E da,došao je i taj dan.Sutra je parnica uoči mog razvoda.Rekli neki razvodi se ova Tanjana već 6 meseci.Tako je.Neki se i 6 godina razvode.Dok je on otišao...dok je tužba podneta...
Kako se osećam? Nekako najgore u životu.Ne zato što ja njega još uvek volim,naprotiv nego zato što će sada biti sve nekako ozvaničeno.To je dobro,sa jedne strane.Sa druge moje dete neće više imati porodicu.Mislim da jedino sa tim neću nikada moći da se pomirim.
Moja odluka da se više nikada ne udajem je definitivna.Za ljubav opet glasam.Bez nje ne mogu.
Proteklih meseci,baš kada mi najgore bilo desio se i blog.Moram priznati blog ( Vi ) ste me dobro izvukli! Bilo je tu svega i svačega.Poslednjih nekoliko nedelja naročito ratova,pljuvanja,kritika...Ako mene pitate svaka reklama je dobra.Pa i ona loša.Bilo je i prelepih komentara,sestrinstva,prijateljstva,ljubavi.
Ako mislite da idem sa bloga- ne idem.Upoznali ste me valjda dobro do sada.Samo malo rezimiram protekle mesece tokom kojih sam tugovala ali i....osnažila.
Upravo ovih meseci,pisanje mi je bilo potrebno kao vazduh.Neki su mi zamerali da previše postova izdajem.Uglavnom sam ih uvek izdavala u istom broju ( osim kada se nešto ne iznerviram pa pišem u noći ,onako za svoju ili nečiju dušu).
Neki su mi zamerali o tome šta pišem budući da sam pisala o svom ličnom životu.Zar nije ovo nekakav dnevnik? Po meni na blogu i treba da se piše o životu .Međutim ja pozdravljam sve tekstove. Svako može da piše šta i o čemu želi.To je svačije pravo.
Čak je i Taj moj u jednom trenutku napomenuo da manje pišem o nama kako drugi ne bi sudili o onome što ne poznaju. Nisam ga poslušala.Moje postove piše moje srce.Tako je bilo i tako će uvek biti.Postoji tu jedna stvar.Nikada se nisam obazirala na rekla -kazala govorkanja.Tako je bilo i biće.Na javi i na blogu.Srećom pa nije ni on.
Neki su pisali da preuveličavam ljubav.Moram reći da čak smatram da se ne može opisati na tastaturi onako kako je na javi.Na javi ne postoje reči ni trans,ni,hipnoza,ni čini...koje bi tako nešto mogle opisati.Dakle reči su ne dovoljne.
Sada,pred sutrašnju parnicu,osećam se kao pred nekakvo streljanje.Opet sa druge strane reč SLOBODA neprestano mi se provlači kroz um.Jedino je sloboda veća od ljubavi,reklo mi jednom voljeno biće.Moram da priznam da je u pravu.
Dakle,započeću novi život,koji je po meni ustvari nastavak starog .Budući i da se selim a možda pronađem i novo radno mesto ostaje još da se ofarbam i promena je potpuna.
Odlučila sam kao što znate da na sud izađem sama.On je odlučio da angažuje advokata,oca njegovog najboljeg prijatelja.
Borila sam se za svoj brak.Pokušavala da ga spasem.Zbog deteta prvenstveno.Nije uspelo.
Ne smatram da će iko sutra izaći kao pobednik.Razvod sa sobom pobednike ne nosi.Dete je po meni najvažnije.Šteta samo što drugi tako ne razmišljaju.
U među vremenu postoje ovde tri bića kojima posebno želim da zahvalim na iskrenj podršci tokom ovih meseci ,hrabrenju,bodrenju,smehu koji su u moj život uneli.
Milica- dovoljno je samo reći da prolazi kroz sve samnom više od desetak godina.Milice hvala.
Vila sestrica-čitavog života sam želela sestru.Dobila sam je.Uz to i Vilu .Ona mi je obojila život i ispunila ga radošću i smehom.Sestrice hvala.
Marco-Znaš da te volim.
Ne mogu sada sve da nabrajam boljim se da ću nekoga ispustiti ali hajde da probam malo
Janakis ,Tebi se posebno zahvaljujem na najiskrenijem prijateljstvu i na tome što me bolje poznaješ od svih.
Jovane,na podršci i poverenju.
Persefona,na prijateljstvu.
Stepski,na savetima i inspiraciji.
Sanjarenja,na ukazanoj šansi.
Brankicavucica ,na iskrenim i lepim rečima
Stalker,na tome što si Vilin i moj vitez
Hyperblogger na prelepim komentarima koji su pri tom iskreni
Filmetric,na prijateljstvu i na tome što si uz mene
Roksani,Tanjanakic,Katy,Behappy,mesečini,unijedinoj,suky ju....uh nesmem više.Ostali će se pronaći.
I na posletku Tezeju na svim onim tekstovima koje piše toj njegovoj ,koja toliko na mene liči.
Ne dobijam oskara ali ste upravo Vi zaslužni za moje bolje raspoloženje proteklih meseci te sam morala da pomenem.
Ostajem na blogu.Nastavljam da pišem i borim se.
O parnici ću Vas obavestiti sutradan
Sve Vas pozdravljam.
Bila jednom jednom jedna žena.
Ta žena,živela je kujući planove i budućnost.
Ponekada se činilo da uopšte ne živi u sadašnjosti.
Njene misli bile su vezane za naredni dan,nedelju,godinu.
Imala je ta žena listu želja.Svoj rokovnik u koji ih je svakodnevno zapisaivala.
Težila je da ih sve ostvari.Precrtavala ostvarene.Dodavala nove.
Brisala stare nije nikada.
Nekada je uspevala u svojim naumima,nekada nije.
Ukoliko nije kidala se,nervirala,dopisivala nove,veće.
Lista je želja bila sve veća.Množila se sve...dok nije ponestalo papira u rokovniku na koji će ih ispisivati.
Ona je želela da kupi novi rokovnik ali je shvatila da mora najpre da ispuni one koje je ispisala i isplanirala.
A onda je krenula u realizaciju.
Jedna želja,precrtana.
Druga želja precrtana.
Čak i kada nije imala mesta dopisivala je sitnim slovima između želja ne bi li uglavila još koju.
Nije odustajala.Čak i kada je trag olovke postepeneo bledeo a listovi se krzali.
A onda...kao nekakvim čudom...želje se počelu da se polako ispunjavaju.
Jedna po jedna.Kao magijom nekakvom.
Žena se zadovoljno smešila.Znala je da će taj trenutak doći.Pobogu toliko ga je iščekivala.Živela je za njega godinama.
Ostalo je još samo malo,još jedna,dve želje.
Žena nije stala u svojim naumima.
Ispuniće i taj ostatak i biće potpuno srećna.
Jednoga dana shvatila je da se rokovnih zapalio.
Nemoćno je gledala u njega dok je svaka njegova stranica sa ispisanim i precrtanim željama gorela.Plakala je,pokušavala da sačuva berem delić ma koje stranice.Ivicu samo.
Nije uspela.Čitav je rokovnik dogoreo i u pepeo se pretvorio.
Sa rokovnikom izgoreli su injeni planovi,njen život,njene misli.Sve je u tom rokovnilu beše sadržano.Izgorele se čak i njegove korice.
Žena je sedela pokraj pepela i tiho plakala.Prstima prolazila kroz pepeo koji je od rokovnika ostalo i žaleći za sudbinom
A onda...jedne večeri,kao u bajci kakvoj ukazala joj se Vila.Vila je plutala nad pepelom.Zamahnula je čarobnim štapićem,posula šaroban prah i....kao kakvom magijom novi rokovnik se stvorio.
Žena se zadovoljno smešila.Vila joj je rekla da ga ne otvara.Da će još dugo dugo vremena proći dok ne bude mogla da okrene njegove korice i zaviri u njega.Da je rokovnik zaključan.
Jednoga dana doći će neko ko će uspeti da taj rokovnik otvori,jednoga dana."Do tada ne diraj!" Naredila je Vila."A ja...ja ću uvek biti pored tebe".
Žena nije imala mira.Pokušavala je da uporno otvori rokovnik ali kad god bi to učinila dobra bi se Vila pojavila povukla joj ruku i rekla da ga ne dodiče.Da ne treba žena da otvori taj rokovnik.To će učiniti neko umesto nje.Tako su naredili u Vilinskom savezu.
Žena se uporno nervirala.
Na posletku,mislila je da je sve prevara.Da taj rokovnik nikada niko neće otvoriti.Jer ako ona ne ume,ko će umeti?
Pozvala je Vilu u pomoć.Vila je ponovo zamahnula čarobnim štapićem i stvorio se on.Moderan vitez.
Žena ga je sumnjičavo gledala.Nikada ga ranije nije videla ali kao da ga je od nekud poznavala.Rekao joj je da on ima ključ od rokovnika ali da mora biti strpljiva.
A onda je nestao.
Žena je ponovo plakala .Nikada neće uspeti da otvori rokovnik .Nikada neće uspeti da pogleda u svoju budućnost.
Ponovo je zvala Vilu u pomoć.Zvala je i tog viteza .Ali se on izgubio.
Jedne večeri se ipak pojavio.Rekao je ženi da će joj ovoga puta dati ključ od rokovnika.
Vila mu je rekla da to još uvek ne čini,da nije vreme.Da će ga kazniti Vilinski savet ukoliko to učini pre nego što je planirano.
Vitez se jedne večeri iskrao,dok je Vila spavala.Došao je kod žene i rekao da se pripremi.Da će sada otvoriti rokovnik.
I....izvukao je ključ i otvoro ga.Ali u rokovniku listova nije bilo.Nije bilo ispisanih planova,želja.
Jedino što je žena uspela da vidi bila je zaslepljujuća svetlost koja se protezala u beskraj.Zatvorila je hitro korice boje meda kako bi sakrila svetlost.
Pitala je viteza gde su listovi,planovi,želje.On ju je pitao DA LI SU JOJ ZAISTA POTREBNI ?DA LI JOJ TREBA IŠTA VIŠE OD TE SVETLOSTI?
Sumnjičavo ga je gledala.
"Taj rokovnik nije tvoj nego moj,"rekao joj je mirno."Tvoj je izgoreo ,sećaš se.Svi u životu dobijemo po jedan rokovnik".
"Ali Vila je...." žena je zapanjeno mucala.
Znam,Vila mi ga je ukrala i dala ti ga.Zato Vile i postoje,rekao joj je smireno.
"To jeste moj rokovnik ,ali ta svetlost u njemu si ti."
Žena se nasmešila.Njen osmeh rasterao je pepeo od starog rokovnika u kome je mesecima sedela.
Njene su suze isprale tlo.
Čvrsto je stala na njega.Uhvatila viteza za ruku i zagazila u život.
Hrabrija
Smelija
Odvažnija
Bez ikakvih stegi
Bez ikakvih planova
Sa ispunjenim srcem
Srećna
Potpuno druga žena
Nova žena
Vila je ponovo zamahnula čarobnim štapićem i rekla im
"Magija deco,magija,retko se dešava.Retko je kome Vilinski savez dodeli.Uživajte u njoj!Makar trajla i sekundu.Mnogi je nikada nisu osetili! Mnogi bi život za nju dali! "
Žena i vitez su nestali.
Nestala je i Vila.
Otišli su u neki bolji svet.
Ovom se prilikom javno izvinjavam mojim najdražim bićima sestrici Vili i Marcu koji su proteklih dana,usled bliženja parnice, morali da trpe sve moje hirove i raspoloženja a uprkos svemu ostali tu i uz mene.Hvala Vam.Volim Vas.
Danas ću biti neka potpuno druga žena
Hladnog srca i smirenih misli
Danas ću biti neka neka potpuno ravnodušna
Tamne kose i ledena srca
Danas zvezde neću tražiti
Kišne ću kapljice mesto njih sakupljati pa se sa njima miti
Suze neću liti
Sanjaću livade umesto metropola
Neću se vinuti u oblake
Danas kada veče se rodi
A tama zavlada
Neću te tražiti,mislima dozivati
Ne,samo danas ,ne
Danas ću sopstvena gospodarica biti
Neću te željama oblikovati
Danas i samo danas neću sreću prizivati
Neću se tebi prepustiti
Neću se činima povinovati
Danas ću sanjati druge snove
Zabraniti mislima da u srce dođu
Tražiću ključ srca svog
Pa ga sakriti negde na najskrivenije mesto
Danas i samo danas neka ću druga biti
Potpuno suprotna onoj staroj
Danas ni snove neću dotaći
Ostaću na javi,potpuno budna
Svesna
Ravnodušna
Danas ću neka druga biti
Veruj mi nećeš me prepoznati
Niti lik
Niti srce
Niti glas
Niti telo
Niti um
Danas nisam kraljica tuge
Nisam ni gospodarica ljubavi grešne
Danas sam potpuno druga žena
Koju ni sama ne prepoznajem
Danas i samo danas raspisan je dan odmora
Odmora od sopstvenih snova
Smešim se prkosno sudbini
Hitam u novi dan
Danas,danas sam neka druga ja
Potpuno drugačija
Čak i sebi nepoznata
Jača
Hrabrija
I potpuno na tronu
Danas sam vlasnica sopstvenih misli
Nisam više prosjakinja ljubavi
Krpe sam svečanom haljinom zamenila
Na stopalima visoke potpetice
Od kose sam punđu uplela
Danas sam neka druga žena
Moj Ti,bila druga,nova ili stara ova žena te jednako voli i uvek će tako biti.
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
