Princeza nemira

ZALJUBLJENOST JE LJUBAV ?
2011/03/30,19:51

Dragi moji,

Napisah jedan post pa ga zamenjujem novim.Ne radim to cesto.Gotovo nikada.

Medjutim nagnalo me je da saznam sta je to zaljubljenost zaprvo?

Osecaj hipnoze?

Onda kada ne mozete ni da jedete ni da spavate i neprestano mislite na doticnu osobu?

Onda kada ne vidite nista oko sebe i sve izgleda ruzicasto i veselo?

Onda kada zaboravite na sve  u zivotu sve sve i samo mislite na tu osobu?

Da li je to onaj trans ,koji kazu kratko traje?

Da li je to onaj zanos koji stene pomera?

Ako je sve to zaljubljenost sta je onda ljubav?

Mirna

Postojana

Trajna

Jedina

Kada bolje razmislim nekako se ne uklapam u niti jednu njenu osobinu.

Mozda su neke osobe stvorene da budu vecito zaljubljene.

A mozda...mozda ljubav nije trebalo odvajati od zaljubljenosti.

Mozda je zaljubljenost ustvari ljubav a ljubav njena verna kopija.Pokusaji da se ista zadrzi poverenjem i privrzenoscu.

Da li je ljubav kada dodjete umorni kuci a voljeno Vam bice napravi sendvic i poljubi Vas u celo?

Ili je ljubav kada Vas isto to voljeno bice doceka u strastvenom zagrljaju skidajuci Vas i ne dajuci Vam da odete ni do dnevne sobe?

Ko se usudio da ljubav od zaljubljenosti odvoji?

Mozda oni cija je ljubav istekla pa pokusavaju da je prikrpe.

Mozda oni koji ne osecaju vise one vihore strasti koje su osecali na pocetku veze.

Neznam.

Ne sudim.Ne teoretisem. Samo lepo pitam.

Ja, licno ja ,misljenja sam da je zaljubljenost ljubav a ljubav zanosenje.

Ili ja mozda treba vecito da sam zaljubljena jer ne umem da se smirim.

Ne umem da potisnem strasti.

Ne umem da uzivam u spokoju.

Ne umem da talase zamenim mirnim morem.

Ne umem.Jednostavno ne umem.

Ne mogu ja tako.

Zato ja i ne zelim drugi brak.

Zato zelim da odvojim ljubav od svega.

Zato zelim da se zarobim u trenutku vecne zaljubljenosti.

I tu ostanem dokle mogu.

Ako mene pitate,smatram da je zaljubljenost ljubav.

To je ono privremeno ludilo.

Posebno stanje svesti.

Carolija koja ne jenjava.

Ljubav vecna i mirna.

Kako onda da je dosegnem kada ja takva nisam?

Zaljubljenost je ljubav.

Mi samo nekada zelimo da nije tako.


Ovo je samo moje vidjenje.Ne smatram da je tacno niti ispravno.Prihvatam svacije misljenje.

Zahvaljujem i Didland od nje sam maznula ovu temu tako mi inspirativnu.

 

KRUNA NEMIRA
2011/03/30,17:58

Tama polako dotice svetlost.

Vrhom prsta,rekla bih.Necujno nekako.Polagano.

Umorna sam  od advokata,sudova,pretnji,prepirki.

Znam da si i Ti umoran od raznoraznih brojki,dijagrama,intervijua,putovanja.

Znam,znam...sve znam.

Znam i da ces ovo da citas.Iako se kao pravis da ne citas pa mi posle ponavljas sve ispisane redove.

Znam i da si uvek tu ,cak i kada nisi.

Znam i da cekas,bas kao i ja nas naredni susret.

Znam i da ga zamisljas,sanjas,planiras.

Znam i da razumes da je vino najsladje kada se pije sa usana voljenog.

Znam i da znas da je med poput nekakve rajske tecnosti koja tece sa reke ljubavi.

Znam i da znas da volim da me prigrlis onako snazno  i ne das mi ni da se pomaknem.

Znam i da znas da ne volim kada te cekam

Znam i da znas da to pomalo i volim jer se tako stvara slatka ceznja

Znam ja to,moj Ti. Sve znam

Znam i da mi sapuces slatko dok ti je glava prislonjena na moje grudi

Znam i da pricas o necemu tamo dok mi pogled luta i nista te ne slusam

Ne ,zato sto necu

Nemogu

Dekoncentrises me

Hipnotises

Mutis mi razum kao magijama kakvim

I onda vise ne znam ni gde sam

Ni sta sam

Ni ko sam

Jer za mene samo Ti postojis

I nicemu mesta vise nema

Neznas Ti,moj Ti

Da ja sam spremna na sve zbog ljubavi

I stitove da sklonim

I oklope da skinem

I maske u vatru da bacim

Nije lako nositi krunu nemira

Od malenih staklica ona je  napravljena

Sto svetlucaju poput dijamanata na suncu

Otrov u njima skriven je

I samo jedan taj maleni staklic moze da unisti dusu citavu

Prelivaju se u svakakve boje

Tamne na suncu

Svetle na kisi

U svom punom sjaju kada ih mesecina obasja

Svaki od tih staklica dotice telo

Dotice razum

Dotice srce

Teska je ta kruna,moj Ti

Ni malo zavidna

I znam sta cinis...znam znam to,bas znam

Vadis ih polagano staklic po staklic i stavljas ih u dlanove tvoje

Zatvaras dlanove i zelis da ih bacis negde daleko

Zelis da u krunu umetnes nekakve druge staklice

Sacinjene od ljubavi

Krunu nemira ne zelim nikome

Ona je velicanstvena

Ponosna

Gorda

U isto vreme otrovna

Opasna

Strasna

Ti njeni staklici umeju da se otrgnu ,zapljusnu oko tebe i zakovitlaju se toliko snazno da mogu da te odbace pravo u ocaj

E zato si Ti tu ,moj Ti

I mozda ces bas jedino to Ti uspeti

Nemir i strast veciti su ljubavnici

Vatre su njihovi saveznici

Plamsaju

Bukte

Gore

Dogorevaju

Ruse sve pred sobom

I nestaju u vihoru vecnosti

I zato Ti,moj Ti

Daj mi jos jedan trenutak onakav,samo jedan

Jedan jedini

Da ponovo dotaknem ono vantelesno 

Da se sa stalicima krune izborim

Da skinem krunu

I budem tvoja

Ali moj,Ti

Mozda onda to ne bih bila ja...

Mozda bi to bila nekakva moja bleda kopija

Senka

Privid

Krunu nemira i veceras stavljam

Ovoga puta staklici joj se  zudnjom preplicu

Protkane nitima ceznje

Blistaju ponosno 

Njihova svetlost oslikava se na nebu

Da,moj Ti

To su zvezde

One te pronadju i kada se sakrijes

Njih sam veceras poslala po tebe

 


Hvala Vam sto ste tu.

 

 

 

 

 

 

 

NI NA NEBU NI NA ZEMLJI
2011/03/30,13:38

Podne.

Gomila ljudi u sudu.Probijam se kroz njih uzurbanim koracima sve do sudske pisarnice.

Drzim tuzbu u rukama koje podrhtavaju.Iscitavam ispisane redove i ne mogu da verujem.Ne mogu.Onda citam zapisnik socijalne radnice i pokusavam da se umirim.Nista se strasno nece dogoditi.Znam to.Nije stvar u tome.Stvar je sto ne mogu k sebi da dodjem.Ne mogu.Zelim da se sve sto pre zavrsi.Rociste je za nedelju dana.

Shvatam da su dani prolazili kao minuti.Kazu da ti vreme brzo prolazi kada ti je lepo.Ja eto shvatam da ne umoljivo protice i kada se lose osecas.

Sve ce biti gotovo za samo nekoliko minuta.Citav zivot.Jedino na koga mislim u tom trenutku je moj Andjeo.Zelim da joj pruzim sve.Kada vec ne mogu ono sto joj je najpotrebnije.

Ostavljam predmet u pisarnici i izlazim na suncani trotoar .Prolece je uveliko u jeku.Cizama se jos uvek nisam odrekla.Nosim ih na bose noge.Mislila sam da cu biti vedrija ako obucem kratku suknjicu.To se nije dogodilo.Shvatam da je pretoplo i za dzemper pa ga skidami ceprkam po porukama i mailu u mobilnom telefonu.

On.Da,on se javio.Taj moj.Javi se on uvek.Cak i kada pomislim da nece.Smesim se.iscitavam,Penjem se  na oblake.Da,da to mi je potrebno.Bas i upravo sada.da hodam po oblacima da se smestim na jedan i leprsam grabeci gram srece.

Razmisljam o sebi.Padam na slatkorecivost.Da ovam odam jednu tajnu,svaka zena pada na istu samo neke priznaju a neke to ne cine.Slatkorecivost ume otrovna da bude. U srce da koplje zarije.Ali ja je volim.Bez nje ne mogu.Od nje zivim.

I sada nesto razmisljam Taj neko ili neko drugi ako bas ume da laze tako vesto neka laze.Samo...neka ne prestaje.Neka me laze i laze dokle god je meni lepo.

Ne pitam.

Ne biram.

Predajem mu se.

Zene bi cudo ucinile za gram paznje a ja...ja za delice oblaka.

Onda se pitam sta sam ja to trazila od ljubavi citavih ovih godina?

Nekakvu sigurnost?

Idilu?

Porodicnu atmosferu?

Oh,kako sam gresila.Ja sam se zaprvo vodila stvarstvenim porivima.Ponekada imam osecaj kao da nisam zena.Da zivim od zudnje.Da sam vodjena nekakvim telesnim porovima.

Zasto neki misle da je tako lose ploviti po oblacima?

Zato sto mozemo ljosnuti o zemlju i o nju zestoko udariti?

Zato sto tada svet posmatramo kroz ruzicaste naocare pa kada ih skinemo shvatimo da nista u stvari nije ruzicasto?

Mozda je i tako ali ko ne ume da plovi po oblacima ne ume ni zvezde da dotakne.

Da se svije u narucje mladog meseca i prigli ga.

Da bude deo vasione i menja sopstvene oblike.

Da postoji van vremena i prostora.

Za to....vredi ziveti.

Jos malo zurim u telefon a zatim ga vracam u torbu .

Osmeh mi titra na licu.

Lepo je kada Vam neko ukrasi zivot.

Kada Vam neko nanese osmeh na lice.

Kada Vas nauci da plovite po oblacima bez ikakvih pomagala.

A onda...ubrzavam korake...

Raspustam kosu.

Dizem glavu ponosno i kazem sebi...

Ne treba mi advokat.

Sama cu izaci na sud.

Dovoljno sam jaka.

Ovoga puta,nikada sigurnija bila nisam da mi nikakva pomoc nije potrebna.

Osecam se kao da sam izvan zemlje i oblaka.

Kao da plutam nekako izmedju u nekakvoj bestezinskoj i bezvremenskoj zoni.

Cudan je to osecaj.

Ipak sam se sa Zemlje vinula.


Hvala Vam sto ste tu.

 

MARS 5000.GODINA-SVI SMO TAMO
2011/03/30,08:05

Mars 5000. godina.Obratite paznju nismo klonovi prebegli smo iz vremeplova.

Rano pre podne.

Nerviram se.Strasno se nerviram.Taj moj je pre nekoliko dana otisao na Jupiter.Dobio je visoku funkciju.Sve je to lepo ali kako cu ja sada ovde bez njega?Mislim jaka sam ja zena i imam puno prijatelja ali ljubav!Sta on misli.Poludecu!E sada kaze on meni da ja dodjem na Jupiter i da je tamo lepse.Kaze da me voli i dalje.Znam to i ja.Ali dodje mi da jednostavno poludim.Pokusala sam da ga prizovem sa Svastarnikom...videcemo da li ce doci kasnije.Makar na kratko.Na trenutak.

