Nekoliko dana uzastopno razmišljam o ovoj temi.Pokušala sam da pišem o tome ali nekada misli nikakao da se slože i iznesu jasnu poruku.
Dakle razmišljam o tome koliko mišljenja drugih utiču na nas ?Koliko utiču na izgradnju naše ličnosti?
Rešila sam da to posmatram iz dva ugla.
Stara Tanjana,Tanjana od pre par meseci bi to posmatrala ovako
Naš život je kao nekakva slika koju sami oslikavamo na platnu.Boja ima mnogo.Svakoga dana nam se nude u izobilju.Linije koje povlačimo su stvar našeg izbora.
Ali da li je zaista tako?
Sve što naslikamo,vide drugi.Oni nam govore...posvetli,potamni,pojačaj,izoštri,otupi...Samo međutim sam slikar zna šta se krije iza slike.Koje je njeno pravo značenje.Ukoliko ih poslušamo,vućićemo linije pod njihovom kontrolom,slika će gubiti smisao.Na posletku će možda biti lepa za oko ali mi nećemo znati šta se krije iza nje.Svaki slikar treba da ostane dosledan sopstvenoj slici!
Nova Tanjana ili Vam princeza nemira razmišlja ovako
Nova Tanjana život posmatra kroz ženu.
Žena je najlepša kada je gola,bez i jedne jedine krpice na sebi.Tada je svoja.Potpuno svoja.Modu diktiraju drugi.Pod mišljenjima,savetima,kritikama...drugih, žena navlači razne delove odeće na sebe.Donji veš,čarape,suknju,rukavice.Izgleda lepo.Moderno. Prihvaćeno u društvu.Ali sama i potpuno svoja je kada je gola.Bez šminke.Bez i jedne jedine krpice.
Mišljenja drugih utiču na nas.Poznato je da se mi žene menjamo po čarolijom ljubavi.To ništa novo nije.Ali koliko se menjamo pod mišljenjima društva?
Ako bih sada rekla niti malo lagala bih.Tuđe kritike,mišljenja...umeju donekle da poljujaju moje misli ali srećom to traje privremeno.
E onda se vratim sebi.Bez odeće i šminke razmišljam u miru i čekam novi dan.
Samo tako mogu da ostanem potpuno svoja.Što je priznaćete danas veoma teško.
Ili kako bi moj dobar prijatelj Janakis rekao
"Slušaj druge ali poslušaj samo svoje srce" .
Želim Vam laku noć.
Nestavaran si!
Suviše nadrealan !
Nemoguć!
Neistinit!
Pojavi se!
Otkopčaj mi srce,pa se u njega zavuci
Zapleti se u moje misli
Pokucaj mi u maštu
Pojavi se!
Znam Ti negde postojiš
U tački gde se more i nebo dodiruju
U tragu zvezde padalice
U kapi rose koja nestaje pod suncem
Između nestvarnih linija duge
Pojaviš se s vremena na vreme!
Tek da mi čežnju probudiš
Želje uslišiš
Um poneseš u neki drugi svet
Možda su tvoji dodiri stvarni!
Možda ih nisam žudnjom prizvala
Možda ih ne moram grehom nazvati
Ah,šta bih dala za samo jedan dodir tvoj!
Taj momenat kada oči mi se sklope
Um utrne
Telo se u Raj preseli
Pa ih onda brojim polagano
Dodir po dodir
Greh po greh
Uzdah po uzdah
Onda ponovo nestaješ.
Možda ja nisam dovoljno jasna
Možda se reči ne računaju
Misli ne broje
Čežljivi pokreti ne uvažavaju
Možda bih trebala drugčije da te prizovem
Možda nije dovoljno što sam Ti u mislima
Kurtizana
Bludnica
Preljubnica
Možda bih trebala drugčije da te tražim
Na javi i svetlosti
Među stvarnim ljudima
Radoznalim pogledima
Možda,ali onda Ti ne bi bio Ti!
Onda se nikada ne bi susreli
Onda bi sve postalo suviše
Stvarno
Obično
Prosto
Onda nikada ne bi ni postojali
Pojavi se!
