Princeza nemira

PLAMEN
2011/03/11,18:52

Beograd. Kasno popodne.

Grudvice snega obasjane  suncem polako se otapaju pod njim.

Proleće je na vidiku.

Da li sam Vam rekla da ne volim proleće?(izgleda da se jedino po tome razlikujem od moje blog sestre vilesaduplimkrilima).

Volim hladnoću.Da mi telo grči.Um zaledi.Struji mi čitavim bićem.

Sa snegom se topim i ja.To vidite ,nije bas dobro.

Odvažna i ledana u ovakvom svetu pravo je rešenje.

Verovatno ću za koji dan obući suknjicu i baletanke i paradirati gradom gledajući sve te zaljubljene parove koje su na sunce i lepo vreme izmileli kao puževi nakon kiše.

To mi se ne dopada.Više volim da ih posmatram dok pijem vino pokraj kamina(hm  može i radijator nema veze važno je sa kim ga pijem)

Ali šta ćete,protiv vremena se ne može.

Nameće mi se pitanje

Ako se ne može protiv vremena da li se može protiv sopstvenih osećanja?

Moja osećanja ovih dana variraju kao nekakva čudna vremenska prognoza.

Pitam se koliko to osećanja može u jednoj osobi da se smeni za samo jedan jedini dan?

Za doručak obično uzimam nadu.

Jutro i treba nadu da predstavlja.ZaBoga novi je dan.Ko zna šta sve on može da donese.

Negde otprilike oko doručka shvatam da je dan potpuno isti kao i predhodni.

Besna sam.Ljuta.Želim da vičem.Da kudim.Da kritikujem.

E onda oko podneva shvatam da nije sve tako crno.Sve će jednom proći.Sećaću se samo lepog.

U to vreme moj Anđeo ide na spavanja a ja obično pišem post.Nekakve me emocije spopadaju.Vidim svetlo u tami.Vi mi dajete snagu...

Sve do...kasnog popodneva...ogorčenost tada vlada.Zašto?Zašto je sve moralo tako da se dogodi?Zašto ne može normalnije,na civilizovaniji način?Zašto?pitam se...

Tada me Anđeo grli i shvatam da će sve biti u redu.PoBogu imam nju.Šta mi još od života treba?

Negde oko večeri osećam žudnju,strast,nagone nekakve...prizivam tog mog...dolazi u mojim mislima....

Shvatam za samo jedan dan mogu da budem

Vatra

Med 

Kamen

Led

More

Nebo

Vino

Pesak

Blato

Sunce

Kao med slatka

Kao kamen čvrsta

Kao led hladna

Kao more nemirna

Kao nebo vedra

Kao vino opojna

Kao pesak varljiva

Kao blato teška

Kao sunce srećna

Kao vatra....

Od grčevitog i ledenog moje telo se u plamen pretvara 

Priziva doziva

Žudi...

Čeka...

Gori

Da. Led se u plamen pretvara.

Ulazim u stan.Sunce je zašlo.Krevet razmešten sa otiskom tela u prekrivaču.

Točim sebi vino u čašu i posmatram kako se dan topi pod noći.

Plamen.


Hvala Vam što ste uz mene.Ovom se prilikom posebno zahvaljujem Roksani i Brankicivucici.

 

 

 

 

 

ONIMA KOJIMA JE NAMENJENO
2011/03/11,12:23

Vece.Noc zaprvo.

Pokusavam da skrenem misli sa svojih obaveza i problema sa kojima ovih meseci  moram da se borim.Odgovaram na Vase komentare.Smesim se.Drago mi je sto ste uz mene.

Dobijam poruke od dva draga mi bica koja su mi uveselila zivot od kako su u njega usla i ponovo se smesim.Uz njih sve sto se desava u mom zivotu izgleda drugacije,vedrije.

Nada da ce biti bolje svakoga dana nadolazi .Stidljivo istina,poput nekakvog misa koji trckara pa se ponovo zavuce u rupu,pa opet izadje iz nje i sve u krug.Ali zadovoljna sam buduci da do skoro taj mis iz rupe nije izlazio.

Taman se spremam da utonem u san kada mi stize mail.U mailu stoji da nekolicina ovde prisutnih prica o tome kako sam nemoralna,laka,nestabilna.Naravno sve to veze ima sa Marcom Antoniem.

Nerviram se po malo,znate iako ne bi trebalo to nikako.

Na takve sam ljude davno trebala da se naviknem.Umeju oni da pricaju i prepricavaju.Sude i osudjuju a to cine samo onda kada se uvere da se neka osoba oseca malkice bolje od njih i da pokusava da ispuni sopstveni zivot jer ne zeli da zivi tudji.

E takve osobe bacaju kamenice,polemisu,moralisu,savetuju,sude.

A onda...nagadjaju ono o cemu pojma nemaju.

Pa onda to o cemu pojma nemaju osudjuju.

I sada,vidite ,oni to verovatno cine samo da bi se osetili bolje ili pak u nedostatku dogadjaja u sopstvenom zivotu.

Poznavala sam mnogo takvih ljudi.Vecinu prijatelja izgubila bas u vreme kada sam se vencavala i bila najsrecija.

Tada sam shvatila.Pravi prijatelji  ostaju sa tobom kada ti je najteze ali ne i  onda kada si najsrecniji.

Ogradjujem se od takvih ljudi i obicno se ne osvrcem za njihovim glasinama.Medjutim ovoga puta sam to morala da ucinim da bi neke stvari bile jasne.

Takva sam kakva sam.Iskrena nadasve.Medjutim to sto sam iskrena ne znaci da ne dopustam svakome da ide za svojom istinom.Svako ima prava da otkrije sopstvenu istinu ali onda kada je iskren ne treba da mu se zameri ma kakva ona bila.Savreno nesavrsena.Ruze mi ne cvetaju ali od svog zivota pokusavam da napravim ono sto najbolje umem i kako to umem.

Kome se to ne dopada neka proviri u sopstveni zivot i proveri da li je savrsen .

Glasina je uvek bilo i uvek ce biti,bas kao i ljudi koji ih izmisljaju.

Dajte molim Vas,narod u ovoj zemlji zivi od toga.Plate su nam male.Cene previsoke.Glasine i tracevi su jedino pristupacni.

Zato  Vi koji optuzujete ne cinite to ukoliko nekoga ne poznajete.Pogledajte sopstveni zivot i pokusajte da ga uredite na najbolji moguci nacin jer niko to nece uciniti bolje do Vas samih.

Da biste to ucinili potrebno je da prestanete da analizirate tudje zivote.

Takva sam kakva sam.U mom zivotu moj Andjeo je na prvom mestu i sve bih za njega uradila.Sebe smatram velikim borcem i zenom koja ume da uziva u zivotu uprkos svemu.Ako Vam je drago da osudjujete umesto Svevisnjeg samo izvolite.

Nemam obicaj da pisem ovakve postove i vise ih nece biti ali mene ce na blogu biti i dalje,onoliko koliko me je i bilo.

Oni kojima je ovo upuceno pronacice se u postu.

Ostalim blogerima koje volim da nazivam svojim Andjelima i koji su uz mene , se izvinjavam na ovakovom postu koji od mene nisu ocekivali i koji za njih ni posto ne vazi.

Uvek ce biti onih koji tracare i onih koji zive svoje zivote  o kojima se tracari.


Sve Vas puno pozdravljam.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu