Princeza nemira

SASVIM ČAROBAN DAN
2011/04/07,17:33

Budim se rano izjutra.

Odmah se hvatam za tastaturu ne bih li misli složila.

Onda krećem da se nađem sa tobom.

Nikada nisam imala sestru a kada sem je konačno dobila rešila sam da izgleda sve nadoknadim pa sam svaki minut sa njom na vezi.

Kuckam,smešim se idem da se vidim sa tobom.

Lutam ulicama,tražim nekakvo mesto.Ne suviše izloženo.Ne previše zabačeno.

Smeštam se.

Zatim dolaziš ti.

Naručuješ kafu.Naručujem i ja.Ubrzo shvatam da ja kafu i ne pijem a naručila sam duplu,zamisli.

Ti onda počinješ da pričaš i pričaš ali me u isto vreme hipnotišeš i sve što čujem je bla bla bla.

Pričaš o nekakvim poslovnim poduhvatima,dijagramima,grafikonima,putovanjima.

Zar ne shvataš da ja kada sam sa tobom ne vidim ništa oko sebe ?

Pleteš nekakvu mrežu pa se u nju sam zaplićeš.

Govore mi da ne budem sa tobom a ja nikako ne odustajem.

Mislila sam da me lažeš pa sam uvidela da sam se prevarila.

Odjednom se sve neke sumnjive reči potvrdjuju kao istina.

I opet ti pričaš i pričaš a ja ništa ne čujem.

Gledam u tvoje oči i ponovo me hipnotišeš.

Nerviraju me ljudi,zvukovi iako ih više i ne čujem .

Ništa ne postoji za mene oko nas kao da smo se prebacili u nekakvu drugu dimenziju.

Misliš da si neuhvatljiv a ne shvataš da je mene još teže uhvatiti.

I ponovo pričaš i pričaš pa prozborim koju i pitam te šta sam ti ja?

Radost

Sreća

Svetlost

Med

Vino

A onda ponovo pričaš i ja samo čujem ono što želim da čujem.

Kažem ti da ne prestaješ da lažeš. Ako lažeš a onda  laži do kraja života.

Pokušavao si nešto kao da pobegneš a vidiš i sam da ne možeš.

Nemoj više da mi pričaš jer kada sam sa tobom ništa ne čujem.

Ovakve si redove Ti nekada pisao a sada to čini moje srce.

Ne želiš sve da mi kažeš,hoćeš da ispadneš tajanstven pa na kraju sve sama provalim.

Nije to meni ništa važno ,jedino da me ti voliš.

Ubeđuješ sebe da nije tako pa onda shvataš da si nemoćan.

Tako bih volela da smo sami ali to bi bilo čini se isuviše opasno.

I opet mi nešto pričaš a ja te ljubim ne bi li prestao.

Jer možeš ti da pričaš šta želiš,ja te ništa ne čujem.

Znam ja dobro ko si ti.

I baš te takvog volim.

Ali hej! Zar ne shvataš? Kada sam sa tobom zvukovi i slike ne postoje!

Postojimo samo ti i ja.

I ovoga puta više nismo stranci.

Ne zaboravi !Ja sam tebe smuvala!

Ljubiš me onako muški,strastveno,neodoljivo.Stavljaš mi dlanove na obraze i....

Kao nekakvom čarolijom eto me u stanu i perem sudove.

Nisam li sve to samo zamišljala?

Stiže mi poruka od sestre vile i kikoćem se .Širim i prenosim sreću mom Anđelu koji uporno pokušava da izbaci sve igračke kroz terasu.


Ovaj post posvećujem mojoj Milici ( zna ona zašto ).

 

 

DA LI SAM PRESTALA DA ŽIVIM?
2011/04/07,06:55

Jutro.

Po količini svetlosti još uvek ne mogu da nazrem kakav će dan biti.

Nekada sam čak gledala vremensku prognozu i planirala događaje po njoj.

Nakada sam gledala i mesece,datume,sate.

Sada,kao da se sve stopilo u jedno.

Kao da više nije važno ni koje je godišnje doba.

Svi pričaju oproleću a ja čak i kada izađem ne umem da ga osetim.

Jesam li ja to izgubila sposobnost raspoznavanja?

Osećaj za lepo?

Odavno sam prestala da brinem i šta ću da obučem,iako odeću kupujem u većim količinama,štedeći više novac na hrani koju bih i onako pojela za nekoliko minuta.

Prestala sam da planiram putovanja i godišnje odmore,a to sam činila uvek barem nekoliko meseci u napred.

Više ne brinem ni šta ću da kuvam za ručak sutradan iako sam to nekada redovno činila.

Nema više ni na desetine spiskova šta i kako uraditi tokom dana,nedlje,meseca.

Nema spiskova knjiga koje želim da pročitam i pisaca koji su iste napisali.

Nema više ni rasporeda sa kim ću se i kada videti.

Ne kupujem čak više ni tv program i ne zaokružujem filmove koje ću naredne nedelje pogledati ( priznajem ovo  mi je nekada bila omiljena zanimacija ).

Ne razmišljam više čak ni o planiranom odmoru u firmi.

Na praznike sam odavno zaboravila.Oni za mene protiču baš kao svaki običan dan.

Zamislite,čak ni u prodavnicu više ne nosim spisak jer sam shvatila da ma koliko ga tako detaljno analiziram uvek sa njega nešto umem da zaboravim.

Časopise više ne kupujem jer sam shvatila da sam iz njih sve pročitala pa ne želim da iščitavam ponovo o načinima depilacije i tome kako uloviti muža po milioniti put.

Vesti više i ne gledam jer unapred znam njihov scenario.

Ne planiram čak više ni šta ću da kupim za kuću .Takve odluke sada donosim na prečac u minuti.

Sada se pitam 

Da li sam ja prestala da živim ili sam  tek sada počela da živim?

Živim za trenutke.

Sakupljam njihove deliće pa se trudim da ih bude sve više.

Ne tugujem ni kada se završe jer znam da ću imati čeka da se prisećam.

Ne tugujem ni kada ih nema,jer smatram da baš tako treba da bude.

Prepuštam im se kada ih ima jer razmišljam kako se nikada možda više neće ponoviti.

Drugujem sa zorom jer tada mogu da budem sama sa sobom.

Pozdravljam večeri jer mi tada dolaze nemiri.

I ne čekam...ne čekam više ni na šta jer znam da ništa ne može zameniti ovaj,upravo ovaj trenutak u kome se sada nalazim...

Pitam se iznova da li sam ja to prestala da živim ili sam pak tek sada naučila da to činim?

Ponekada se uštinem ne bih li se uverila da sam budna.


Hvala Vam što me čitate.

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu