Princeza nemira

HIPNOZA
2011/03/16,23:38

Veče.

Posmatram kapi kiše kako se slivaju niz prozor kao suze kakve.

Predamnom se pružaju svetla čitavog grada.

Želim da mislim da tamo negde,u jednom od njih čeka i taj moj na mene kao ja na njega.

Želim i da mislim da je naša priča već počela.Možda je tako samo u mojim mislima ali od nekud mora da počne.

On je savršen.

Baš onakav kakvog sam čitavog svog života čekala.

Ne bih  kod njega ništa menjala.

Ne bih menjala izgled,osećanja tu neku hipnozu kojom me očarava.

Ne bih menjala trenutak sa njim za večnost čitavu.

Ne bih menjala njegove reči za grumene zlata.

Dodire za okeane i mora.

Pogled za carstva velika.

Sve bi baš trebalo da ostane tako kako jeste.

Ništa da se ne promeni.

Da nas zalede u tom magičnom trenutku.

Okuju lancima ljubavi.

Ovekoveče magijom kakvom.

Kada me gleda zbunim se.

Zaboravim da postojim.

Izgubim se u oblacima sreće.

Kada se rastajemo ne možemo da se odvojimo.

Hipnoza nas parališe.

Prekida svaki dodir sa stvarnim svetom.

Čini da se osećamo kao na nekom potpuno drugom tlu.

Hipnotisani.

Nestvarni.

Kao da govorimo jezikom ljubavi.

Kada smo već kod ljubavi,to je samo reč.

Ona se nikada ne može opisati.

Izmislili je nadobudni koji su mislili da sve može naziv da ima.

Ljubav ne može.

Ona se ne može ničime meriti.

Ni u šta svrstati.

Ona je nevidljiva.

Nečujna.

Van vremenska.

Čarobna.

Jedini magičan osećaj u svetu ovom materijalnom.

Prozračna je kao vazduh.

Bistra kao more.

Bela kao oblaci.

Sija kao zvezde.

Jedino....često zaboravimo bitnu stvar..

Ona se može dodirnuti.

Ali ne i uhvatiti.

Upravo taj dodir okovan je u večnost.

I zato je ljubav kraljica svih osećanja.

Gospodarica tela.

Moćnija od sila svih.

Ume da boli više od najdubljih rana.

Da razara mačem oštrim srce i dušu.

Nagriza um kiselinom kakvom.

U isto vreme daje Vam krila.

Vodi Vas u nebesko carstvo.

Čini Vas nestvarnim.

Jedini problem sa njom,gospodaricom osećanja ljubavi...je što često ne umemo da uživamo u njoj.

Tada isputujemo,analiziramo,tražimo,planiramo,želimo,zahtevamo.

Ali ne shvatamo da je treba čuvati kao kap vode na dlanu.

Iskrenu suzu radosnicu na obrazu.

Plamen vatre usred leda.

Kapljicu kiše usred suše.

Zvezdu na oblačnom nebu.

I baš zbog toga..gubimo je.

Gušimo .

Uništavamo.

Teramo.

E onda ona svoje bele odežde skida i crne navlači.

Umesto požude vatru bljuje i pakosno nam se kezi.

Tako bi ljubav lepa mogla biti kada bismo joj se samo prepustili.

Kada bi živeli za samo momenat jedan.

Kada bi shvatili koliko taj momenat vredi.

Taj moj je to shvatio.

Naučio je tome i mene.

Hipnotisao me potpuno.

Eh,samo još treba da se pojavi.

Ulične svetiljke osvetljavaju delove trotoara kao kakve minijaturne pozornice.

Ljudi žure noseći kišobrane u rukama.

Pogled mi se zaustavlja na jednom  malecnom svetlu u daljini.

Da,možda je baš tamo on.

Taj neki moj.


Posvećeno tom nekom mom.

 

 

 

 

 

 

 

 

MISLI
2011/03/16,12:30

Rano jutro.

Da spavam ne mogu.Prevrćem se po krevetu .Borim sa prekrivačem.Premeštam glavu sa jastuka na jastuk.

Želim da zabeležim svoje misli pre nego što ih svetlost dana dodirne.

Pre nego što namažem nokte i stavim šminku na lice.

Želim da ih sačuvam jasne,čiste,ne ukaljane rutinskom dnevnicom.

Da ih zadržim onakve kakve jesu.Kristalne.Nevine.Jasne.

Misli takve umeju da budu samo kada ih jutro dodirne.

Razmišljam.

Možda to nije dobro.Možda bih trebalo da ih uvujem u nekakav svetlucavi papir .

Možda bi trebalo da ih lancima dvoličnosti okujem.

Možda bi trebalo da ih ni sama ne prepoznam.

Da se krijem iza lažnih imena,reči,poljubaca,čestitanja.

Da ih  nudim na srebrnoj tacni sa milion priloga.

Teško je hodati nag u svetu maski i mimike.

Teško je istinu tražiti u moru laži i pretvaranja.

Teško je iskrenost nuditi u jatu lažnih osećanja.

Ići za svojim srcem nimalo lako nije.

Posebno ako je ono poput nekakve brze reke koja se od brzine penom ispunjava.

Poput vodopada kakvih.

Mora po kome talasi igraju.

Čamaca koji gotovo nikada ne umeju se da spasu.

Vetra koji košavom nosi sve pred sobom.

Teško je to isto srce nuditi razvratim alama.

Vampirima.

DŽelatima.

Mučiteljima koji se igraju sa njim kao sa kakvom krpenom lopticom.

Bacaju ga i gnječe.

Bodu.

Razaraju.

Vidite,još je teže za takvim srcem ne ići.

Razum svoj  kao gospodara  slušati.

Isto to srce pod tepih gurati.

U kutiju ga zaključavati.

Deliće njegove nuditi.

Takvom srcu je potreban vazduh.

Krila da ga u njega vinu.

Vetar da ga u krug zavrti.

Jer ono....to nemilosrdno traži.

Vuče.

Poziva.

Moli.

Ideš za njim zaslepljen svetlošću nekakvom.

Bacaš se sa litice u ponor.

Beznađe.

Ali bez njega....

Bez njega ne možeš.

Sluga si njegov čitavog života.

Ne libiš se da prosiš.

Ne bojiš se da umreš.

Dokle god postoji svetlost na putu kojim te vodi.

Ne želim da čujem nikakve zvukove pre nego što ovaj tekst dovršim.

Nikakav šum.

Ne želim ni kroz prozor da provirim.

Samo da zabeležim misli životom ne ukaljane.

Nanosim kremu na lice.

Lak na nokte.

Maskaru na trepavice.

Odeću na telo.

Spremna sam za novi dan.


Posvećeno Jovanu S.S.

 

 

 

 

 

 

 

KADA LJUBAV NESTAJE?
2011/03/16,10:04

Dragi moji,

Danas Vam neću pisati o tome kako mi se predhodnog dana oduzela moć govora i izduvao sav vazduh iz pluća kada mi je moj ( još uvek ne zvanično ali nadam se uskoro) bivši muž pretio da neću moći da vidim dete do suđenja.Neću Vam pisati ni o Španskj seriji koja se odigrala na blogu,ni o akcijama u supermarketima.

Kada se sve to tako izdešava ja se okrenem ljubavi.Njome se branim.Za nju živim.Ona me uvek podugne.Izvuče.

Danasnja tema međutim nije baš prijatna.Ono što se ja pitam jeste šta ljubav ubija?

Da li je to vreme?

Da li ljubav umire vremenom želeli mi to ili ne?Da li večna ljubav postoji? Da se razumemo ne govorimo ovde o bezusovnoj ljubavi prema deci nego isključivo o ljubavi između žene i muškarca.Da li ljubav zaista može da traje večno,naročiti to pitam ukoliko par zajedno živi i prepušten je na milost i nemilost svemu što uz taj život ide ?To me podseća na nekakve jelo sa milion sosova priloženih uz njega.Ti sosovi su toliko jaki i mnogobrojni da se na posletku pravi ukus jela i ne primeti.

Vidite,kada ljubavna zanesenost prođe ili pak zaljubljenost obično shvatimo na čemu smo.Ali zašto i kada ta zanesenost prođe?

Kada osvojimo nekoga pa shvatimo da više ne moramo da se trudimo ( muškarci nemojte samo Vi ovde da se pronalazite pronašla sam se i sama mnogo puta ).To je jedna od najvećih zabluda,rekla bih.Nikoga i nikada ne možemo potpuno da osvojimo.Ljubav je konstantno davanje i osvajanje.Taj neko misli da nas je osvojio,mi tražimo pažnju i ljubav lagano nestaje.

Da li je uticaj i pritisak okoline?

Porodice,prijatelja,mešanja sa strane,nezaposlenosti ili situacijom u preduzeću u kome radimo ?Da li sve to može da utiče na nestanak ljubavi?Ovde pre svega mislim na roditelje i njihovu umešanost.

Da li ljubav nestaje pod obavezama koje se od nje očekuju?

Ljubav sama po sebi ne bi trebalo da trpi i podrazumeva nikakve obaveze.Ljubav je nešto lepo i veličanstveno.Uzvišeno.Ali priznaćete te obaveze ipak društvo nameće.Brak,zajednički život..

Da li ljubav nestaje  rođenjem dece?

Onda kada svu pažnju usmerimo na njih pa zaboravimo od silnih obaveza gde se ljubav sakrila.Nemojte me pogrešno razumeti,ja samo tražim nekakav odgovor na ovo zakukuljeno pitanje.Ništa ne tvrdim niti teoretišem.

Da li ljubav nestaje kada se voljena osoba udalji od nas prostorno?

Ukoliko smo daleko od nje,nema ni ljubavi.Od sećanja se dugo ne živi.

Da li ljubav nestaje pod teretom velike ljubomore?

Istina ,mala ljubomora je opravdana li nešto veća nagriza ljubav najpre kao kakv crv sve dok je potpuno ne uništi.

Ako mene pitate ili ako želite u mom slučaju ljubav nestaje samo nedostatkom pažnje od voljene osobe.Njen nedostatak najveći je neprijatelj ljubavi.Pažnja mi je potrebna kao vazduh.Tražim je neprestano.Ukoliko je nema,boriću se za nju još neko vreme a onda ću se okrenuti i otići.Za mene će ljubav nestati.

Čini se da baš i nisam neki stručnjak ,ukoliko Vi imate drugačiji odgovor rado ću ga pročitati.

Pozdravljam Vas.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu