Pokušavam da se nekako provučem između zapakovanih kutija.Čitav stan je u haosu.Selidbe su najgore.Seliš čitav život.Sve stvari koje si pažljivo birao i kupovao mogu da stanu u jedan kamion.To je možda ono što najviše plaši.
"Zapakuj sada sve što je lepo i loše pa lepo otpakuj a loše zauvek ostavi zapakovano" dobih savet od veoma mi drage osobe.Volela bih kada bi tako nešto bilo moguće.Kada bi tako mogli da učinimo.
Na današnji,najveći praznik moj Anđeo nije pored mene.Tuga koju osećam je neizmerna.Kako će se sada njen život deliti? Na tatu i mamu? Na Božiće i Uskrse? Na Nove Godine i rođendane? Na raspuste i vikende? To dete je tek dve godine napunilo a treba da nauči sve da deli.
I možda baš danas,na današnji dan koji za mene ima poseban značaj jer se Ona ,moj Anđeo,rodila pre dve godine na uskrs treba da napišem koliko smo mi ljudi sebični.Čak nas ni zloba neće ubiti koliko će to učiniti sebičluk i zadovoljenje sopstvenih potreba.Dobar razvod za dete ne postoji.Postoji samo za sebične roditelje koji zadovoljavaju sopstvene potrebe.
Ne,ne volim više mog muža( koji nikako da mi bivši postane).Možda sam ga i volela dok nije pokazao svoje pravo lice nakon što se odselio. Možda sam i zamišljala nekakav život sa njim.Sada ne.Ali bih za svoje dete sve učinila.Pa i sa njim živela.Ne,zbog sopstvenih potreba.Oh ne.Moje potrebe iziskuju samoću.Tišinu.Rituale.Mir.Ali ko sam ja ? Zar nije najvažniji život detetov ? Zar nije najvažnije njegovo detinjstvo? Sada će neko reći bolje nego da dete trpi svađe.U našem braku svađa gotovo da i nije bilo.Sve je bilo kao idilično dok nije puklo.
Zbog gluposti.Beznačajne stvari.Majke njegove koja je bila protiv mene a za koju je izuzetno vezan.Na posletku i zbog stana ali neću sada o tome.
Borila sam se za svoj brak isključivo zbog svoga deteta.Ništa na sudu nije bila farsa.Opet bih to uradila.Danas bi trebalo da se testiraju ljudi pre nego što odluče da imaju decu.Ne kažem da i ja ne bih trebala da prođem taj test.Naprotiv.
Budući da našem sebičluku nema kraja možda je to jedino rešenje.Decu ne bi trebalo danas da dobije svako.
Svašta mi se izdešavalo u poslednjih par nedelja ( i meseci ako želite).Verujte niti malo prijatno.A onda i ta takozvana vanzemaljska ljubav...šta god da je bila,nebitno sada,sudnica,uvrede,pretnje,uzaludno traženje posla...
Polako sam počela da shvatam da me više ništa ne dotiče.Da bolu gledam u lice i kezim mu se sarkastično.Da me ne pogađaju one stvari zbog kojih sam ranije patila,provodila noći besane.
Da li sam počela da tupim? Neumem da objasnim.Možda sam jednostavno postala kao nekakav anti magnet,koji odbija sve što mu se približi.
Tuga mi je izgleda postala toliko uobičajena da je čak s vremena na vreme na kafu zovem.
Ne plašim se ničega više.Ništa me više ne dotiče.
Pomalo me to zastrašuje,znate.Zar ne bi trebala da se nerviram,pijem tablete za smirenje,ronim suze ? Ili sam ih pak sve isplakala?
"Da te ništa ne dotiče postignućeš samo ukoliko postaviš bodljikavu žicu oko sebe.To možeš samo ukoliko dovoljno voliš sebe.Tada te više niko ne može povrediti" kaže moja mudra sestra Vila.
Trn po trn,bodlja po bodlja,ta žica je gotovo obavijena oko mene.
I sada se sećam sebe na početku razvoda.Kukala sam,plakala sam,ridala sam.To sam i ovde na blogu činila.Neka.Tada sam verovala.Tada znala da postojim.Tada su me stvari doticale,povređivale.Uspela sam da otvorim srce samo još jedanput.Tek onako malo.
Ali sada sam ga potpuno zatvorila.I to se više desiti neće.Ne pišem o ljubavi samo.Pišem o veri,o ljubavi,o ljudima.
Taj period i nije bio tako loš.Tada sam znala da sam još uvek živa.
Sada...jedino što me povređuje je sve u vezi mog Anđela.
Sada,baš sada kada su svi sa svojim porodicama a ja moram da je samo zamišljam.Sada kada svi Hrišćani slave a ja tugujem.Sada kada se pitam da li izgradnjom bodljikave žice oko sebe počinjemo da živimo ili pak prestajemo?
Nije važno ni ko šta komentariše,niti ko šta sudi,nisu važna tuža mišljenja važno je samo da mog Anđela izvedem na pravi put.To je moja jedina misija.
Gledam u kutije.Sve je zapakovano.Spremno za istovar.Baš kao što je zapakovano i moje srce.Zapakovano i zalepljeno širokom lepljovom trakom.
Gledam u velelepni bulevar.Toliko sam ga volela.Vreme je da odem i započnem novi život.Nekim čudom ponovo na bulevaru,drugom bulevaru.
Bez preteranih radosti,sa tugama koje ne bole sa nekim novim sutra koje za mene nije važno.
Važno je samo moje dete.
I da...definitivno se farbam u crveno.
Ovaj post posvećujem mojoj sestrici Vili.Da ,sestrice,Bog te je poslao u moj život sa razlogom.
Da Vam kažem,bilo je dosta problema ovde na Marsu oko prihvatanja Hrišćanskih praznika.Zemljani su istina prešli ovde oko 3100.godine ali Savet Kosmosa je prilično strog!Oni nalažu da svaka planeta treba da ima svoga Boga.Dugo,dugo godina morali smo potajno da slavimo,skriveni u svojim kućama ( ako se tako uopšte mogu nazvati leteći bungalovi ).
Tek pre nekoliko dana naš predstavnik Janakis se izborio da se Uskrs javno slavi!
Uskrs je kao što znamo porodičan praznik ali Mi Marsovci smatramo da smo jedna porodica te smo odlučili da ga svake godine proslavljamo zajedno.Ne možemo svi,naravno.Ali naše grupice se vredno organozuju i slave sa svojim najdražima.
Ove godine čitav dan provešćemo kod domaćice Anam koja zabavu priređuje zajedno sa Beladonom Svemirkom.Imala sam tu čast da budem i sama pozvana.
Ponovo imam tu čast i zadovoljstvo da na zabavu idem upravo sa onim ko se izborio da se ovaj praznik ovde na Marsu slavi javno.Našim predstavnikom Janakisem.Moram Vam reći,iako sarađujemo imam malu tremu pa ćete razumeti ako malo mucam i lelujam rečima.Ona haljina boje šampanjca koju je trebalo da nosim na Persefoninoj zabavi još uvek je tu i čeka.
Pre nekoliko dana su mi javili da moram hitno da se selim.Zemljani su saznali da sam u stručnom timu za komunikacije sa ostalim planetama i sada moram da budem dodatno zaštićena.Svaštarnici su mi spakovani.Vremeplov takođe.Izgleda da ću morati da budem zaglavljena u stvarnosti i ovom vremenu neko vreme,što niti malo dobro nije.
Budući da i sami znate da onog Mog više nema u mom životu.Morala sam sestricu Vilu da angažujem da pošalje upite zvezdama.Izveštaji su stigli i zvezde su najavili novu ljubav.Nije želela da mi kaže kada,naravno.Zna sve ona.Zvezde uvek pošalju detaljne izveštaje.Ali nekako,ovoga puta ni meni nije bilo potrebno da znam.Ipak...hm opisala je tu moju novu ljubav u detalje!Na šta sam joj zahvalna!
Sestra Vila sa duplim krilima takođe će prisustvovati zabavi.Ona će na svečani ručak doći sa Tim svojim ..koji izgleda baš puno radi pa je jedva izdvojio vreme za nas.Ali praznik je!Najveći praznik.To je moralo tako da bude.
Postoji na Marsu jedna žena propoveda o tome šta je bilo i šta će biti.Deca je obožavaju.Srećna sam što će prisustvovati proslavi.Pričalica lično.
Milica će na proslavu doći sa premijerom! Šuška se da su u vezi ali ne usuđujem se čak ni nju da pitam ( iako mi sve kaže ).Hm ,biće da je ovo ipak nešto posebno.Kako bilo saznaće se.Sve se sazna.
I Suky će doći.Onako iskren i zabavan.Kandidat za princa iskrenosti.Da,da dobro ste čuli.Princ iskrenosti bira se narednog meseca ovde.Istina biće čupavo.Pored Sukuja tu je i Stepski tako da je mrtva trka ali videćmo ko će pobediti.
Hyperblogger ce biti uvazeni gost.Ona je izmislila eliksir za produzetak zivota.Zahvaljuju'i njoj smo jos uvek zivi.
Ako ste mislili da će se izabrati princ iskrenosti a princeza neće prevarili ste se.Za princezu iskrenosti imamo tri kandidatkinje Unaujedinu,Nesanicu i Annu.Težak izbor zaista.Po meni niko tu ne može da izgubi.Ali dobro,u pitanju su samo gledišta žirija.
Na svečanom ručku biće i savet žena koje su u stručnom timu koji je u vladi Marsa.Pogađate Sanjarenja,Domaćica i Casper.Ostalo je suvišno govoriti.
Imaću tu čast da na zabavi upoznam i Brankicuvucicu lično!Ženu ratnicu koja i te kako ume da se bori za naša prava.Što je priznaćete danas veoma teško.Jedva čekam da je upoznam!
Ne mogu da napomenem da će ovom ručku prisustvovati pravi pravcati vitez Jovan s.s.Da Vam kažem kada je on u blizini,ja se nekako bolje osećam.Ne brinem.Opuštenija sam.Jer znam da nisam sama.
Što se tiče stalkera,viteza takođe on se negde izgubio.Nismo uspeli da ga pronađemo i pošaljeno mu pozivnicu.Ali znam da će doći ukoliko bude saznao za zabavu.Ipak je vitez.
Svečanom ručku još prisustvuju: Roksana, behappy i aleksandar88 ( kao par),Maja ultra,lettlephoenix,Katy,capturedmoment,mazanjegova,mesecina,tanjanakic i mnogi drugi.
Na posletku,ne mogu da ne pomenem čoveka zbog kog smo upravu tu gde jesmo.Čoveka koji nas je izbavio i spasio našu planetu.Čoveka bez koga bi davno verovatno bili na nekoj drugoj našeg ratnika mira Filmetrica!
Uspela sam da se uvučem u haljinu boje sampanjca.Kosa mi više nije zlatna,ofarbala sam je u crveno.Obula sam sandale sa visokom tankom potpeticom .Vidim bljesak na svaštarniku i smešim se.Iako me pomalo uhvatila trema.Eto ga tu je Janakis.Pruža mi ruku,onako džentlmenski kao pravi gospodin.Krećemo na proslavu.
SVIM BLOGERIMA ŽELIM SREĆAN USKRS !
DA VAS PRATI ZDRAVLJE I ŽIVITE U MIRU I BLAGOSTANJU!
HRISTOS VOSKRESE!
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
