Princeza nemira

Podne.

Gomila ljudi u sudu.Probijam se kroz njih uzurbanim koracima sve do sudske pisarnice.

Drzim tuzbu u rukama koje podrhtavaju.Iscitavam ispisane redove i ne mogu da verujem.Ne mogu.Onda citam zapisnik socijalne radnice i pokusavam da se umirim.Nista se strasno nece dogoditi.Znam to.Nije stvar u tome.Stvar je sto ne mogu k sebi da dodjem.Ne mogu.Zelim da se sve sto pre zavrsi.Rociste je za nedelju dana.

Shvatam da su dani prolazili kao minuti.Kazu da ti vreme brzo prolazi kada ti je lepo.Ja eto shvatam da ne umoljivo protice i kada se lose osecas.

Sve ce biti gotovo za samo nekoliko minuta.Citav zivot.Jedino na koga mislim u tom trenutku je moj Andjeo.Zelim da joj pruzim sve.Kada vec ne mogu ono sto joj je najpotrebnije.

Ostavljam predmet u pisarnici i izlazim na suncani trotoar .Prolece je uveliko u jeku.Cizama se jos uvek nisam odrekla.Nosim ih na bose noge.Mislila sam da cu biti vedrija ako obucem kratku suknjicu.To se nije dogodilo.Shvatam da je pretoplo i za dzemper pa ga skidami ceprkam po porukama i mailu u mobilnom telefonu.

On.Da,on se javio.Taj moj.Javi se on uvek.Cak i kada pomislim da nece.Smesim se.iscitavam,Penjem se  na oblake.Da,da to mi je potrebno.Bas i upravo sada.da hodam po oblacima da se smestim na jedan i leprsam grabeci gram srece.

Razmisljam o sebi.Padam na slatkorecivost.Da ovam odam jednu tajnu,svaka zena pada na istu samo neke priznaju a neke to ne cine.Slatkorecivost ume otrovna da bude. U srce da koplje zarije.Ali ja je volim.Bez nje ne mogu.Od nje zivim.

I sada nesto razmisljam Taj neko ili neko drugi ako bas ume da laze tako vesto neka laze.Samo...neka ne prestaje.Neka me laze i laze dokle god je meni lepo.

Ne pitam.

Ne biram.

Predajem mu se.

Zene bi cudo ucinile za gram paznje a ja...ja za delice oblaka.

Onda se pitam sta sam ja to trazila od ljubavi citavih ovih godina?

Nekakvu sigurnost?

Idilu?

Porodicnu atmosferu?

Oh,kako sam gresila.Ja sam se zaprvo vodila stvarstvenim porivima.Ponekada imam osecaj kao da nisam zena.Da zivim od zudnje.Da sam vodjena nekakvim telesnim porovima.

Zasto neki misle da je tako lose ploviti po oblacima?

Zato sto mozemo ljosnuti o zemlju i o nju zestoko udariti?

Zato sto tada svet posmatramo kroz ruzicaste naocare pa kada ih skinemo shvatimo da nista u stvari nije ruzicasto?

Mozda je i tako ali ko ne ume da plovi po oblacima ne ume ni zvezde da dotakne.

Da se svije u narucje mladog meseca i prigli ga.

Da bude deo vasione i menja sopstvene oblike.

Da postoji van vremena i prostora.

Za to....vredi ziveti.

Jos malo zurim u telefon a zatim ga vracam u torbu .

Osmeh mi titra na licu.

Lepo je kada Vam neko ukrasi zivot.

Kada Vam neko nanese osmeh na lice.

Kada Vas nauci da plovite po oblacima bez ikakvih pomagala.

A onda...ubrzavam korake...

Raspustam kosu.

Dizem glavu ponosno i kazem sebi...

Ne treba mi advokat.

Sama cu izaci na sud.

Dovoljno sam jaka.

Ovoga puta,nikada sigurnija bila nisam da mi nikakva pomoc nije potrebna.

Osecam se kao da sam izvan zemlje i oblaka.

Kao da plutam nekako izmedju u nekakvoj bestezinskoj i bezvremenskoj zoni.

Cudan je to osecaj.

Ipak sam se sa Zemlje vinula.

• Mart 2012 [4]
• Februar 2012 [4]
• Januar 2012 [15]
• Oktobar 2011 [1]
• Septembar 2011 [7]
• Avgust 2011 [5]
• Jul 2011 [11]
• Jun 2011 [20]
• Maj 2011 [60]
• April 2011 [68]
• Mart 2011 [69]
• Februar 2011 [52]
• Januar 2011 [55]
• Decembar 2010 [64]
• Novembar 2010 [16]

• Generalna [451] 

• IDEMO DALJE...
• LUDACI
• POJEDINIM BLOGERIMA BLOGOGRADA
• PAZITE ŠTA I KOME PRIČATE,PIŠETE,POVERAVATE NA NETU...
• TANJANA JE KRIVA ZA SVE NEVOLJE SVETA(POSLEDNJI POST)
• BLOG KAO PROZORČIĆ
• RAZVEDENA
• KAKO STVARI FUNKCIONIŠU NA BLOGU.R.S. (II DEO)
• PRIČA BEZ REČI
• KAKO TEČE DANAŠNJE MUVANJE