Rano popodne.
Krijem se u tamniju stranu sobe.
Ne volim sunce.
Blješti na sve strane.Moj stančić se kupa u njegovim zracima.
Osećam da mi telo podrhtava.
Stopala mi se bosa zgrčila,uvijam prste kao kada sam balet igrala.
Ruke u kosu dugu zarivam.
Pitam se da li će moj život ikada u životu poprimiti nekakav normalan tok.
Da li ću se jednoga jutra probuditi i ne kuditi sunce što sija?
Dan što se budi?
Zoru što me ljubi?
Da li ću vazduh udahnuti punim plućima i ne plašiti se da ga izdahnem?
Da li ću snove toplo i ljubazno otpratiti?
Da li ću javu nežno poljubiti?
Nisam baš nešto sigurna sasvim
Zaobilazim latice ruža po stazi razbacane i bodem se o njihovo trnje.
Ne kušam med već otrov.
Umesto u bistru i duboku vodu, bacam se na stene oštre.
A onda ga tražim i tražim
To neko svetlo na kraju tunela
Te neke oči u kojima ću moći da se ogledam
Taj neki zagrljaj u kome ću moći da budem makar na trenutak
Tog nekog mog čija ću jedina biti
Zovem ga
Nema ga
Umesto njega tihi šapat straha
Osmeh sete
Biserna suza od bola satkana
Kraljica tuge
Princeza nemira
Da,to sam ja
Srce mi izbodeno iglama
Duša mi sagorela dušmanima
Um sumnnjama ispreplitan
Hoćeš li Ti da budeš Taj?
Da Tebe,baš Tebe direktno pitam
Ti što moje misli bacaš u zvezdani sjaj
Telo u nebeski raj
Hoćeš li Ti da budeš Taj?
I onda čujem tek tek tvoje reči mi nešto govore
Govoriš stidljivo,polagano
Samo reč,dve
Predajem se
Tvoja sam i uvek ću tvoja biti
Zato jer tako biti mora
Tako je već određeno bilo
Samo se nekuda dugo krilo
Taj pogled nestvaran
Taj dodir od koga drhtim
Uzimaš mi obraze dlanovima
Privlačiš me k sebi
Ćutim
Prineza nemira se u meni budi
Oči nam se susreću i stapaju
Ne umem više da vidim
Spustaš usne na moje
Kežeš mi
Znam da me voliš i kada ćutiš
Predajem se
Eh šta sve žena može da smisli kada joj se muškarac ne javi u dogovoreno vreme :))
Jedini moj,
Čekala sam da se pojavi delić tame
Da se sunce sakrije malo među oblake
Čekala sam da vidim tek izbledeli odraz meseca
Da se svijem u naručju večeri
I otpočnem svoje priznanje
Ispovest svoju srcem isrctanu
Ne mogu da se ispovedam bilo kada,znaš
Za to je potreban mir
Obris tame
Posebno jedno stanje svesti
Spokoj u duši
Srce posuto prahom čarolije
Kako da ti kažem,znam da Ti misliš da si Ti mene osvojio ali nisi
Ja sam osvojila tebe
Ja sam bila ta koja te je prizivala
Ti si samo čuo moje vapaje i došao
Dobro sam te ja poznavala i dok te nisam upoznala
Takvog te baš tražila
Ti si vidiš pokušao najpre da budeš gord,neumoljiv,nedodirljiv
Nestvaran
Bezuspešno
Ne može to tako
Ne predajem se tako lako
Odkud ti ideja sada da si Ti osvojio mene?
Zar neznaš da je žena ta koja uvek osvaja prva
Ako želiš da misliš tako, neka ti je
Lepo je lagati sebe ponekada
Vidiš ja baš mislim da si baš Ti i baš sada trebao da se pojaviš u mom životu
Niko drugi,baš TI
Zatim nas je obuzela magija
Nekakvo čudno stanje svesti
Kao da smo zakoračili u nestvarno
Van vremenski prostor
Oivičeni nekakvom hipnozom
Slatkastom nervozom
Grčem umova
Paralisani večnoću trenutka
Pokušao si ti da odeš,znam
Da se sakriješ
Nestaneš
Ni to ti pošlo za rukom nije
Zar neznaš da umem da se borim?
Ratnica ljubavi sa milion štitova
Kraljica žudnje sa krunom od beskraja
Gospodarica čežnje strastima obasuta
Moć ljubavi u kutiji mi zaključana
Ključ je smešten u tvome srcu
Davno sam naučila da ukoliko nekoga zaista voliš treba da ga pustiš da ode
Da raširi krila svoja
I zato,jedini moj
Moraš jedno da shvatiš
Ne držim te ja
I nikada nisam
Pitaš se šta je to kada kreneš a neko te zgrabi za srce i ponovo vrati k meni
Ne ,jedini moj
Nisam to ja
To je snaga ljubavi naše
I zato se ne bori više
Ne izazivaj me
Jer vidiš i sam da se uvek vratiš
Sa ljubavlju se ne vredi boriti
Ona je kao ptica kakva
Lagana
Poletna
Neuhvatljiva
Leti po oblacima
I krila ti svoja dariva
I zato moj Ti,
Možeš da ideš kud hoćeš
Zar ne vidiš i sam da se uvek vratiš?
Spuštena ponizno ,na kolenima
Gledam u prozor i zvezde zovem
Dok one jasno po nebu isrtavaju tvoj lik
Ti si uvek tu
I uvek ćeš biti.
Hvala Vam što se saslušali moju ispovest.
Jutro.
Gledam u raznobojne kockice okupane suncem koje su poslagane na trotoaru bulevara.Tačno znam kada je svaka od njih postavljanja.Sećam se kako sam gurala kolica i svakoga dana molila da što pre završe sa radovima na bulevaru.
Sada kada se završio,selim se.Tako je to u životu.Ono u čemu nekako naviše učestvujete na posletku ode od Vas ili Vi od njega.
Tako je i sa osobama.Čak se i one koje su prošle neku tešku životnu fazu i tokom nje se držale zajedno nakon što se ta faza završi rastave se ( čast izuzecima naravno ).
Uporno pokušavam da dobijem advokata ali ne ide.Advokati me podsećaju na mesare ( mesarima se izvinjavam ovom prilikom ) .Koliko košta kilogram mesa za njih toliko i ljubav košta za advokate.Meso se izlaže u vetrine da ga svi vide a onda se komada sekirom na očigled svih.Za to meso se plaća.Šteta samo što mnogima nije jasno da se za isto to meso plaća čitavoga života.Rata za kredit je prevelika.Naročito za decu.
Pokušavam da joj objasnim kako treba da bude konstantno u vezi samnom zato što je razvod veoma delikatan.Ona meni pokušava da objasni kako je slučaj dobijen i da se ne sekiram.Dođe mi na sav glas da vičem da niko razvodom ništa ne dobija.Da srećan razvod ne postoji .Ne ide.Kako li sam samo ja uspela da pohađam pravni fakultet nikada mi jasno biti neće.
NJihovo me zanimanje podeća na preoblačenje odeće.Za svakog klijenta po potrebi nova odeća.Baš kao što se ovde preoblače u nikove .Koliko jedan čovek može da ima različitih ličnosti u sebi ?Koliko pak može da bude različit od sebe samog? Čemu to?
Dugi niz godina pokušavala sam da neke osobine promenim kod sebe.Osuđivala samu sebe zbog njih.Moja inpulsivnost i naglost su me nekoliko puta veoma skupo koštale.To što ne umem da oćutim i smireno sačekam da vidim kako će se razvoj situacije odvijati.
Onda sam shvatila da od drugih očekujem da me prihvate takvu kakva jesam.Zašto da onda to ne očekujem i od sebe same?
Da bi te prihvatili drugi najpre moraš sebe da prihvatiš.
Inpulsivna
Kraljica drame
Nagla
Zahtevna
Da,sve sam to ja.
Sa prijateljima naporna
Kada volim umem da budem i dosadna
Ukoliko mi se pažnja ne ukazuje odlepršam
Skačem pre nego što kažem hop makar i u provaliju
Prosim za ljubav
Pa onda isto tako bežim od iste
Trenutno okovana strahovima i nemirima
U isto vreme dovoljno snažna poput kakve stene
Zbunjena
Potpuno samouverena
Hipnotisana
Dobrodušna
Malodušna
Umilna
Nemilosrdna
Vila u sa metlom
Veštica sa krilima
Kraljica u ritama
Prosjakinja u svečanim odorama
Sudija na osuđeničkoj klupi
Osuđenik koji sudi
Učitelj u djačkoj klupi
Đak koji podučava
Sve sam to ja...samo ja
Jedna obična žena
Čarobna žena
Zavodljiva
Slatkasta
Pohotna
Smerna
Bludnica
Svetica
Da,sve sam to ja
I volim sebe baš takvu kakva sam
Baš onoliko koliko osobina imamo u sebi
Toliko možemo različite osobe da budemo
Ali uprkos svemu ,želeli to ili ne paket je isti
Maske se pre ili kasnije skidaju same od sebe
Sve naše osobine su čudno i komplikovano povezane kod svakoga na potpuno specifičan način
Zbog toga i jesmo svi slični a opet svi tako različiti
Zbog toga i jesmo posebni
Svako od nas ,i niko nam tu unikatnost nikada ne može oduzeti.
Što se mene tiče naučila sam da volim sebe
To je veština koja se uči dugi niz godina
Takva sam kakva jesam
To ne bih menjala ni za sva kraljevstva sveta ovoga
Jer sve sam to samo ja
Laganim pokretima nanosim svetlo rozu senku na kapke
Obraze samo dotičem vrhom četke
Kosu raspuštam
Navlačim na sebe baletanke
Izlazim iz stana
Možda ću čak i advokata da promenim
Hvala Vam što ste me prihvatili upravo onakvu kakva jesam.Blogere koji imaju više nikova nikako ne osuđujem niti mi je to bila namera ovim potom da učinim.Svako ima pravo da za svojom istinom ide.Niko nema prava da o tome sudi.
Kasno popodne.Veče polako priprema svoj dolazak.
Iščitavam Vaše komentare na svoj poslednji post KADA LJUBAV NESTAJE?
Puno sam toga od Vas naučila.Dosta logičnih objašnjenja dobila.Zamislila se dobro više puta.Smatram da osoba u isto vreme može da bude i srećna i nesrećna.I najsrećnija i najnesrećnija.
Neko ovde jednom reče da ličim na Šeherezadu koja u svojim postovima ljubav opeva.Istina je.Dopalo mi se poređenje.Šta ću takva sam.
Svoje misli ne mogu da pohvatam nikako.U jednom trenutku mi se čini da je sve crno u drugom ima lepih stvari...Često sam zbinjena.Vera mi kuca na vrata ja se dvoumim da li da joj otvorim.Ako Vas varam onda varam i samu sebe jer svoje misli i osećanja prenosim ovde.A Vi,baš Vi ste zaslužni za moje bolje raspoloženje.
Kako bih sebi ostala dosledna nastavljam da opevam.
MAGIJA
Poznajemo se sada.
Opet čini se kao da smo se poznavali i pre nego što smo se upoznali.
Barem sam ja tebe poznavala jer sam te sačinila u svojim snovima.
Nekako mi se čini i da si ti poznavao mene.Ne mogu dve osobe da pri prvom susretu osete tako nešto.Za to je potrebno vreme.
Za tako nešto potrebna je magija.
Ti kažeš da smo živeli u nekakvim paralenim svetovima i da je bilo samo pitanje dana kada ćemo se sresti.To ljudi obično sudbinom zovu.
Da smo bili tako blizu,opet tako daleko i da smo živeli prazno čekajući da nam se duše dotaknu.
Vidiš, kada bolje razmislim mi smo se sreli onda kada je i trebalo da se sretnemo.Nije trebalo da se sretnemo ni pre ni kasnije.
Sve se nekako poklopilo.
Zvala sam te.
Čuo si to i došao.
Ti si baš onakav kakvog sam zamišljala.Zbog čega?Pa ja sam te snovima prizivala.
Drugačijeg ne bih ni prihvatila.
Da,Ti...Ti neki tamo moj,ma ne moguće da si baš toliko savršen.
Ne verujem.
Nešto mora da fali.
Pokušavam da pronađem.
Ne ide.
Mislila sam da lažeš.
Želela da ti kažem da to nastaviš da činiš.
Shvatila sam da nije tako.
Možda sam isuviše nepoverljiva,sumnjičava.
Možda ne umem da ljubav iskažem.
Možda sam želela da od nje pobegnem.
Nisi mi dopustio.
Opio si me svojom ljubavlju.
O toj ti magiji pišem...
Ne pojavljuje se ona često tako
Spoji srca i ona nastavljaju da kucaju u potpuno istom ritmu
Sve dok ne nestanu zajedno u večnosti
Da Ti,Ti,baš Ti...ma gde bioZnam da ćeš uvek samnom biti
A ja...ja ću uvek biti samo tvoja.
