Princeza nemira

ČINI
2011/04/12,17:58

Osećam nekakvu iscrpljenost,nemoć potpunu.Slabost.

Kao da prstima prelazim po dirkama a ne čujem nikakve zvukove.

Kao da zabadam visoke potpetice u asfalt a ne čujem lupkanje.

Moje telo i um kao da su se sjedinili,da plutaju po nekakvoj tišini ispreplitano.

Kao da zapadam u posebno stanje svesti,nekakav lažan spokoj.

Osećam kao da si bacio nekakve čini na mene.

Pa me potpuno izludeo.

Napravio od mene nekakvu bludnicu,grešnicu.

Zavrteo me u nekakvom čudnom viru iz koga nikako da izađem.

Omađijao dodirima.

Okovao pogledima.

Opčinio poljubcima.

A možda to nisam ja.

Možda je to moja sestra bliznakinja.

Iste oči

Isto telo

Ista kosa

Isti lik

Opet ,um potpuno drugačiji.

Nesputani

Divlji

Požudni

Kao da te gledam sa njom

Pričate

Smejete se

Dodirujete

Pokušavam da se ubacim u njeno telo ali ne ide

Samo posmatram

Ti,Ti kao da si bacio nekakve čini na mene

Pa me promenio sasvim

Pa se sada tražim

Dozivam

Molim

Uzalud

Ta moja sestra mi se izveštačeno kezi

Kaže da se nikada neću vratiti

Da je ona sada ja

Da me je potpuno zamenila

Krunu nemira mi oduzela

Na tronu me smenila

Ne mogu da se pomerim

Telo mi obamrlo

Duša u nekakvom nemirnom spokoju

Um na trapezu

A onda Vas opet gledam

Vidim ,srećni ste

Pa je uzimam za kosu,vučem,otimam

Samo da na njeno mesto ponovo stanem

Ona me i ne vidi

Vidi samo tebe

Ne,Ti mora da si bacio na mene nekakve čini

Pa me potpuno promenio

Dušu mi oduzeo pa je smestio u tvoje srce

Telo mi zarobio da pripadam samo tebi

Usne mi zauvek okovao da samo tvojim pripadaju

Gledam u bliznakinju

Smeje se onim čudnim opčinjujućim osmehom

Grli te

Mazi

Poljubcima dariva

I ti si srećan

I gledaš samo u nju

Mene kao da i ne vidiš

I ponovo...ponovo pokušavam da se ubacim u njeno telo

U njen um

Ne ide

Da,to mora da su čini nekakve

Koje su mi srce zarobile

Princeza nemira noćas na tron stupa

Štitom svojim od žudnje lupa

I čeka te...

Gledam u bliznakinju

Možda sam to ipak samo ja

Napeta

Uzburkana

Od nemira satkana

Hvala Vam što ste tu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SIRENA
2011/04/12,10:19

Pre nekoliko godina živela je jedna sirena.

Sedela je pokraj mora.Slušala njegove zvuke.Opijala se njima.

Svakoga dana zaranjala u prostrano kristalno plavetnilo.

Ono joj je bilo čitav svet.

Govorila je kako se rodila da bi u njemu živela.

Drugi su joj govorili da se pazi.Da u moru ima ajkula.

Ona im je odgovarala da na zemlji ima ajkula i pirana koje su opasnije.Koje razaraju umove,kidaju srca,riju po duši.

Sirena je pokraj mora sedela.Bacala kamenčiće u njega.Ispovedala mu se.

More je strpljivo slušalo sve njene tajne.Odgovaralo joj .Pričalo sa njom.Tešilo je.Milovalo.Hrabrilo.

More je upijalo sve njene suze a osmesi su se uveličavali u njegovom bistrom odsjaju.

Sirena je najviše od svega volela da pliva.Igra balet na vodi.Pronalazi zabačene stene i odmara se na njima ne bi li dozvolila sunčevim zracima da je miluju.

Njena zlatna kosa uvijena u lokne bi se tako često preklapala sa njima.

Sirena je volela pokraj mora.

Bogatog mladog princa.

Taj princ bio je iz nekog drugog mora.

Sve ribe,ajkule,morske zvezde i ostali stanovnici podvodnog sveta protivili su se njihovoj ljubavi.On je iz drugog mora,Ti treba da odabareš nekoga iz ovog mora,Ti si naša,govorili su.

Sirena i princ se nisu obazirali.

Ubrzo su shvatili da čak i velika ljubav ne može protiv svih.

Odvojili su se.Sirena se vratila na kopno i udala za skromnog čoveka.Bogatstvo joj nikada važno bilo nije.Mislila je da će sa tim skromnim čovekom da sve stvori.Verovala je u to.Trudila se.Zalagala da napreduju.Iako usled ribljeg repa nikada nije mogla da bude kao sav normalan svet.

Taj skroman čovek govorio joj je kako su njeni prohtevi previsoki jer je na bogatsvo navikla,budući da je bila nekada sa princem.

Sirena mu je govorila da to nije važno.Da je važna ljubav.Porodica.

Taj skroman čovek je naglašavao da je on ,upravo on, zaradio svaki dinar.

Naša se sirena nije obazirala.Pustila ga je da priča.Ona je znala svoje vrednosti.

Skroman čovek ju je napustio.Sirena se pitala zbog čega.Uporno joj je govorio da je voli ali da sa njom ne može.Sireni nije bilo jasno mnogo toga.Sve dok nije shvatila.

Novac.Novac je izgleda glavni razlog.Princ ga je imao.Skroman čovek nije.

Ne,njoj,ona za novac nije marila.NJoj je važno bilo samo more.Ona je za more živela.Sanjala ga je.Tražila.Nedostajalo joj je.

Skroman je čovek otišao a sirenine suze su počele da teku u more.Morska vila je od svake od njih oblikovala se biser.

Biseri su lutali  morem.Rasejani.Sjajni.Puni bola.

U moru je raspisana potraga.Onaj ko uspe da zgrabi biser,njemu će sirena pripasti.

Muški rod podzemnog sveta je pokušavao.Tek što bi ga uhvatili on bi se izmigoljio i pobegao.Ne retko biser bi se i otapao,raspršivao.

Sirena je sedela i plakala na steni pokraj mora.

Verovala je da nikada niko neće da uspe da uhvati biser od njene suze.

Jednoga dana ugledala je njega.

Lep i bogat,pravi princ.Ne onako klinački nego onako baš pravi.Sa sve štitivima i osmesima koje joj je upućivao.

Princeza ga je pozdravila.Oduševila se.Nije međutim znala da je uspeo da uhvati biser od njene suze.

A onda ju je pogledao,nasmešio se i pružio joj prelepu ogrlicu od nanizanih bisera.Ogrlica je bila toliko duga da se prostirala čitavim morem.

Rekao joj je da su to njene suze.Da ih po poslednji put dodirne a onda da će ogrlicu baciti u more,tamo gde i pripada.Da im više nije potrebna.

Sirena ga je poslušala.On,upravo on vratio je ogrlicu od njenih suza u more.Ona ga je poljubila.

I sada ih možete videti kako sede na steni i posmatraju zalazak sunca zagrljeni.

NJihov pogled se prostire duž tirkiznog prostranstva.

Oni jednostavno znaju da njemu pripadaju.

Hvala Vam što me čitate.

 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu