Kasno popodne koje se polako pretvara u veče.
Šetam sa Milicom po Delta Cuty ju i razgledam prodavnice odeće kao u ,kako jednom anam reče galeriji.Cene su se ponovo vinule a meni plata ovoga puta kasni samo mesec dana tako da nisam uspela da kupim ni ešarpu.Ne treba bazati po prodavnicama kada niste pri novcu.
Pričamo o svemu i svačemu.Na posletku,sve se svodi na muškarce.Pitam je zbog čega muškarci misle da su baš oni neuhvatljivi? Zašto su oni kao nešto nedodirljivi?
Milica se smeši. "Tanjana pa tebe ni muž nije uspeo da uhvati ti si..."
Zastaje za trenutak razmišljajući da li da nastavi.Znam šta želi da kaže ali se nadam da to neće učiniti.
"Osim...njega" tiho progovara. Gutam knedlu a pogled mi skreće u stranu.
On.Ne,nikada se nisam usudila da pišem o njemu.Nikada! Bojala sam se da mu naglas ime izgovorim.Danas,u samo jednom danu pomenuli su mi ga i Milica i muž.Upoznala sam ga kada sam imala 21 god.On 23.Sve se odvijalo na Kipru.Prava ljubav.Ona baš prava.Nevina.Neiskvarena.Iskrena.Prava.Opet, nemoguća.Ne želim sada o razlozima.Teški su i ogromni.Možda su upravo oni činili tu ljubav toliko snažnom.Neznam.Petljali smo se 5 godina a onda kada smo raskinuli on se provlačio kroz sve moje veze do zaključenja braka.Tu je bio kraj.Šta god da se dešavalo uvek sam se vraćala njemu.Uvek.I uvek na Kipar.A on...uvek me je dočekivao pa iznova kao da ništa nije bilo.Kao da se podrazumevalo da budemo zajedno.Kao da drugačije nije moglo.Nemoguća ljubav kažem Vam.Nemoguća! Opet najveća.Poslednji put sam ga čula pre tri godine.Nazvao me je samo da pita kako sam.Rekao je da će me uvek voleti.Ma gde bila i ma šta radila.Sećam se bila sam na poslu.Izašla sam iz kancalarije da udahnem vazduh pa onda nisam uspela da se pomerim sa mesta pola sata nakon što smo završili razgovor.
Sećam se i kako se napio ( inače ne pije nikada) veče pred moju svadbu.Zvao me je i plakao.Sve mi slike sada kroz glavu prolaze.Kako je kuvao za mene.Češljao me.Brisao mi suze...Ne ,ne....Ne želim ni da mislim o njemu,ni ime da mu pomenem.Ne!
Ti si volela samo njega.Dobila sam danas poruku od muža.Gluposti,nisam te prevarila...Znam da nisi.Ali si volela samo njega i to je činjenica.Sada imamo dete.Njega treba staviti na prvo mesto.Šta je bilo bilo je,bio je moj odgovor.
Sada Milica...
"Pa nije me uhvatio ni on.Nismo se venčali!" spremno odgovaram.
Milica ćuti.Gleda me onim njenim pogledom od koga i u sebe uspem da posumnjam.
"Da,niste se venčali" kaže nekako tužno.
I onda shvatam.Ja i jesam kao nekakav vetar.Često želim da privučem muškarce samo zato da bih videla da li mogu da ih osvojim.Slavim ljubav.Živim za nju.
Teško da sam povetarac.Ukoliko je tako onda nisam svoja.Moj život je statičan i ja kao da nisam ja.Ne umem u miru da živim.
Možda su bure i uragani prava reč za mene.Može Taj neko da bude pored mene ali to nikako ne znači da sam njegova i da mu pripadam.
Kao nekakva pahulja koja se istopi čim dodirne dlan. Kap kiše koja pada na vreo asfalt.Suza koja klizi niz obraz.
Ponekada pomislim da je trebalo da se rodim kao muškarac.Žene me i onako nikada razumele nisu ( čast izuzecima) .
Možda sam ja i rođena da budem sama.Izvan kaveza.Izvan okvira.Izvan granica.Da volim Tog nekog u tišini dok sanjam na javi i pišem.
Dok brojim zvezde i tražim u njima njegov lik.Dok čekam i žudim.
Vetar može da ponese,zavrti te u vihoru,mozak ti pomeri.Ali nikada ,nikada ne možeš da ga uhvatiš.
"Hej,pričaj mi o Tom tvom,čitam te svaki dan.Čini se da je savršen.Ako ti nećeš da se udaš za njega ja hoću!" spašava me Milica.
Smešim se.Zahvalno je gledam.Nastavljam priču o Tom mom.Smejemo se.Kikoćemo.Zabavljamo.
A onda...vraćam se kući.Izlazim iz tranvaja i ubrzavam korake.Želim da što pre stignem kući.
Odmah uzimam telefon u ruke i zovem.Ne znam zbog čega.Mobilni sam čitavo vreme nosila sa sobom.Mogla sam i ranije.Zovem ga.Sekretarica na Grčkom objavljuje da taj broj ne postoji.
Hvata me panika.Ne postoji? Kako? Nemoguće.Prvi put da nije dostupan! Prvi put za deset godina.
Onda zovem drugaricu sa Kipra i ispitujem situaciju.
"Želeo je da dođe u Srbiju da se ne bi udala.Odselio se u Ameriku!Niko više nezna gde je on "
Suze mi klize niz lice.Samo sam želela da mu čujem glas.Samo da vidim kako je.Ne zato što ga volim .Zaboga nismo se videli jedno 4 godine ako ne i više.Želim samo da znam da li je dobro.
Prekidam vezu.Ponovo zovem.Ponovo sekretarica.Čujem telefonski signal.
Možda je tako bolje.
Osećam lupanje srca.Ovo poglavlje sam davno završila.Nikada nije trebalo da ga ponovo otvaram i kopam po sećanjima.Sećanja mogu da unište.
Sve moje priče imaju srećan kraj tako da se blogerima izvinjavam na malom odstupanju.
Rano popodne.
Zamislite,javili su da postoji mogućnost da Persefonina zabava bude otkazana! Strašno! Ne mogu nigde da je pronađu.Nema je danima! Uspostavila sam sa njom komunikaciju.Rekla mi da se zabava održi bez nje.Svašta.Zabava bez domaćice.Ne ide to.Ko zna šta će se još do večeras izdešavati!
Ovaj moj me strašno nervira.Stalno ide na Jupiter .Vraća se.Nestaje.Kaže mi da dođem kod njega na Jupiter.Ne mogu.Ja volim svoj narod.Eto bio je na kratko i ponovo otišao.Mislim znam da je tamo na visokoj funkciji ali ja sam ljubav njegova.Kaže mi da sam kao ja ljubomorna a ovamo ga nervira što na zabavu idem sa našim predstavnikom.Svašta.Šta ćete,nikada muškarce nisam razumela a opet nekako oni su mi uvek i najbolji prijatelji i bolje me od žena razumeju.Kako je to moguće neznam.
U te žene ne računam moju sestru Vilu sa duplim krilima.Nakon što sam pogledala izveštaje o predskazanjima za našu planetu, moram Vam reći da sam se dobro zamislila.Svašta nešto očekuje nas Marsovce koji za ljubav živimo.Izgleda da je ljubav veoma skupa i da neće biti baš tako kao što smo zamišljali kada smo se ovde doselili.Ali ..hm ..neću da odajem.To je ipak tajno.Sestrica mi pokazala u poverenju.Ona mi stalno predskazuje i šta će biti sa tim mojim i gotovo nikada ne pogreši.Zbog toga me je ponekada i strah da je pitam...Uradi ona to i kada je ne pitam.Na tome sam joj posebno zahvalna.
