Princeza nemira

ZA KOGA SE ŽENE DOTERUJU?
2011/03/23,19:48

Popodne.

Ne volim kada ovako bljesne sunce.Najradije bih prošetala nekakvom plažom ili sedela pokraj mora.

Budući da je to u ovom trenutku gotovo nemoguće rešila sam da sebe častim jednom dugom ,toplom i penušavom kupkom.Može da traje satima,što se mene tiče.Ali ima i drugih stvari koje čekaju na mene.

Nakom silnih kremica,losiona,gelova pitam se zašto se mi žene toliko ulepšavamo?Zašto svako može da nam proda baš sve ukoliko nas ubedi da će to povoljno uticati na našu lepotu?Pa i onda kada znamo da je točista laž,ponovo kupimo,tek da proberimo ono što već znamo.

Pitam se da li se sređujemo zbog mušakaraca?Drugih žena ili pak zarad nas samih.

Koliko ja znam u poslednje vreme najčešći odgvor je da se sređujemo da bi drugim ženama lepo izgledale.Konkurencija valjda.Šta ćete.To nam je u krvi.Pa opet mogu ja sasvim opušteno da u pidžama šorcu sa konjskim repićem sedim zavaljena u fotelju i jedem kokice dok gledamo film sa Džordžom Klunijem.Tada ne moram da imam nokte nalakirane u tamno crvenu boju.Kada bolje razmislim ne moraju da su ni nalakirani.Za tu priliku ne moram da idem kod frizera i vidite čak u jednom trenutku mogu da imam i masku na licu.

Kada sam sama mogu isto tako potpuno.Možda još i gore.U nekakvoj majci od pre sto godina i kosom pokupljenoj na temenu mogu da provedem čitav dan ne sekirajući se niti najmanje.

E sada kada se zaljubim stvari se menjaju.Odjednom bih sve da promenim i kupim.Frizuru,boju kose,oblik obrva,boju laka za nokte.Pokupovala bih čitav Delta City.Obukla na sebe i ono što nikada ranije ne bih.Eksperimentisala svim i svačim,samo da budem lepa.

Kada bolje razmislim takva sam bila i kada sam radila.Sve to isto kao kada se zaljubim.Predpostavljam zato što sam imala publiku.Neznam da li bilo tako da sam radila sa gomilom žena ali nešto mislim da bi teško provodila osam sati u ubitačnim cipelama na visoku potpeticu od kojih trnu stopala.

Pažnja .To je ono što nas žene navodi na svo to silno spremanje.Pažnja i publika.Hm ,barem mene.Što nas dovodi do toga da je u ljubavi najvažnija pažnja.Primećivanje.Bez pažnje ljubav umire.Pažnja je koren ljubavi koji mora da se neprestano zaliva.

Lično ja zahtevam pažnju i ne odričem je se.Ona kod mene mora da bude konstantna i neopoziva.Kada je nema ljubav nestaje.

Zahtevna sam prilično,znam.Znam i za to da kao moramo da se pravimo da nam nije stalo kada želimo da nam barem poruku pošalje pa onda da ćutimo trpimo kako ne bi pomislio na navaljujemo i ne bi ugušili ljubav.

Nema toga kod mene,verovatno se zbog toga i sve moje ljubavi neslavno završe.Kada nešto poželim to i uradim.Ne mislim da je to dobro,znate.Treba da se distanciram odmah na početku.Ogradim.Okove nekakve navučem.Samo tako će muškarac moći da se bori da ih skinu i izvršavati svoju životnu ulogu lovca.

Treba da ćutim ,trpim i nadam se u sebi.Želim u sebi.Volim u sebi.Ali ne mogu.I neću.Makar ne bila ni sa kim .

Nikada nisam poželela da ni za trenutak budem neka druga osoba.Ili barem da pokušam da budem na neki način.Znate li zbog čega?Verovatno zato što isuviše volim samu sebe.Ni to nije dobro,znam.Ume ta ljubav da ponekad ljosne o zemlju ali se onda podigne čvrća nego što je ikada bila.Ne treba ja sebe da pronađem.Sebe sam pronašla.Sada treba da mene neko pronađe,ako znate na šta mislim.

U stanju sam za sebe da kupim tonu odeće ali je oblačim tek onda kada publiku imam ili tog nekog koji želim da mi se divi.

Zato,se mi žene spremamo i doterujemo po meni isključivo zbog muškaraca.Možda grešim,ispravite me ako je tako.

Sumnjam da bih zbog druge žene kupovala nadkolenice i menjala boju kose.Teško.

Što se tog nekog tiče mogu da se odreknem mnogo čega.Pažnje međutim nikako.Samo uz veliku pažnju ljubav može opstati.

Shvatam da se voda u kadi ohladila dok sam sestri vili kucala poruke.Navlačim bade mantil na sebe i vezujem kosu u rep.

Večeras ću biti potpuno sama.


Posvećeno svim ženama.

 

 

SATKANA OD NEMIRA ( Stepskom vuku)
2011/03/23,09:44

Jutro.

Neću da otvorim prozor

Neću da svež vazduh udahnem

Neću da se sa stvarnošću dodirnem

Makar još malo,još tren jedan

Želim da budem sama sa sobom

Da smirim vrtloge strasti

Dodire čežnje

Nemire koji me obuzimaju

Želim da stišam vihore

Da dušom oblake dodirnem

Da um smirenošću obasujem

Želim da  verujem da će bolje biti

Da će se  moje suze osušiti

Da će strah nestati

Želim i samo želim taj trenutak za koji živim

Neka prođem i ratove

Neka me pogode kamenice

Neka se od moje duše delići rasuju poput prašine nekakve

Jaka sam

Podsećam sebe na more

Prostrana

Nemirna

Uzburkana

Svoja

U meni hiljade života

Hiljade smrti

Bude me nemiri

Uspavljuju strahovi

Vaduh mi pruža nada

Okrepljuje me žudnja

Želim samo da se umirim

Da mi spokoj na vrata zakuca

Nemiri odu od mene barem na tren

Trenutak jedan

Tražim li puno?

Želim li previše?

Kamenice  oko mene stene sagradile

Ratovi   ratnika  od mene napraviše

Rasuti delići duše ples nekakav plešu oko srca

Sanjam bolja jutra

Sanjam oblake

Sanjam da sam ponovo živa

Iz pepela se uzdižem

Ponovo svoja

Da bure prestanu

Vetrovi utihnu

Kiše se stišaju

Želim da konačno složim svoje misli

Da ih imam na dlanu

Da ih ne vijam po oblacima

Da ih ne tražim među zvezdama

Želim i samo želim

Da me više ne bude nemiri

I zato počinjem svoj ples

Ja od nemira satkana

Ruke  mi raširene

Kosa  mi umršena

Stopala bosa

Haljina od snova sačinjena

I plesaću

I moliću

I ćutaću

Znam da ćeš tu biti

Znam da ćeš srce moje razmeti


Posvećeno Stepskom vuku.Hvala ti što su tu.

 

 

 

 

 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu