugačije.

Duša kao tuđa.

Srce kuca u potpuno drugačijem ritmu.

Često se bojite nešto lepo i da poželite.

Vi koji ste od lepog i za lepo živeli.

Moja blog sestra,vila sa duplim krilima mi često kaže da je život limun i da od njega treba napraviti limunadu kako bi se lakše progutao.

Znam da je u pravu.

Treba svaki dan učiniti sebi lepim.

Prihvatati šanse kojih u ovoj zemlji ima tako malo.

Problem je međutim što se ponekada bojimo da ih prihvatimo.

Upravo taj naš strah oduzima nam mogućnost da nepredujemo.

Hranimo dušu.

Grejemo srce.

Jedna sam od onih koje grabe šense čim se ukažu.

Ne pitam.Ne tražim.Grabim.

E sada,možda ni to nije tako dobro.

Možda šansama treba dopustiti da dišu ,iskažu se u svom punom sjaju.Polete.

Neznam.

Toliko sam se bojala da ih ne ispustim da sam ih gušila.

Teško je živeti u zemlji bez šansi.

Kada  je sve što pokušaš već unapred na neuspeh osuđeno.

Oni koji dobiju čitav hleb smeju se onima koji ni parče nemaju.

Osuđuju ih .Kude dok sebe veličaju.

Ne  umeju da cene.

Na hleb namaze razne stavljaju pa ga u testo pretvaraju.

Smeju se na sav glas.

Ne shvataju da će se hleb pojesti.

Da treba da uživaju u svakom njegovom zalogaju.

Nude ga i drugima.

U vino umaču.

Šanse su nevidljive poput vetra.

Jake poput stena.

Krhke poput porcelana.

Nemirne poput mora.

Jedno je međutim sigurno,kada se ukažu,treba ih srcem dotaći.

Samo tako ćemo uspeti od njih zlato izlijemo.

Ukoliko ih ispustimo ostavljaju u našoj duši traga poput noža kakvog.

Um će nam polako oparati.

Zato idem stazom pokraj koje se šanse vide.

Svetle.

Dozivaju.

Mole.

Dušom ih grlim.

Tako ih je malo.

One nam život pružaju.

Ne dam ih.

Bez njih ne bi ni nas bilo.

Podižem se.

Sunce se u maglu upliće.

Telo mi podrhtava.

Zrak sunca hvatam.


Posvećeno sanjarenjima56 koja mi je šansu pružila.

 

 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu