Princeza nemira

KRALJICA I PROSJAKINJA
2011/03/13,19:29

Sunce se dostojanstveno povlači.

Tama miluje svetlost.

Moj (još uvek ne zvanično bivši) muž je došao po igračke od Anđela.Toliko je žurio da se umalo nije sapleo i pao.Od čega je to bežao?Od našeg nekadašnjeg života koga i tako nema?Od sahranjenog braka?Gledam kroz prozor i vidim kako prelazi ulicu.Pitam se sa kim sam to živela.Ko je ta osoba?Kao da ga nikada ranije videla nisam.Kada je zakucao ponosno sam mu se  nasmešila .I to je bilo to.Čitav jedan život.

Odlazim u ćošak i klečim u spavaćici ruku zarivenih u kosu.

Moja sestra vila sa duplim krilima gleda mi u natal.Sudbinu proriče.Znam ,kako ona kaže uvek bude.Zato se i bojim da iščitavam poruke koje mi šalje.Bam.Bam.Bam.Virim u sopstvenu budućnost kao da je na dlanu iščitavam.Uvek je surovo iskrena.To je ono što mi treba.

Iščitavam poruke.Osećam se čudno.Telom mi nekakva jeza prolazi.Znam da će sve tako biti.Znam.Znam.

Razmišljam.

U meni se bore osećanja.

Crn poput noći,oštrih noktiju,kezi se,prkosi ,zapoveda STRAH.

Nemir mi unosi u telo.

Dušu oštrim nožem rije.

Srce komada nemilosrdno.

U kosti se uvlači.

Na suprot njemu stoji STRAST.

Veličanstvena.

Vatrena.

Kraljica žudnji.

Sestra čežnje.

Kuma želje.

Preti strahu.

Ubada ga.

On se iznova vraća.

Ona je uporna.

Istrajna.

On neuništiv,snažan.

Ona je otresita.

Želi da pobedi.

Bori se.

Udara.

Na posletku obećava.

Moli ga da ode.

Kaže da za ringišpil više nema karata.

Prodane su odavno.

Ponovo joj se pakosno smeje.

Izlazi kao kakav čupavac iz kutije.

Ala iz mora.

Vampir iz mraka.

Kako je moguće da se u jednoj ženi bore ova dva osećanja istovremeno?

Oba mi telo muče.

Iscrpljuju.

Sagorevaju.

Snagu mi uzimaju.

Jutrima sam jaka,noćima nemoćna.

Jutrima kraljica,noćima prosjakinja.

Nikada gospodarica.

Telo svoje dodirujem.

Eto ga ponovo tu,kezi se cerekajući se glasno.

Ona mu se pohotno smeši.

Zna,pobeda je njena.

Samo je potrebno da je dostojanstveno sačeka.

Ponovo krunu stavi na glavu.

Oteraće ga svojom jačinom.

Umiriti svojom željom.

Odgurnuti svojom vatrenošću.

I onda...onda će na tron stupiti.

Kraljica ponovo postati.

Između kraljice i prosjakinje linija je tanka.

Obe su zahtevne.

Obe žele.

Obe traže.

Ponekada se čak i miluju.

Prekrštam ruke i stavljam dlanove na  gola ramena.

Vidim kako tama navlači svoje zavese.

Ponekad poželim da je zagrlim.

Ponovo iščitavam poruke koje mi je sestra poslala.Detaljno.Umirenije.

Virim u sopstvenu budućnost,okovana strepnjom.


Posvećeno mojoj sestri vili sa duplim krilima,kojoj sam toliko slična.

 

 

 

 

 

 

NIJE LAKO VOLETI TANJANU
2011/03/13,07:39

Jutro.

Sunce svojim zracima bestidno boji bulevar.

U stan se uvukla toplina nekakva.

Stržem pokrivač sa sebe pa ga onda ponovo na sebe navlačim.

Želim još malo da budem pod njim,pre nego što me dohvate zmije i gušteri sa jave.

Kada imam puno obaveza sanjam o tome da budem sama sa sobom i sabiram sopstvene misli.

Kada to jesam,tražim obaveze kako bi ih oterala.

Moje misli su kao ptice kakve.Dolaze u jatima.Pevaju.Kraču.Mašu krilima.Lete u nebo.

Isto je i sa  mojim planovima.Ima ih milion na spisku.

Umesto da precrtavam jedan po jedan sa spiska,čim jedan precrtam drugi ponovo ispišem.I tako nikada kraja.

Ima to prednosti ,znate.Ali ima i mana.Uvek težim ka boljem,lepšem,višem.Nikada nisam zadovoljna potpuno jer znam da uvek može još.

Voleti Tanjanu nije nimalao lak zadatak.

Zahtevna sam.Mnogo očekujem.Mnogo i dajem.

Nije to dobro,znam.Takvi se izgleda rodimo.

Tražim,ispitujem,molim i volim svim svojim bićem.Polovično nikako.

U centru pažnje od voljenih uvek.Ni na šta manje ne pristajem.

Ponekada me je teško razumeti.Tada  samo treba da se  nasmešite i nastavite da me volite ,za uzvrat uvek ću biti tu za Vas.Slušaću Vas,podržati,za Vas se boriti.

Retki su oni koji su izdržali da me vole.

Bilo je onih koji su odmah zbrisali ugušivši se od silne ljubavi.Bilo je i onih koji su pokušavali uporno da to čine ali im nikako nije polazilo za rukom.Onih kojima nisam dopustila da me vole i zbog toga požalila.Bilo je i onih koji su me voleli tiho.Jedino takvi su opstali.

Nemojte misliti da u ovom tekstu nabrajam svoje vrline.Naprotiv pre bih ih manama nazvala.

Bezrezervno davanje nikada ne može da bude dobro.Baš kao ni prihvatanje.

Balans .To je ono što treba da udišem kao vazduh.Suncem da se mijem a ne da ga grabim i sagorim pod njim.

Priznaću Vam nešto,najviše prijatelja izgubila sam onda kada sam bila najsrećnija.Shvatila sam da ljudi sažaljevaju sa tobom ali sreću teško  mogu da podnesu.

Da se prijatelji na muci poznaju velika je zabluda.Prijatelji se prepoznaju onda kada si srećan.Tek tada njihov sjaj dolazi do izražaja.

Što se ljubavi tiče,tu sam još uvek na nesigurnom području.

Iskrena da budem,nisam sigurna da ću ikada otkriti meru niti balanse ali ni da sam željna  da to učinim.Možda zbog toga ljubavi nikada neću zadržati ali spremna sam da platim tu cenu.Ostajem dosledna sebi.

Ono što sam tokom mog burnog života naučila jeste da je u svim ljubavima najvažnije prihvatanje.Ukoliko ja uspem da prihvatim neku osobu sa svim svojim vrlinama i manama očekujem da i ona to učini.Ako to ne ume onda joj možda i nije mesto u mome srcu.U tom slučaju duše nam se ne prepoznaju ma koliko to želeli.Ukoliko pak uspe voleću je do kraja sopstvenog života.

Mislite da je lako voleti Tanjanu?Nije.To potpisujem.

Otvaram prozor,udišem vazduh i pružam ruku ka suncu.

Čini se kao da sam uspela da ga dotaknem.


Ovaj post posvećujem mojoj Milici,koja je izdržala da me voli svih ovih godina i proživljavala samnom sve moje ljubavi i brodolome ovozemaljskog života.Milić hvala ti!

 

 

 


 

 

 

 

 

 

TANJANA U PRODAVNICI DONJEG RUBLJA
2011/03/13,00:16

Kasno popodne.

Tama polako dodiruje grad sve dok ga potpuno ne proguta.

Konačno sam, nakon dva meseca ,dobila platu te sam rešila da častim sebe nekim sitnicama i otišla u tržni centar.

Tržni centar je bio prepun ljudi.Kao sto sam i predpostavila svi su izmileli da sunce i šetkali se po prodavnicama.Istina malo ko je tu nešto zaista kupio ali potpuno razumljivo s obzirom na situaciju u zemlji( krizu namerno ne pominjem jer je u ovoj zemlji kriza od kako sam se rodila te za drugo i ne znam) .

Smislila sam ja u glavi koliko ću novca da potrošim i da ću da se ograničim te kupim samo po jednu stvar za mog Anđela i sebe.Samo po jedna stvar i to je to.

Međutim ne mogu.Obećanja koja dajem sebi me izdaju kada se nađem u radnjama prepunim suknjica,haljinica,donjeg veša,cipelica,čarapica.

Jednostavno ne mogu.Ta dugoočekivana plata je stigla i sada ću malo da uživam a onda ostatak meseca živim na spagetama( bez sosa,znate li vi šta sve treba od namernica da se sos spravi!?)

I tako,se ja Tanjana nađoh u prodavnici donjeg veša .Neznam kako ali nekako se u takvim prodavnicama uvek lakše zaglavim.

I sve mi se dopada.A sve  je skupo.

Izlazim iz prodavnice i kažem sebi za koga Tanjana.Bolje kupi nešto praktično.Nešto što ti je zaista potrebno.Donji veš ćeš da kupuješ kada naiđe taj neki.

Odoh do Zare.Kupih par uskih( da uže ne mogu da budu ) farmerica i čestitah sebi na odlučnosti.Zatim sam se popela na prvi sprat i kupila duks i beretku mom Anđelu.

To je to.Sada idem,rekoh sebi odlučno.

Prodavnica donjeg veša mi se pakosno smeši.Gledam u izlog kao opijena.Halteri,spavaćice,papučice,čarapice....ne ne i ne.

Neću da kupujem!

Krećem ka izlazu pa se naglo vraćam.Ulazim u prodavnicu donjeg veša kao pomahnitala.Grabim ( hm nije baš sve za javnost) stvarčice u mojoj veličini i žurim na kasu pre nego što se predomislim.

Nakon,čekanja tranvaja jedno sat vremena i vožnje još toliko dolazim u stan.

Vadim iz papirnih kesa kupljene stvarčice.Tako su lepe.Nove.I ne mora niko da ih vidi.Baš me briga,govorim sebi u mislima.

Ja se osećam bolje.To je najvažnije.

Žena mora da nauči da stvari prvenstveno kupuje zbog sebe i da sebi ugađa pa tek onda da očarava javnost.

Sada će te biti skeptici (kao što sam do skora ja bila) pa reći da je tako,sedele bi smo u trenerci i jele sladoled u krevetu.

Nije tako.Na svom izgledu radim svakoga dana.Isključivo da bih se ja osećala zadovoljno.Lepotica neka možda i nisam ali  trenerki i patika u mome ormaru nema.

Onda kada budete naučile da volite sebe i sve činite zbog sebe shvatićete da je sve ostalo manje važno.

Ako same sebi ne ugodimo niko to neće učiniti za nas.

Gledam u kupljene stvarčice i smešim se.Večeras ću ih obući i u njima zaspati.Baš me briga.Tom nekom...zakazala sam sastanak u snovima.

Ima da se pojavi tačno na vreme inače...hm ako to ne učini rizikuje da neko drugi zauzme njegovo mesto.Snovi su neuhvatljivi,znate.

Ako i ne dođe nema veze,ostalo mi je još nekoliko kuglica ferrera koje ću ujutru da smažem i tako ugodim sebi.

Od podne dijeta.


Posvećeno svim ženama.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu