« ZALJUBLJENOST JE LJUBAV ? | Main | ŽIVOT KAO ORMAR »
Rano jutro.
Tišina.Tek po neki zvuk tranvaja i po neko svetlo u stanovima susedne zgrade.
Prevrćem se po krevetu.Pokušavam da spavam.Grlim Anđela.Ona grli mene.Ne ide.
Shvatam da ne mogu da pobedim san u koji sam uporno želela da se uvučem i odlučujem da pišem.
Nije mi prvi put da pišem u ovo vreme.Sećam se da sam baš u ovo vreme ustajala kada se rodila moja devojčica.Ovo je bilo moje jedino slobodno vreme u toku čitavog dana.Vreme kada sam mogla da budem nasamo sa tastaturom .
Nakon toga se sve izmenilo.Razmišljam kako život ume da se promeni nekakvim čudnim obrtima ne pitajući nas ni kako ni kuda da usmerimo kormilo koje određuje njegov pravac.
Osećam se kao u nekakvoj zoni sumraka .Previše je to znate stvari u isto vreme za jedno malecno srce.Nisam baš sigurna da li sve mogu da podnesem.
Nisam sigurna ali znam da moram.Ne zbog sebe.Zbog Anđela.
Čitavu noć nisam spavala.U mislima sam se pripremala za ročište na koje ću izaći sama.Razmišljam kada će se moj život oblikovati barem u neki oblik .Suviše je bilo bura i brodoloma.Suviše poplava od suza.Suviše pomračenja sunca.
Što se tiče bloga koji se ovih dana u košnicu pretvorio reći ću samo jedno.Blog posmatram kao seoce sa kućicama.Ljudi Vam dolaze u goste.Dolazite Vi njima.Ne vidim nikakvog razloga niti za vređanje niti za kritikovanje niti osuđivanje.Svako ima prava da piše šta želi i kako to želi.Onaj drugi ima prava da ga čita ili ne čita.Potpuno je jednostavno.Od danas,budući da imam velikih problema na javi,se ograničavam samo na drage mi ljude koji posećuju moj blog i ja njihov.Oni su moja snaga i podrška.Svojim rečima su mi pomogli kada mi je bilo najgore i dali mi snagu.U ostale kućice više ne zalazim.
Pisaću ono što volim,kako volim i što je najvažnije kako se osećam u trenutku dok to pišem.
Ne bih li ostala sebi dosledna,ponovo zaranjam u sopstveni svet i pišem.
NA VRHOVIMA PRSTIJU
Volim polu tamu sa obrisom prigušene svetlosti.
Onda kada svetlost viri kao kroz zavesu i najavljuje njen dolazak.
Volim kada čujem samo zvuk udaranja o tastaturu a moje misli vijugaju u tišini.
Volim kada ih sabiram,uvezujem,slažem kao u nekakav spomenar.
Ne volim kada me bude nemiri.
Kada mi um optoče gomila pitanja koja vode u neizvesnost.
Kada mi se svest nalazi u nekakvom grču.
Kada mi je srce zaleđeno a duša sumnjičava.
Ne volim kada su moje misli napete poput nekakvih struna koje svakoga časa pomeraju tuđi prsti.
Onda kada tama preti da će preovladati svetlost
Mesec da nikada neće ustupiti tron suncu
Zlo da će večno trijumfovati nad dobrim
Kao da se nalazim na nekakvom ledu,bodem klizaljkama u njega i uporno pokušavam da napravm piruetu a umesto nje činim grešku i padam.
Za trenutak,osećam kao da sam ponovo na pozornici.
Kao da se ponovo nalazim na vrhovima prstiju i dočekujem na onaj krevet smešten iza pozornice.Onaj koji Vi u publici ne vidite i čini Vam se kao da balerine lebde u nebo,kako bi na sceni sve izgledalo savršeno.
Zaista se sada osećam kao da ponovo igram crnog labuda.Nosi me muzika života od koje me u isto vreme prolazi strah,jeza,nekakvo čudno zadovoljstvo.
Prepuštam se već osmišljenim pokretima bez mogućnosti da unesem novine.Kako bih zaboga to uspela? Koreograf, život će se naljutiti na mene.
Kao da ponovo lebdim na vrhovima prstoju krvavih stopala dok se čini da hodam po oblacima.
Kao da pravim arabeske i piruete ne mareći u kakav će se sklop igre pretvoriti.
Kao da besciljno igram susrećući se sa drugim igračima koje nemam vremena ni u oči da pogledam.
Kao da pokretima pričam priču koju ni sebi ne umem da ispričam.
Da,sve je potpuno kao kada sam bila na vrhovima prstiju.
Mišići prenapeti.
Telo izmučeno.
Stopala krvava.
Ovoga puta neću se povući .
Neću odustati.
Neću očekivati aplauz nakon predstave.
Samo ću nastaviti da igram i...
Uživati u tišini nakon predstave
Da,onoj tišini za koju sam mislila da je najstrašnija
Jedino što sam naučila nakon prestanka bavljenja baletom jeste da tišina i nije tako loša
Da ume da te osnaži i podari ti spokoj
A onda ću skinuti špic baletanke i navući one meke
Tako je lakše ići kroz život.
Ponekada je lepo igrati i bez muzike.
Hvala Vam što ste tu.
Komentari
Dobro jutro.Skidaj grčeve sa mišića,opusti se i u napred..
Jovane,ovde smo samo ti i ja :)) dobro ti jutro zelim.misici...mozda ce grcevi vremenom nestati...
Moraš naučiti kako da opustiš te mišiće. Nije dobro kad se grčevi odomaće, onda stvaraju nove.
biljana :))) slažem se,međutim teško je opustiti se sada...možda kada se sve malkice stiša ( isključivo na razvod i ričište mislim)....poljubac veliki
Tanjana,jesi li se razmrdala pa ti sve možeš i kad si u grču..brzo se odgrčiš..
Jovne...:)))) znam ti mene.Grčenjem mišića se zagrevam a onda krećem u nove poede...a ti si uvek tu i vilin i moj si pritajeni vitez!
Zbog anđela možeš i na vrhovima prstiju i leteći...za dete ništa nije teško.
sanjarenja...prvi put danas da Anđeo spava ovoliko :))) e to si dobro rekla,i u grču i na prstima...zbog i za Anđela i kroz vatru ako je potrebno!
Dobro jutro:))
Uživaj u mirnoj danu, brzo nje se ona proobuditi:))
Anam ,hvala ti...dobro jutro i tebi...probudila se...ljubim te
Na vrhovima prstiju,ili ne, imas andjela da ti daje snagu lava i krila da letis. :)
Hej!!!! Pa muzika je "in my mind" tj. u tvom. Just dance :)
unojedina u pravi si!Daje mi!To samo to je najvažnije i ništa drugo.Hvala ti što si tu...uvek...ljubim te
tanjanakic eeeeeej gde si ti? nedostajala si me...da,u pravu si...jedva cekam da se vidimo!
A na ovo te inspirisala Andjelina balerina,jel da? Aj sad u patike i trci napred!
tamonekalujka nemam patike :)))))) aj sad ljub ljub
Ponekad je jako tesko da "vozimo" po truckavom putu života..ali moramo. sa sve grčevima
sestrice...da ..tako je
tanjanice pozdrav!
sad sam došao kući i svratio malo kod tebe!
;D lepa pričica,malo tužna ali lepa.
i da lepo je nekad igrati pa čak i bez muzike!
filmetric :))) ti si pravi prijatelj...ljubim te
PhillLove is a form of prejudice. You love what you need, you love what makes you feel good, you love what is convenient. How can you say you payforessay love one person when there are ten thousand people in the world that you would love more if you ever met them? But you'll never meet them
majorsiteI want everyone to look around this space. I think I can get the least information. That's the best.메이저사이트
I appreciate that I found much useful information in this article. 안전놀이터 If you need some more information , I might also share my own information.
플레이포커머니상I love seeing more and more people visiting your blog. I, who have been together for a long time, created a forum with the same topic as yours this time. The subject is going to be captured by 플레이포커머니상.
| « | Mart 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