Sestra i ja morale smo da kontaktirano ministarku za iskrenost nesanicu.Pre nekoliko hiljada godina nesanica je bila ministarka za istinu na Zemlji.Ovde na Marsu dobila je drugu titulu iz potpuno razumljivih razloga.Mi Marsovci smo večito zaljubljeni.Vid nam je od ljubavi zamagljen. Smatramo da istina prava ne postoji.Istina je ono što svako od nas vidi.Dakle iskrenost samo kod nas igra ulogu.Nesanica nam je malo razjasnila oko budućnosti neke stvari.Sve kako ona kaže tako i bude .Ali polako.Ni to nesmem da odajem.
Filmetric kao što sam već napomenula ima veoma važnu ulogu.Ratnik mira.Nekada,nekada su ljudi ratovali.I kada se objavi rat svi su učestvovali.Zamislite to.Pa to je strašno.Čitav narod da strada i gine zbog tamo nekih različitomišljenika.Uh.Strašno.Sada je to drugačije organizovano.Bore se samo dva čoveka.Pa ko pobedi. Zar nije tako pravednije? Hvala Bogovima pa smo konačno i to uveli.Koliko umemo da budemo pametni mi ljudi još više umemo da budemo glupi.Veliku sreću imamo mi Marsovci što imamo filmetrica.Do sada nikada,nikada nije izgubio.Da jeste već bi bili pod vlašću Zemljana.Hvala mu.Ide u borbu naredne nedelje da nas spašava! Znam da će ponovo pobediti ali...obavestiću Vas.
Gledam u svaštarnik .Nerviram se .Na zabavu treba da krenem sa našim predstavnikom Janakisom.E vidite,on je za Mars najviše učinio.Mirnim putem .Da,slušam ga slušam ga, sve što mi govori,bez pogovora.On je moj nadređeni.Predpostavljeni kako želite.A kome na Marsu nije?Ipak to ne pokazuje u privatnom životu.Nije se uobrazio i naučio je da razdvoji privatno od poslovnog.Sama to ne umem često tako da mu se divim.Naš predstavnik naredne nedelje putuje na Zemlju.Uh.Znam da će gadno biti.Uporno on pokušava da Zemljane i nas pomiri.Čak im je lek za zlobu isporučio u velikim količinama .Ne pomaže.Oni nas ne vole i dalje.Predložio mi je i ja da krenem sa njim kao njegov pomoćnik.Nesmem.Ja se na zlobi topim kao na ringli.Uništili bi me.On kaže da ne bi.Ja kažem da bi.Pustiću ovoga puta njega da ide sam.Možda naredni put...Možda nikada...Iako ja se tu ne pitam mnogo.On je taj koji određuje.
Pre zabave treba da idem na još jedan čas.Čas bodrenja i hrabrenja.Taj čas vodi Jovan s.s.Međutim baš kao ni Persefone nema ni njega.Sve je nešto naopako krenulo.Nerviram se.
Taj moj me zove i kaže mi da će čitavu zabavu pratiti pomoću specijalnog uređaja koji nadmašuje i svaštarnik i vremeplov.Povezuje prošlost,sadašnjost i budućnost.Ovde na Marsu još uvek nemamo te uređaje.Možda je i bolje tako .Ali kud baš ona da ima? Uh! Život je težak ponekada.
Još samo tri sata a ne znamo da li će zabave biti.Sudeći po nama Marsovcima zabava na posletku uvek biva.Takvi smo mi.
Gledam u tu moju prelepu haljinu boje šampanjca Provlačim prste kroz zlatne lokne.Odjednom dolazi Taj moj.
"Rekla sam ti nikada nikada ne dolaziš dok se spremam!" umalo da ne vrištim.
"Nisam želeo ,zaista ali ovi uređaji...sve se pomešalo i prošlost i sadašnjost i budućnost..."
Smešim se.Nije važno što sam u pidžama šorcu.Nije važno ni što nemam šminku na licu.Nije važno ni što mi frizura nije uredno nameštena.Jednostavno ništa više nije važno.Važno je samo da je tu.
"Kako funkcioniše taj uređaj?" pitam ga pomalo sumnjičavo.
"Zar je to važno? Važno je da sam te voleo i u prošlosti,da te volim upravo sada i da ću te voleti u budućnosti!"
Spušta usne na moje i istog trenutka sve zaboravljam.
Posvećeno Janakisu.
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