Vi,Vi baš Vi blogeri hvala Vam na pažnji i razumevanju a ponajviše na toplim i iskrenim rečima koje srce leče vidajući njegove rane.
Dragi moji,
Danas Vam neću pisati o tome kako mi se predhodnog dana oduzela moć govora i izduvao sav vazduh iz pluća kada mi je moj ( još uvek ne zvanično ali nadam se uskoro) bivši muž pretio da neću moći da vidim dete do suđenja.Neću Vam pisati ni o Španskj seriji koja se odigrala na blogu,ni o akcijama u supermarketima.
Kada se sve to tako izdešava ja se okrenem ljubavi.Njome se branim.Za nju živim.Ona me uvek podugne.Izvuče.
Danasnja tema međutim nije baš prijatna.Ono što se ja pitam jeste šta ljubav ubija?
Da li je to vreme?
Da li ljubav umire vremenom želeli mi to ili ne?Da li večna ljubav postoji? Da se razumemo ne govorimo ovde o bezusovnoj ljubavi prema deci nego isključivo o ljubavi između žene i muškarca.Da li ljubav zaista može da traje večno,naročiti to pitam ukoliko par zajedno živi i prepušten je na milost i nemilost svemu što uz taj život ide ?To me podseća na nekakve jelo sa milion sosova priloženih uz njega.Ti sosovi su toliko jaki i mnogobrojni da se na posletku pravi ukus jela i ne primeti.
Vidite,kada ljubavna zanesenost prođe ili pak zaljubljenost obično shvatimo na čemu smo.Ali zašto i kada ta zanesenost prođe?
Kada osvojimo nekoga pa shvatimo da više ne moramo da se trudimo ( muškarci nemojte samo Vi ovde da se pronalazite pronašla sam se i sama mnogo puta ).To je jedna od najvećih zabluda,rekla bih.Nikoga i nikada ne možemo potpuno da osvojimo.Ljubav je konstantno davanje i osvajanje.Taj neko misli da nas je osvojio,mi tražimo pažnju i ljubav lagano nestaje.
Da li je uticaj i pritisak okoline?
Porodice,prijatelja,mešanja sa strane,nezaposlenosti ili situacijom u preduzeću u kome radimo ?Da li sve to može da utiče na nestanak ljubavi?Ovde pre svega mislim na roditelje i njihovu umešanost.
Da li ljubav nestaje pod obavezama koje se od nje očekuju?
Ljubav sama po sebi ne bi trebalo da trpi i podrazumeva nikakve obaveze.Ljubav je nešto lepo i veličanstveno.Uzvišeno.Ali priznaćete te obaveze ipak društvo nameće.Brak,zajednički život..
Da li ljubav nestaje rođenjem dece?
Onda kada svu pažnju usmerimo na njih pa zaboravimo od silnih obaveza gde se ljubav sakrila.Nemojte me pogrešno razumeti,ja samo tražim nekakav odgovor na ovo zakukuljeno pitanje.Ništa ne tvrdim niti teoretišem.
Da li ljubav nestaje kada se voljena osoba udalji od nas prostorno?
Ukoliko smo daleko od nje,nema ni ljubavi.Od sećanja se dugo ne živi.
Da li ljubav nestaje pod teretom velike ljubomore?
Istina ,mala ljubomora je opravdana li nešto veća nagriza ljubav najpre kao kakv crv sve dok je potpuno ne uništi.
Ako mene pitate ili ako želite u mom slučaju ljubav nestaje samo nedostatkom pažnje od voljene osobe.Njen nedostatak najveći je neprijatelj ljubavi.Pažnja mi je potrebna kao vazduh.Tražim je neprestano.Ukoliko je nema,boriću se za nju još neko vreme a onda ću se okrenuti i otići.Za mene će ljubav nestati.
Čini se da baš i nisam neki stručnjak ,ukoliko Vi imate drugačiji odgovor rado ću ga pročitati.
Pozdravljam Vas.
Popodne.
Ne volim kada ovako bljesne sunce.Najradije bih prošetala nekakvom plažom ili sedela pokraj mora.
Budući da je to u ovom trenutku gotovo nemoguće rešila sam da sebe častim jednom dugom ,toplom i penušavom kupkom.Može da traje satima,što se mene tiče.Ali ima i drugih stvari koje čekaju na mene.
Nakom silnih kremica,losiona,gelova pitam se zašto se mi žene toliko ulepšavamo?Zašto svako može da nam proda baš sve ukoliko nas ubedi da će to povoljno uticati na našu lepotu?Pa i onda kada znamo da je točista laž,ponovo kupimo,tek da proberimo ono što već znamo.
Pitam se da li se sređujemo zbog mušakaraca?Drugih žena ili pak zarad nas samih.
Koliko ja znam u poslednje vreme najčešći odgvor je da se sređujemo da bi drugim ženama lepo izgledale.Konkurencija valjda.Šta ćete.To nam je u krvi.Pa opet mogu ja sasvim opušteno da u pidžama šorcu sa konjskim repićem sedim zavaljena u fotelju i jedem kokice dok gledamo film sa Džordžom Klunijem.Tada ne moram da imam nokte nalakirane u tamno crvenu boju.Kada bolje razmislim ne moraju da su ni nalakirani.Za tu priliku ne moram da idem kod frizera i vidite čak u jednom trenutku mogu da imam i masku na licu.
Kada sam sama mogu isto tako potpuno.Možda još i gore.U nekakvoj majci od pre sto godina i kosom pokupljenoj na temenu mogu da provedem čitav dan ne sekirajući se niti najmanje.
E sada kada se zaljubim stvari se menjaju.Odjednom bih sve da promenim i kupim.Frizuru,boju kose,oblik obrva,boju laka za nokte.Pokupovala bih čitav Delta City.Obukla na sebe i ono što nikada ranije ne bih.Eksperimentisala svim i svačim,samo da budem lepa.
Kada bolje razmislim takva sam bila i kada sam radila.Sve to isto kao kada se zaljubim.Predpostavljam zato što sam imala publiku.Neznam da li bilo tako da sam radila sa gomilom žena ali nešto mislim da bi teško provodila osam sati u ubitačnim cipelama na visoku potpeticu od kojih trnu stopala.
Pažnja .To je ono što nas žene navodi na svo to silno spremanje.Pažnja i publika.Hm ,barem mene.Što nas dovodi do toga da je u ljubavi najvažnija pažnja.Primećivanje.Bez pažnje ljubav umire.Pažnja je koren ljubavi koji mora da se neprestano zaliva.
Lično ja zahtevam pažnju i ne odričem je se.Ona kod mene mora da bude konstantna i neopoziva.Kada je nema ljubav nestaje.
Zahtevna sam prilično,znam.Znam i za to da kao moramo da se pravimo da nam nije stalo kada želimo da nam barem poruku pošalje pa onda da ćutimo trpimo kako ne bi pomislio na navaljujemo i ne bi ugušili ljubav.
Nema toga kod mene,verovatno se zbog toga i sve moje ljubavi neslavno završe.Kada nešto poželim to i uradim.Ne mislim da je to dobro,znate.Treba da se distanciram odmah na početku.Ogradim.Okove nekakve navučem.Samo tako će muškarac moći da se bori da ih skinu i izvršavati svoju životnu ulogu lovca.
Treba da ćutim ,trpim i nadam se u sebi.Želim u sebi.Volim u sebi.Ali ne mogu.I neću.Makar ne bila ni sa kim .
Nikada nisam poželela da ni za trenutak budem neka druga osoba.Ili barem da pokušam da budem na neki način.Znate li zbog čega?Verovatno zato što isuviše volim samu sebe.Ni to nije dobro,znam.Ume ta ljubav da ponekad ljosne o zemlju ali se onda podigne čvrća nego što je ikada bila.Ne treba ja sebe da pronađem.Sebe sam pronašla.Sada treba da mene neko pronađe,ako znate na šta mislim.
U stanju sam za sebe da kupim tonu odeće ali je oblačim tek onda kada publiku imam ili tog nekog koji želim da mi se divi.
Zato,se mi žene spremamo i doterujemo po meni isključivo zbog muškaraca.Možda grešim,ispravite me ako je tako.
Sumnjam da bih zbog druge žene kupovala nadkolenice i menjala boju kose.Teško.
Što se tog nekog tiče mogu da se odreknem mnogo čega.Pažnje međutim nikako.Samo uz veliku pažnju ljubav može opstati.
Shvatam da se voda u kadi ohladila dok sam sestri vili kucala poruke.Navlačim bade mantil na sebe i vezujem kosu u rep.
Večeras ću biti potpuno sama.
Posvećeno svim ženama.
Jutro.
Neću da otvorim prozor
Neću da svež vazduh udahnem
Neću da se sa stvarnošću dodirnem
Makar još malo,još tren jedan
Želim da budem sama sa sobom
Da smirim vrtloge strasti
Dodire čežnje
Nemire koji me obuzimaju
Želim da stišam vihore
Da dušom oblake dodirnem
Da um smirenošću obasujem
Želim da verujem da će bolje biti
Da će se moje suze osušiti
Da će strah nestati
Želim i samo želim taj trenutak za koji živim
Neka prođem i ratove
Neka me pogode kamenice
Neka se od moje duše delići rasuju poput prašine nekakve
Jaka sam
Podsećam sebe na more
Prostrana
Nemirna
Uzburkana
Svoja
U meni hiljade života
Hiljade smrti
Bude me nemiri
Uspavljuju strahovi
Vaduh mi pruža nada
Okrepljuje me žudnja
Želim samo da se umirim
Da mi spokoj na vrata zakuca
Nemiri odu od mene barem na tren
Trenutak jedan
Tražim li puno?
Želim li previše?
Kamenice oko mene stene sagradile
Ratovi ratnika od mene napraviše
Rasuti delići duše ples nekakav plešu oko srca
Sanjam bolja jutra
Sanjam oblake
Sanjam da sam ponovo živa
Iz pepela se uzdižem
Ponovo svoja
Da bure prestanu
Vetrovi utihnu
Kiše se stišaju
Želim da konačno složim svoje misli
Da ih imam na dlanu
Da ih ne vijam po oblacima
Da ih ne tražim među zvezdama
Želim i samo želim
Da me više ne bude nemiri
I zato počinjem svoj ples
Ja od nemira satkana
Ruke mi raširene
Kosa mi umršena
Stopala bosa
Haljina od snova sačinjena
I plesaću
I moliću
I ćutaću
Znam da ćeš tu biti
Znam da ćeš srce moje razmeti
Posvećeno Stepskom vuku.Hvala ti što su tu.
Dan polako odlazi.
Ispraćam ga gledajući tamne i svetle oblake koji plove nebom i prepliću se.
Čežnja me prigrlila ,telo mi obasula.
Sa nemirom se združila
Svoje mi utočište pružila
Kakva sam to ja žena?
Srećna ili nesrećna?
Da li iko od nas može biti potpuno srećan ili potpuno nesrećan?
Da li je srećnome dozvoljeno da pati a nesrećnome da se raduje?
Da li istoga dana ,baš istoga, možemo biti i srećni i nesrećni?
Pitam se
Da li ako smo nesrećni možemo da pomislimo da nekada možemo biti srećni?
Da li ukoliko smo srećni smemo da se usudimo da pomislimo da ćemo jednom biti nesrećni ?
Srećna ili nesrećna? pitam se sada.
Kada mi groz glavu prođe hiljadu problema sa kojima na javi treba da se borim svakoga dana istoga trenutka pomislim da od mene nema nesrećnije.
Kada sam ispunjena ljubavlju,lepotom,žudnjom smatram da od mene nema srećnije.
Ako bih onako presrećna uspela i da pomislim da bih nekada nesrećna mogla biti sudiće mi da sam negativna,da ne umem da živim,da koristim svaki trenutak.
Ako bih nesrećna uspela da da se usudim da pomislim da bih mogla srećna biti kontriraće da sam suviše optimistična,da se ne treba nadati toliko.
Kakva sam to onda ja žena srećna ili nesrećna?
Kada pogledam osmeh svoj Anđela najsrećnija
Kada treba da hvatam u koštac sa surovim problemima svakodnevnice najnesrećnija
Kada volim srećna
Kada patim nesrećna
Kada sanjam srećna
Kada strahujem nesrećna
Mogu li sve to u isto vreme?
Mogu
Jer ja sam samo obična žena
Razvodom skrhkana
Ljubavlju okovana
Nemir u duši
Žudnja u srcu
Razum na trapezu
Telo u grču
Jutrima srećna
Noćima nesrećna
Letima tužna
Zimama radosna
Srećna ili nesrećna ?ponovo se pitam
Sreća i nesreća su vezane kao sestre kakve
Kada smo srećni strahujemo da ćemo nesrećni biti
Kada smo nesrećni nadamo se da ćemo srećni biti
Sreća i nesreća su sestre dve
Istina je prava ,ove sestre bliznakinje rame uz rame stoje
Istog su lika
Različitih odora
Dodiruju se
Svađaju
Smeše
Isto vino piju
Srca im u istom ritmom kucaju
Jer kada su isuviše blizu često mogu i da se okrznu
Razmenjuju krune
Ponekada to čine na nekoliko dana,ponekada na nekoliko sati,ponekada na nekoliko minuta
Jedno je sigurno
Obe su uvek tu
Samo...
Nekada jedna drugu ne primete
Gledam ih kako se bore
Krunu su obe prigrabile pa je rastržu
Jedna će je uskoro staviti
Ali ona na njoj neće dugo ostati
Jer je druga uvek tu i vreba iz prikrajka
Na svoj tron čeka
Ja sam i srećna i nesrećna žena
Ponovo gledam u oblake
Jedan od onih svetlih promalja iza tamnih i prkosi tami govoreći joj
Naše će vreme izjutra doći.
Hvala Vam što me čitate.
Jutro nagoveštava lep i sunčan dan.
Koliko može dan da bude lep kada od ranog jutra treba da se borite sa traženjem posla,plaćanjem računa,advokatom,vrtićem...
Da dobro ste čuli,upravo sa vrtićem.Ispade da nikada nema mesta ni za decu sa zaposlenim roditeljima jer zašto bi nedaj Bože deca nezaposlenih roditelja išla i vrtić i socijalizovala se?Zašto kada mogu da ostanu kod kuće 24 časa sa nezaposlenom majkom.Raspisuju se nevidljivi i u napred zaključeni konkursi.Mesta nikada.Izgleda da je u ovoj zemlji lakše dobiti sedmicu na nameštenoj igri na sreću nego uspeti da dete upišeš u vrtić.
Što se posla tiče situacija je još gora.Nemoguće ga je pronaći.Nemoguće!Mudri ljudi kažu da se nekakva prilika mora ukazati.Što više telefonskih razgovora i intervijua za posao obavljam shvatam da te prilike neće biti još dugo vremena.Razmišljam o tome da se zaposlim i napadam ljude sa ponudama te umalo da im oči iskopam ukoliko ne pristanu ,budući da samo takve poslove uspavam da pronalazim ali ne mogu. Ne ide pa ne ide.Jednom sam se prijavila za nekakav posao koji je u oglasu nudio turuzam svetskih razmera.Ispalo je da treba da nudim nekakve apartmane na Zlatiboru svake večeri u nekakvom hotelu.Radno vreme počinje od pola deset uveče.Neka hvala.Ne odustajem međutim.Ići ću kod svih ministra i šefova dok ne iznudim radno mesto .Ima da kampujem pred njihovim kancalarijama i molim ako treba na kolenima.
Što se advokata tiče trebalo je da mi dostavi izveštaj socijalne radnice .
Ona : Dete će biti kod Vas ne brinite
Ja: Znam to i sama,samo mi recite šta piše u izveštaju
Ona :Ne piše tu mnogo,samo njeno mišljenje.Ono je da dete majci pripada.U ostalom rekla sam Vam da možete sa takvim nastupom sami da se branite.
Ja:Umem ja sama da se branim ali sa nekim stvarima ne želim da se igram
Ona:sačuvajte poruke u kojima Vam preti i prijavite ga MUPu
Ja:Slušajte ,mogu ja da uzmem šerpu ili tiganj i odbranim se nije to problem.Vas sam angažovala da bi prezentovalu istinu na sudu.
Ona: Za pretnje ne postoje kazne nekakve za to je zadužen MUP
Odustajem od ubeđivanja.Dođe mi sama da nastupim na sudu.Ali to neću učiniti.Ja nikada ne napadam.Posebno čoveka sa kojim sam živela i dete mu rodila.Ako napada neka napada.Braniću se mirno i dostajanstveno kao i uvek.
Što se računa tiče,srećom moći ću da ih platim budući da sam platu dobila ovog meseca samo mesec dana kasnije.Nije to tako loše.Mogla je da kasni i par meseci.
Što se mene tiče mogla bih da obučem šorčić pa u šetnju.Makar i ako ona podrazumeva odlazak kod advokata.
Eto,dragi moji podnesoh Vam dnevni izveštaj zaposleno nezaposlene žene u razvodu.Majke deteta koje će napuniti uskoro dve godine.To učinih pre nego što je dan i pošteno počeo.
Toliko od mene,pa u nove radne pobede.
Zhvaljujem se neizmerno na pažnji i podršci,ovoga puta naročito Katy,lettlephoeonix i,hyperblogger i tamonekojlujci ( koja me čita od samog početka i razume).
Veče.
Koračam Resavskom brzim koracima.
Vraćam sa sa promocije knjige koju sam posetila sa Sanjarenjima i Unomjedinom.
Osećam u vazduhu proleće.
Otoplilo je.Blagi povetarac mi umiva lice.Ljudi se osmehuju.
Početak godišnjeg doba povlači promene.
Težak period me očekuje,kaže moja sestra vila sa duplim krilima.
Nije to želela isprva da mi kaže,jedva sam joj iščupala.
Hiljade briga srušilo se na moja mala leđa kako kaže Nataša Bekvalac.
Poslednjih dana osećam se baš kao ona.
Svi brinu njene brige.
Osuđuju.
Kritikuju
Mudruju
Kamenice bacaju
Hiljadu briga mozak mi opteretile
Okovale ga
Telo muče i šibaju
Srce rastržu
Kada će već jednom sve da se završi?
Nešto da se promeni?
Posao
Stan
Sud
Pozorište na blogu u kome ispadoh baš ja glavna glumica za ulogu koju ni dobila nisam
Hiljadu briga zatamnilo je moje dane kao crni oblaci nebo
Teram ih
Šibam ih
Pretim im
Da odu neće
Podsmevaju mi se
Kažiprstom na mene upiru
Vid mi magle dimom koji stvaraju pred mojim očima
Svojom me senkom obasipaju
Možda boljeg perioda ni biti neće
Možda ću zauvek brigama zarobljena biti
Možda i samo možda nešto lepo će mi se desiti
Ali kako?Kada?
To što je nada otputovala sa svojim koferima me ne brine
Ona će se sa puta vratiti
Brine me vera
Izgleda zapušteno
Kosa joj se umrsila ,nokti porasli i počeli da se uvijaju,telo omršavelo
Smeje mi se u daljini
Viče na sav glas kako se vratiti neće
Prkosi
Inati se
Obećava
Proklinje
Kikoće se iz daljine i skuplja šake kao da klavir svira
Neću se vratiti viče
Da nisam takva kakva jesam možda bih je i pustila
Predala se pod njenom nepopustljivošću
Smešila joj se podlo
Udaljila se pod napadima njenim
Ali neću
Neću u inat!