Cekam da dodje moj savetnik za Ljubav Stepski vuk.Pomalo sam nervozna.Obukla sam jednu od onih prelepih haljina kakve je nosila Merlin Monro.Eto ,ako nista drugo sada mozemo da biramo iz vremeplova svi da nosimo sta ko zeli.Nije ovde na Marsu vise toliko toplo pa...sloboda izbora.To cenim.Ova haljina..hm mogla bi da bude i malo kraca ali ne...to cu za Tog mog.Sada treba da budem poslovna.Dugo mi je trebalo da se uklopim sa savetnikom Stepskim.Najpre je on nesto tvrdio da ja nemam pojma pa ja da on nema...sada smo se konacno sporazumeli.I...slusam ga.Do sada se pokajala nisam.Mozda malo zanoveta ali uvek je u pravu.To moram da priznam.

Podne.

Cas se zavrsio.I sada se nalazim u jednoj posebnoj kucici.Nisu kuce kao sto su nekada bile,znate.Sada su tako jednostavne i bez namestaja.Samo svastarnici i nista drugo u njima.Ovo je posebna kuca.Tu treba da se nadjem sa svojom sestrom vilom sa duplim krilima da da pogleda u buducnost citave planete.Kada samo pomislim da se astrologija ucila iz pravih knjiga koje sadrze listove koji mogu da se opipaju...strasno.Sada je sve to drugacije.Za astrologiju se obucava cim se rodite.Izvestaji se salju direktno sa zvezda.Znam sada cu da je smaram malo da mi kaze o mom zivotu...opet...ali ona mi kaze uvek.Samo da je pitam kada ce vise taj moj da dodje.

E nakon toga moram da se vidim sa predsednikom Marsa Janakisom.Skoro je stupio na funkciju i vec preduzeo pametne poteze.Ali pssst nesmete to da znate.To je tajno.Ja sam u funkciji za komunikacije sa ostalim planetama.Napredujemo mi sa Marsa.Napredujemo.

Vidite sada su se izmesali predsednici i vitezovi kraljevi i faraoni.Svega ima.Ali samo jedan je vitez koji krstari svim mogucim planetama,a pravi pravcati je ratnik koji mir zagovara i bori se za pravdu.Pogadjate.Filmetric.

E da.sa Zemljanima jos uvek ratujemo ali sta cete izgleda da ce tako stalno biti.Sujeta i ljubomora su bolesti koje jos uvek nisu pobedili.Oni se time jos i ponose.Vekovima od njih ginu ( iako da vam priznam oni jos uvek misle da umiru od drugih bolesti) ali sta sada da radimo.Pokusavali smo to da promenimo ali ne ide.

Sto se Filmetrica tice on ide u opasnu borbu ove nedelje.Trebalo bi nakon njegove posete Zemlju da napadi konacno prestanu.Janakis je sve pokusao mirnim putem.Ovako.Mozda cemo morati da zarobimo deo klonova Zemljana.Ne da im ucinimo nesto nazao.Naprotiv.Samo da...pokusamo da uticemo na njih da uticu na ostale Zemljane kako ne bi propali kao narod.Kada bolje razmislim kada do sada nisu propali nikada i nece.

Ali zloba preti da razori Zemljinu koru.To uporno pokusavamo da im kazemo.

Imamo i princeve ovde na Marsu u 5000.godini to je Aleksandar 88 imamo necete verovati i princeze to su Behappy i Maja ultra.Necu Vam odati koja od njih je sa nasim princem.To neka ostane tajna.

Ali znate sta ,sada sam toliko uzbudjena ,zabavu pravi Persefona licno i u to ime iz svastarnika mi je ispala prelepa duga haljina u boji sampanjca.Doci ce i moja sestra,Jovan ss,sanjarenja,roksana,unajedinaanna,suky,anam,,littlephoenix,excentricniluda,hyperblogger a kao specijalan gost najavljuje sa brankicavucica.Jedva cekam!Kazu da ce zabava biti vanvremenska i da cemo uspeti da prebegnemo u doba Faraona.

I bas sada dok stavljam nausnice i ceznem za njim on se pojavljuje.Hrabar i odvazan.Samo moj.Prislanja usne na moje i kaze mi : Ti si centar univerzuma. Volim te najvise i uvek ce tako biti.Smesim se i njegove usne se spustaju na moje.

Nikada srecnija nisam bila.

Upss izvinjavam se.Dobicete deteljan izvestaj neki drugi put sada sam toliko uzbudjena da ne mogu da govorim.

Sve Vas puno pozdravljam.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu