« OD ŽIVOTA STVORENA | Main | VEČERAS MI NE PRIČAJ O LJUBAVI »
Nekada davno živela je jedna devojčica.
Crne kose, uplašenog pogleda,debeljuškastih butina.
Na sebi je obično imala izbledele farmerice,široke majce,patike.
U rancu večito baletanke i barem jednu knjigu bajki.
Ta devojčica se retko,veoma retko smešila.Sve je shvatala suviše ozbiljno.
Govorili su joj da ne treba tako.Da život čine osmesi.
Nije marila za to.
Živela je za ljubav.Čekala princa.Verovala u bajke.Nadala se.
Prekrivala se prekrivačem satkanih od snova,nade,želja.
Umivala lepim rečima iščitanim u knjigama.
Verovala da će jednoga dana te lepe reči biti upućene njoj.Baš njoj.
Nije izlazila često sa vršnjacima.
Posmatrala ih je sa tarase kada bi od obaveza imala vremena.
Igrala je balet.Svirala klavir.Pisala pesme.
Verovala.
Verovala da negde tamo,postoji neko ko je čeka.
Neko ko će je voleti i sa kim će podeliti život.
Neko ko se rodio baš zbog nje.
Neko ko je zacrtan u zvezdama.
Stvoren u snovima.
Neko ko je voli,samo ga ona još uvek ne poznaje.
Ništa nije dalo pomutiti njenu veru.
Živela je u potpuno svom svetu,blizu a opet tako daleko od drugih.
Jedne večeri se pogledala u ogledalo.
Osoba koju je videla u odrazu nije se mogla prepoznati ni po čemu.
Lokne prefarbane u zlatnu boju.
Butine omršavele.
Na nogama visoke potpetice.
Pogled gord,ponosan.
Lažan osmeh.
Na glavi kruna od nemira.
Staklići od sumnji i strahova ponosno na njoj blistaju.
Menjaju boje.
Blješte.
Lepa je ta žena.
Lepša od one crne uplašene devojčice.
Zgodnija.
Ponosnija.
Nasmejanija.
Bajke više ne čita.U njih ne veruje.
Snove više ne sanja jer je shvatila da se od njih gine.
Prestala je da želi ,jer je naučila da sopstvene želje mogu da unište.
Tek ponekada,ponekada pogled joj odluta,zagleda se u daljinu...
I onda se može nazreti,tek nazreti pogled one stidljive devojčice
A onda se ponovo vraća onaj gord,zaštitnički.
Onaj iz kog sevaju munje.
Osmesi.
Ne,nije taj pogled lažan.
Naprotiv.
Upravo taj pogled stvarinji je od pogleda one uplašene devojčice.
Taj pogled stvorio je život.
Onaj je pogled stvarala mašta.
Ta je devojčica davno nestala,sa njom i pogled.
Isprale ga suze
Obrisalo vreme
Sagoreli snovi
Ova žena....
Naučila je da više ne veruje
Tako se bolje živi.
Sakuplja kosu u punđu.
Prekršta noge.
I ne pokušava da više pronađe niti obris pogleda one devojčice.
Ne želi to.
Taj ju je pogled skupo koštao.
Hvala Vam što me čitate.
Komentari
Od gusenice do prelepog leptira. te transformacije su normalne. nisam igrala balet, niti svirala mada sam zelela. ali jesam čekala nekog ko je rodjen samo za mene. verovala u "ziveli su srećno do kraja života." vise ne verujem. u životu ništa nema garancije sem smrti. ljubim
sestrice ,e da.ma nije bitan niti balet niti klavir.opet...veruj mi,iako nema garanciju ništa to je sigurno ja nekako nekako verujem da je taj koga si čekala došao.i zato uživaj...ne traži ono do kraja života.ništa nije večno.pa ni mi...ljubim te
Dobro jutro, uh ovo je stvarno ozbiljan tekst. Samo nekako me nisi ubedila, čini mi se da i ova sadašnja Tanjana htela ili ne i dalje veruje u bajke... i bez njih ne može život ni da zamisli.
Janakis,dobro ti jutro želim...neznam šta da ti kažem.misim da...ponekada joj se iskradu misli pa poveruje a onda se seti da bajke ipak ne postoje...da,tekst je ozbiljan
He, he svi mi znamo da bajke ne postoje... ali ... verovanje je često baš kao i srce jače od razuma.
Vidim ja kod tebe od sinoć dosta tekstova...
_____________________________
Hvala tebi što nam pišeš.
Život čine osmesi...i trud da se izazove osmeh i drugima i sebi.
Janakis, hvala tebi što čitaš .Ponekada me ponese pa napišem nešto u noći za svoju dušu...to si dobro rekao...verovanje je kao srce,jače od razuma ...možda uspem i ponovo da poverujem ko zna...da bih pisala onakve tekstove ,koji ti se dopadaju,potrebna je vera.Kada bolje razmislim ,hvala ti što si tu.
sanjarenja, rekoh ja jednom prilikom...nasmejati čoveka u današnje vreme je umetnost! veliki poljubac
katy srećo moja ,hvala ti.ljubim i ja tebe
Post je predivan. Već duže vreme pratim Vaše pisanje. Uzdržavao sam se od komentara, ali ovaj post ne mogu da ne komentarišem. Mada se moj komentar svodi samo na moje bezgranično divljenje Vašoj hrabrosti i talentu. S najdubljim poštovanjem: DonKihot
Ja imam bojice šarene drvene i umem od svake tuge da napravim osmeh..
Lako je.
Samo nacrtaš dva krupna oka i ispod liniju saviješ na gore.
.............
Taci.. sve je lakše bilo kad smo nosile starke i leviske oriiginal..
izmedju zvonca, kafe i stola stoji beskraj, u njemu ti, u njemu devojcica, u njemu zena, u njemu nemo posmatram preobrazaj meda...
Don Kuhot,neznam da li da Vam poželim dobrodošlicu ili da kažem da ne volim klonove.Ovde da se neko pojavi tek tako i ni iz kuda,malo je čudno.Nemam pozitivno iskustvo.Prijatno
black...e da..baš tako.starke i leviske original....poljubac
marco kakvog meda sada? odkud med u priči ? :))) lep si mi komentar ostavio...hvala ti
nesto moje...
marco ...nije samo tvoje...
Tanjana, kao što napomenuh već, duže vreme pratim Vaše pisanje, i ne samo Vaše pisanje, pa sam stoga upoznat i sa nemilim događajima na blogu a u vezi klonova, uvreda, napada ect. Nemam nameru da Vas ubeđujem da nisam klon, i razumem Vašu podozrivost i nepoverenje. To što mi Vi ne verujete, meni ne smeta da se i dalje divim Vasoj hrabrosti i duhu. S poštovanjem: DonKihot
hmmm, hajde da pojasnimo, kosa bila crna sada je boje meda koliko se secam u ranijim postovima a i ovde...Ok?
marco ...da..tako je...tako je..hvala ti.taj komentar što si danas ostavio je jedan od najlepših
DonKihot , u redu je.Nemam ni sama hrabrosti da se borim više sa tim.Volim kada ljudi čitaju moje tekstove .Istina umem da pišem o životu svom često ali to je deo mene.Da li je neko klon ili ne pre ili kasnije se otkrije. Ukoliko pratite tekstove to sada nije ni važno.Hvala Vam.
Tanjana, od žene takvog duha ništa manje nisam očekivao. Sa zadovoljstvom nastavljam da pratim Vaše tekstove koji mi ulepšavaju dane. S poštovanjem: DonKihot
DonKihot ,hvala Vam...
Uvek sacuvati devojcicu i dete u sebi.Voleti kao da nikada nisi bila povredjena,jedini nacin da budes srecna... :)
Pozdrav
unojedina ,to je jako teško nakon razvoda...to jeste jedini način,slažem se.te devojčice nema više...i nekako verujem da je to dobro...poljubac veliki
У бајкама нико никоме није обећан, већ се сретну и заљубу се. :)))
Тако је и у животу. Љубав долази кад обоје раде на томе да буду једно и заједно. Кад не раде, а довољно је само једно да не ради, онда бајка нема везе са тим. Тако причалица дума о животу. :))) И наставља да верује упорно у бајке, на дечији начин. Љубим!:)))
pricalice ,i treba da veruješ! I nastaviš tako lepo da pišeš! u pravu si...nakon razvoda međutim neki se snovi rasprše...piši...uvek ću te čitati...ljubim te
Tanjana, nemate zbog čega da mi se zahvaljujete. Čast i zadovoljstvo je čitati Vas. S poštovanjem: DonKihot
DonKihot, najpre nema potrebe za persiranjem.Niti potrebe niti razloga.Moje je zadovoljstvo što me čitate i slobodno ostavljajte komentare kada želite.Ne znam da li i Vi pišete ali drago mi je da je neko primatio moje literarno izlaganje a ne samo komentare i privatan život.Veliki pozdrav!
Tanjana, Vaše želje su za mene zapovest. Ne pišem jer ne umem da izlažem događaje i činjenice poput tebe. Kod mene bi to bila štura lista događaja, a to je, priznćeš, dosadno. Volim da čitam jer me čitanje odvlači od stresa svakodnevnice i neprestane borbe. Na taj način upoznajem ljudske sudbine i to mi pomaže da svoju ličnu sudbinu svarim lakše. Razvod..Znam tačno kroz šta prolaziš i veoma mi je žao što tvoj suprug nije prepoznao veličinu duha svoje supruge. Mada je veoma teško običnim smrtnicima deliti dane sa ženom poput tebe. Čast mi je i nemerljivo zadovoljstvo što, makar na ovakav način, razmenjujemo misli. Srdačan pozdrav.
DonKihit,otavio si me bez daha.Moja je čast...žao mi je što me na taj način razumeš.Ne bih poželela nikome da kroz ovakav razvod prođe...
Tanjana, ako te moja malenkost ostavlja bez daha, eto meni radosti nemerljive. S tvojim dopuštenjem, ponizno ljubim ručicu malenu u kojoj čuči snaga univerzuma.
DonKihot ,moram priznati da sam zaboravila kako izgleda kada mi neko uputi ovako lepe reči a pri tom me ne poznaje..To je prilično opasno!Ali...zahvaljujem se
Tanjana, samo iskreno zborim. Nemam nikakve loše namere. Želim, ako je to ikako moguće, makar lepom iskrenom rečju, da ti olakšam trenutak. Obzirom da prolaziš kroz mučan period pomislio sam da lepa reč, iskrena nadasve, može da zaleči dušu. Znam da na ovom svetu postoji jako mnogo slatkorečivih muškaraca, a ja ne želim da se pravdam kako ja nisam jedan od tih. Iskreno verujem da će iskrenost mojih reči naći put do tvog srca. Izvinjavam se na mojoj neposrednosti.
DonKihot,vidim ja da ću ponovo biti optužena zbog nenamernog četovanja :)) nisam rekla da se pravdaš niti da nisi iskren .ponajmanje treba da se izvinjavaš.samo kažem da lepe reči mogu da budu veoma opasne i imaju previsoku cenu ali...šta ću...ja ih volim :)) bez njih ne mogu.Put do moga srca je teško pronaći.Čini se da taj put i ne postoji.
Tanjana, da nas ne optuže za chatovanje, nastavićemo ovaj razgovor neki drugi put. Moje iskreno poštovanje i divljenje
kosa crna je naj lepsa boja mozda treba pronađes ponovo tu devojcicu u sebi pa da se pogleda u ogledalu da bude ona zgodna macka iz ogledala
Stalker tgodna mačka nije devojčica :))) ja imam zlatnu kosu.ali eto dobila sam informaciju da ti se sviđaju žene crne kose :))nema devojčice više.ova je žena lepša,sigurnija,odvažnija.tako i treba da bude
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