Večaras mi haljinica od pesama sačinjena
U kosu sam uplela smirenost
Cipelice sačinjene od lepih reči obula
Umesto nakita ljubaznost stavila
I smešim se veri
U nadi da će me ponovo posetiti
I znam da mi neće odoleti
Shvatam da čekam tranvaj već pola sata
Nastavljam žustrim koracima i smešim se
Sve će to jednom proći
Hvala Vam što me čitate.
Jutro je tamom obojeno.
Ne volim predstave ,a nekada sam za njih živela.
Da se razumemo živela sam za predstave u kojima sam igrala balet i pokretima priče pripovedala.
Za jednu baletsku predstavu potrebni su meseci.
Proliven znoj,krv,suze.
Stopala okrvavljena od Ruskog špica .
Mišići istegljeni od napornih treninga.
Telo izmučeno od beskrajnih pokreta.
Prepirke sa koreografom.
Želja za obožavanjem publike.
Gubljenje sopstvenog života.
Krađa dana,sati,minuta.
Nemirni snovi.
Nedostatak prijatelja.
Sopstveni svet.
Sve zarad glasnog aplauza.
Taj aplauz iščekuje se kao hrana kakva.
Lek.
Voda sa izvora.
Upravo taj aplauz dušu na tron stavlja.
Um u visine uzdiže.
Srce na trapez postavlja.
Zvuk tog aplauza čini da se osećate moćno.
Kao da ste zvezde dotakli.
Kao da ste oblake okrznuli.
Sreći se prebližili.
Ali....kada se reflektori pogase
Zavese sklope
Dlanovi rastave
Onda kada svi kućama svojim odu
Ostajete sami.
Tada čujete zvuk tišine
Tama se spušta poput prekrivača kakvog
Prokletstvo je to nekakvo,znate
Što je aplauz veći ,to je tišina nakon njega teža
Znate li zbog čega?
Zato što znate da nikada više tako dobro odigrati ne možete
Da nikada više takve ovacije pobrati ne možete
Kako ćete bez njih?
Zbog njih ste sve to radili
Čak i da se pojave,ukoliko su manje nego predhodni put zarivaju se u vaše srce poput mača kakvog
Riju po vašoj duši kreveljeći se
To je bio jedan od razloga što sam prestala da se bavim baletom
Uprkos lomljenim zglobovima
Telom napetim poput strune
Izgubljenom životu
Samo taj razlog imao je smisao
Zato predstave ne volim
Jer kada svi svojim kućama odu
Divljanje prestaje
Sami ostajete sa sobom
I sa tišinom
Koja Vam propašću preti
Slično je i u životu
Ovacije i aplauzi glasni kratko traju
Onda kada svi kućama odu ostajete sami
Što se mene tiče,nikada se nisam pretvarala.Nikada nisam nikove menjala.Nikada nisam toliko zapinjala da istinu pokažem.
Međutim shvatila sam da je teško ići duše bez oklopa ukoliko se svakoga dana sa oklopima susrećete.
Teško je iskren biti u moru obmana trikova i varki.
Teško ali ne i ne moguće
Sam na taj put ne možeš ma koliko jak bio.
Na tom putu potrebno je da ti se pridruže ljudi slični tebi.
Istina,moram Vam reći da odmah rizikujete da će vas posmatrati kao čudake nekakve...
Ali isplati se...
Aplauza nema
Nema ni reflektora
Zavese se nikada ne sklapaju
Nikada ne osetite da tišinu možete da dodirnete
Nikada ali nikada se ne sekirate da li će aplauz jači biti
Sami sa sobom svoju dušu spoznajete
I tada...
Vaše srce,um i duša se spajaju
I postaju jedno
Mogao bi da nastupi tada aplauz
Ali se on ne čuje
Čuju se samo tihi otkucaji
Dlanovi tek spojeni
Prigušeno svetlo
Spokoj
Nanosim kremu na lice i masiram ga kružnim pokretima
Stavljam dlanove na obraze i kažem sebi
Danas je novi dan
Ovaj post posvećujem iskrenim i čistim dušama Vili sa duplim krilima,Katy,Persefoni,Nesanici.Anni,Filmetric,Behappy,Sanjam,Tanjanakic,Unijedonoj,Stepskomvuku,Janakisu....da ne nabrajam dalje same će se duše pronaći
Gledam kroz prozor.
Kišne kapi uporno trijumfuju.
Čekam te.
Nema te.
Zavesa od sumnji satkana polako sa na moje srce spušta.
Pokušavam da zaboravim,sve da zaboravim.
Ne ide.
Sve je to naše.
I prozor
I med
I vino
I dodiri
I poljupci
To jednostavno ne može da nestane
Ne volim
Ne volim što te čekam na kolenima
Ne volim što zauzimaš mesto u svakoj sekundi moga života
Ne volim što sumnjaš da sam kakva bludnica
Ne volim što što me mučiš kao kakvu zarobljenicu okovanu
Ne volim što pred tobom drhtim
Ne volim što ti sve uvek oprostim
Ne volim što na sve pristajem
Ne volim kada ostanemo ne dorečeni
Ne volim što me ranjavaš i riješ po mome srcu kao kopljem kakvim
Ne volim što moje srce samo za tebe bije
Ne volim što tetralno odlaziš
Ne volim što ni prava nemam reč da objasnim
Ne volim što će svi trijumfovati kraju naše ljubavi
Ne volim što te volim
A volim te
I bez tebe ne mogu
Tama
Strahovi i i sumnje u kolo se uhvatili i plešu nekakav ples kikoćući se
Kreveljeći mi se u lice
Navlačim zavese i ulazim u stan.
Ne volim što te volim
Posvećeno Marcu Antoniu .
Popodne.
Nerviram se.Stvarno se nerviram.Ovde na Marsu je otoplilo strašno!Pre dve godine konačno su dozvolili da kupaće kostime možemo da nosimo i na radnim mestima.Kupaće kostime,baš je to smešan naziv.Smislili su ga Zemljani pre toliko mnogo godina.Pravljeni su u nameri da se ljudi u njima kupaju u moru.Po sećanjima u vremeplovu,vidi se da se odllazili na obale i tamo provodili dana kupajući se.Zamislite.Još su i plaćali za to.Strašno.To su kao nazivali nekakvim odmorom.E šta se sve dešavalo nekada davno.Kupanje u morima i okenaima sada je strogo zabranjeno.Samo oni najbogatiji mogu sa letilicama idu na sred mora i uživaju a ne na obalu kao ranije.Ali dobro.Šta ćete.
Vidite,ne nerviram se ja zbog toga nego zato što su rekli da će uskoro biti smak Marsa.Ne mogu da verujem.Zemljani tolike godine pričaju o smaku sveta a eto njih zdravih i čitavih.Sada smo mi nagrabusili.Nama odgovara samo klima Zemaljska.Ali kako otići kod svojih neprijatelja koji Vas samo napadaju?Pokušavali smo.Pokušavali da se nekako pomirimo i ponovo odemo na Zemlju ali oni ni da čuju.
Moram Vam reći da smo u prednosti.Ona naša Marsovka koja je otišla na Zemlju zbog onog oženjenog Zemljanina pre gotovo dva veka nikada nije izgubila kontakt sa nama.Sada se vi,verovatno pitate kako to da je živa još uvek.Kako to da sam i ja živa.Rećiću Vam.Sada ljudi žive po 500 godina.Napredovali smo.Kapsule koje pijemo su veoma efikasne.Često ih nazivamo eliksir života.Ja sam sada u najboljim godinama.To Vam dođe otprilike kao 31.va Vaša.
Ali to nas sada mnogo ne zanima.Dakle ta Marsovka naša ,nam je obezbedila da dođemo na Zemlju i sklonimo se od smaka.Ima nas dosta,istina ali mnogo manje od Zemljana.Ako me pitate da li se onaj njen razveo i oženio je...odgovor je da nije.Ona se nikada nije udala.Ali je dospela na veoma visok položaj u vladi.To nam ide u korist.Taj njen,je još uvek predstavnik Zemlje.Ona je još uvek sa njim.To je sramota za naš narod znam ali moramo da je podržimo.Ipak je ona naša.
Strahujem kako će to sve da prođe.Dobili smo lažne svaštarnike.Mnogi zapisi u vremeplovu su uspešno obrisani.Ali sa Zemljanima se nikada nezna.Oni imaju najjače oružje.Otrovnu slatkorečivost.Njom nas uvek prevare.Koliko god da ne želimo da im verujemo to na posletku učinimo.Zemljani su sujetni i ljubomorni i to ne uništava nas već njih.Koliko ih je samo život izgubilo zbog toga.Pokušali su da izumeju lek protiv sujete i zlobe ali nisu uspeli.I dan danas ga traže.kada samo pomislim da se nekada ni sujeta ni mržnja nisu smatrali bolešću...Čudno je to bilo neko vreme.
Ovde na Marsu je postalo preterano vruće i mračno.Sada je večito noć već nekoliko godina.Kažu da će za nekoliko godina biti samo dan.Neznam.Pun mi je ormar kupaćih kostima i drago mi je što smo se konačno oslobodili onih oklopa od odeće.Znam da se nekada vodilo računa o kilaži ali već dugo vremena je to lepo regulisano( od kako su kapsule izmislili).I sada mi to sve deluje pomalo smešno.Ali neću sada da kritikujem.
Čekam tog mog.On je znate još uvek veoma važna ličnost ovde na Marsu samo sada nesmem da Vam odam kojim se zanimanjem bavi.Isuviše je rizično.
To što treba da prebegnemo ponovo na Zemlju...to je naš najveći strah.Taj moj kaže da se fokusiram na nas i da će sve biti u redu.Kaže da nije važno na kojoj smo planeti već da se volimo.Ja sam pomalo skeptična ali pokušavam da mu verujem. U ime Bogova svih planeta nebismo ostali zajedno ovoliko puno godina da nije iskren.I verujem mu.Ništa mi drugo i ne preostaje.
Brak koji je nekada postojao baš kao i život u dvoje sada više ne postoji.Nema potrebe znate.Barem ne ovde na Marsu (na Zemlji brakovi kakvi takvi još uvek postoje) Znate i sami da decu dobijamo iz kapsula a upravo da bi ljubav sačuvala određenu dozu svežine pre oko 300 god je zabranjen život u dvoje.I to zakonom.Ima i onih koji ga krišom krše ali takvih je uvek i bilo.Kažu da će kazne postati sve ozbiljnije.Da vidimo i to čudo.
Lasersko svetlo na svaštarniku se pali.Evo ga.To je on.Proveravam da li sam dobro uvezala kupaći kostim raspuštam kosu.
Namerno gledam u prozor da ne bi ispalo kao da sam čekala nestrpljivo.Obavija mi ramena rukama i okreće glavu ka sebi.Ljubi me.
Zaboravljam istog trenutka na sve sumnje.Strahove.Briše ih njegov snažan zagrljaj.
Ima li srećnije žene od mene?
Posvećeno Janakisu.Čast je i zadovoljstvo imati te za prijatelja.
Rano popodne.
Gledam kroz prozor
ČEŽNJOM mi misli okovane
Srce SNOVIMA bojim
SUNCE se nekud sakrilo kao da me namerno provocira
LJUBAVI sam gladna
Moj život podeća na kakvo MORE valovito
Kao da se penjem nekakvim STEPENICAMA pa sa njih i padam
SREĆU prizivam kao prijateljicu
Molim je da dođe
Da me poseti
Barem na jedan jedini TRENUTAK
Trenutak večnosti vredan
Trenutak koji ću iznova i iznova doživljavati do kraja sopstvenog života
Napolju kapljice kiše uporno plešu u istom ritmu
Prizivam SUNČAN DAN
Tog nekog mog koji će me čarolijom obasuti
Vrata ljubavi mi otvoriti
Srećnom me načiniti
Nema ga
Sama sam
Gledam u nebo i molim
Molim da volim snažnije i jače nego ikada
Čeznem za njim žudnjom okupana
Tražim ga u mislima
Dozivam u snovima
Nema ga
Ne može to tako
Ja ne odustajem lako
I moliću
I voleću
I prizivaću bez prestanka i u INAT
Sve dok ne bude samo moj
Potpuno moj
Jedino moj
Barem na jedan jedini trenutak
Trenutak večnosti
Pozdravljam veoma draga mi bića Unujedinu i Stepskogvuka koji su mi zadali ovaj domaći zadatak.Nadam se da sam njihova očekivanja ispunila.Unine i Vukove reči sam spojila u jedan post.Sve reči koje su mi zadali su snažne.Svaka od njih na neki način opisuje mene samu.Posvećujem im ovaj post.
Igra se nastavlja reči koje ja zadajem su ČAROLIJA,ŽUDNJA,KIŠA,MESEC,STRAST
Ima ovde puno dragih mi blogera.Ovoga puta prozivam Vilusaduplimkrilima, Persefonu,Stepskogvuka,tezeja i Janakisa ( koji ne piše na ovakve teme stoga se neću ljutiti ukoliko se ne odazove)
Jutro.
Kiša je umila bulevar.Ne mogu da spavam.Ponovo.Želelela bih da spavam barem malo više ali ne mogu.Jednostavno ne mogu.Toliko sam pod teretom jave da me san vešto izbegava.Nisam ni preterano gladna.Ne pije mi se kafa.Ne bih da gledam kutiju za zabavu narodnih masa ( kako jednom ovde neko prozva televizor,čini mi se da je to bila moja anna i pozdravljam je).Šta ću sada?Mogla bih malo da skoknem do bloga.
Peti je mesec kako blogiram i evo sada se zapitah zašto to činim i šta mi je blogiranje donelo?
Na blog sam došla kada mi je bilo najteže.Da,baš onda kada sam zarivala nokte u dlanove i stezala jastuke u želji da malo sna uhvatim.Došla sam ovde da bih nekako prezentovala čitaocima svoje romane a ispalo je sasvim suprotno.Prezentovala sam im sopstveni život.
Blog naš nije nikakav grad.Blog me podseća na nekakvo selo.Palanku.Neki se od nas znaju i na javi,neki se dopisuju mailovima.Neki pak samo i isključivo na blog svraćaju i nemaju kontakata van njega ( takvi su veoma retki) .
Svi mi ovde svoju dušu ostavljamo želeli to ili ne.Prezentujemo srce svoje.Bilo da to činimo prelepim stihovima ili iskrenim tekstovima ili pak blaćenjem drugih ili mudrim i šaljivim komentarima to nesvesno činimo.
Neko je nekome ovde jednom zamerio da piše za publiku.Svi ovde pišemo za publiku.Da nije tako pisali bi u sopstvenim kompjuterima samo za sebe i na blog ne bi dolazili.
Neko drugi je rekao da nema veze šta se ovde napiše sa javom.Greška.Sve ima veze.Čak i da nije tačno delić duše se oslikava želeli to mi ili ne.
Neki su mi zamerali da sam preterano iskrena i da ne treba tako.Njima se ovom prilikom zahvaljujem.Znam da su mi želeli sve najbolje.
Neki su pisali da lažem da bih pažnju privukla.I njih pozdravljam.Da sam tako dobra glumica bila možda bih uspela i brak da sačuvam.Ukoliko zaista tako dobro umem da lažem onda lažem i sebe.,vidite, jedino činim kada sam zanesena zaljubljenošću.Retko ovako.
Šta mi je doneo blog?
Da vidimo.Najpre me je izvukao iz nekakve rupe u koju sam svakim danom sve više zapadala.Podario mi je sestru vilu sa duplim krilima i nekoliko prijatelja,ljudi za kakve sam mislila da ne postoje više na zemaljskoj kugli (Persefono,Janakis,Jovane,Sanjarenja,Stepski,Nesanica,Tanjanakic,Unojedina,Roksana ,Sanjam,anna...pronađite se slobodno ima još ali da ne nabrajam... ).Pružio mi je šansu i za poduhvate na profesionalnom planu( Sanjarenja nema tih reči kojima bih mogla da ti se zahvalim).Izvukao me iz apatije u koju sam zaspala i omogućio kontakt sa ljudima koji vole da me čitaju.Uvek sam govorila da jedan čitaoc zlata vredi.Pridržavam se toga.
Dakle blog nam dođe kao seoce nekakvo u kome se šuška,nagađa,polemiše,često istina izvrće.Uverila sam se to nekoliko puta.Oni koji misle da sve znaju ...moram da im kažem da neznaju onoliko koliko misle da znaju.Iskrena da budem ni ja sama neznam to što oni znaju ali nema veze,njima se takođe zahvaljujem.Dragi su mi.Sarkastična nisam niti malo.Njima ću možda i reći da li je istina to što znaju kada i sama to budem otkrila.
Ima i onih koji su mi postove posvetili u negativnom kontekstu.Mnogo postova.Njima se možda i najviše zahvaljujem.Vidite,upravo mi oni pomažu da sagledam šta ne valja.Pisati toliko postova posvećebih meni,baš meni,makar bilo i u negativnom kontekstu godi.Hvala Vam.Čitaću.Volim da čitam.
Tu je naravno i Marco Antonie,moj virtuelni vitez.O nama se dosta polemisalo.Ponekada sam saznavala priče koje niti on niti ja neznamo a vezane su za nas ali smo se zato oboje slatko smejali.To je činjenica.Šta i kako dalje Marco Antonie i Tanjana i da li su zajedno na javi ili samo na blogu neću da otkrivam.Ponekad treba ostati mističan da bi nastavio da budeš interesantan.Istina je da se pojavio u mom životu u pravo vreme, da ovde na blogu uspeva da mi crta osmehe na lice.To je najvažnije.Oni koji misle da u vezi ove priče nešto znaju.Verujte da neznaju ali ih pozdravljam.Pažnja je lepa.Oni koji kažu da im pažnja ne treba lažu.Upravo oni najviše čine da je dobiju i privuku.
Sve u svemu blog je seoce u kome se puno nauči o ljudima.
Ono što sam ja naučila je da prihvatam ljude onakvima kakvi jesu i da ne tražim od njih da se promene niti ih krivim zbog toga kakvi su.Niko savršen nije.Ako su oni mene uspeli da prihvate ovakvu prihvatam i ja njih.
Mislim da je to najvažnije od svega što mi je blog doneo.
Šuškanje,huškanje,ogovaranje...postoji i na javi.Bez toga se ne može.
Ali na javi je sve nekako uvijeno,okovano materijalnim svetom,nepotrebnim detaljima.
Ovde na blogu se duša oslikava.Dotičemo i duše drugih rečima.Neke grlimo neke odbacujemo,Jedno je sigurno,toga na javi nema i nikada neće biti.Ovde ljudi razgovaraju isključivo dušama.
To je priznaćete veoma dobar razlog za dolazak na blog i ostanak na istom.
Ne nije ovo nikakva reklama za blog( hm možda i nju smislim ukoliko mi plate) ovo je samo moje razmišljanje ranim nedeljnim jutrom dok verovatno većina Vas još uvek spava.
Gledam na sat u panici.Uh koliko sam već ostala na blogu!Imam ja i drugih stvari da radim!Ma baš me briga ima da uživam koliko i kada mogu.Ostajem na blogu.
Ovaj post posvećen je svim blogerima bloga ovoga,seoceta našega kog neizmerno volimo.
| « | Mart 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