Sada kada pitam se da li postojim
Sada kada više se ničega ne bojim
Podari mi još koji greh da izbrojim
I nestanem u večnosti
Konačno je stiglo i to!Selim se!Otkazni rok ističe u utorak i sada samo treba da spakujem stvari i prenesem ih u novi stan.
Želim da to uradim nekako odjednom.Da ne otežem.Razmišljam kako je u ovih deset ipo godina stao čitav jedan život.
Sve što je u mom životu imalo neki veći značaj dogodilo se baš u tih deset godina.
Dete,ljubavi,veridba,udaja,fakultet,posao,Kipar...
Dok premeštam albume u kutiju iz jednog od njih ispada moja fotografija i pada na zemlju.
Posmatram devojku koja se smeši na njoj.Da,upravo tako sam izgledala pre desetak godina,kada sam se ovde doselila.
Pokušavam da pronađem sličnost sa ženom koja drži fotografiju ali ne ide.
Crna kosa.Jača šminka.Izbledele farmerice.Kratka uska majca.Pogled potpuno drugačiji.Pomalo plašljiv,rekla bih.Kao da se seta krije iza osmeha.U daljini se nazire obris mora.
Pa se pitam koliko čovek može da se promeni za deset godina?Da li je u ovaj stan ušla jedna osoba a izlazi potpuno druga?
Vraćam fotografiju brže bolje u album.Trebalo bi da zabrane fotografije.One su materijalan dokaz veze sa prošlošću.
Ništa se loše nije desilo u mojoj prošlosti da bih želela da je zaboravim.Ali čemu podsećanje?Čemu ono vodi?
A onda...energično listam albume.Na svakoj slici On i ja.Lica nam ozarena osmesima.Grlimo se.Na svakoj fotografiji otisak prave pravcate sreće.
Obrisala sam sve fotografije iz kompujtera ali ove...one su bile tu,u ormaru,sve vreme.Počinje pomalo da me plaši.Bile su mi tako dostupne a nikada se opet nisam usudila da zavirim u njih.
To sam uglavnom činila pre braka.Onda kada sam preispitivala život,analizirala ga.Onda kada sam mislila da ga živim.
Jedna mi fotografija posebno privlači pažnju.Ovekovečena je u noći,pokraj mora.Sećam se koliko smo takvih večeri proveli ispovedajući moru tajne naše ljubavi,razgovarajući...More nam je bilo sasvim dovoljno.
A onda hitro sklapam album i bacam ga u kesu za otpatke.Ne treba mi! Delići prošlosti nikome ništa dobro doneli nisu.
Nameće se pitanje Ako sam bacila fotografije,da li ću moći da izbacim deliće prošlosti iz srca?
Ova žena,nakon desetak ključnih godina izgleda potpuno drugačije.
Svetla kosa.Bleda šminka.Tunika umesto majčice.Sa kosom i šminkom kao da je posvetlela i jačina njenih osećanja.Sada na sve gleda potpuno drugačije.Nema više Grčkih tragedija.Sve se završava expres i bez mnogo preispitivanja.
Ova žena je shvatila da se u životu dešava onako kako je predodređeno i da mi ma koliko se trudili neke stvari ne možemo da promenimo.Što se više trudimo to smo nesrećniji.To ne vodi nikuda.
Ova žena zahvalna je na svim lepim momentima koje joj je život pružio,pa i lošim iz kojih je lekcije naučila,koliko je ti uopšte moguće,ili barem koji su je osnažili.
Ova žena možda i nema onu jačinu u pogledu ali je naučila da konačno živi život.
I ne pita,ne sudi,ne analizira,ne planira..ostavi deliće prošlosti baš tamo gde i pripadaju.Skrivene u jednom delu srca i zaključane.
Sve dok iz duše ponovo ne ispadne ključ od najsnažnih osećanja spravljen i otključa ih.
Onda će zaviritu u prošlost samo na momenat,tren samo i nikako više.Minut je već puno.Rizikuje da opasno ugrozi sadašnjost.
Zatvaram kesu sa albumima i stavljam je u ćošak.Sa njima u kesi je i fotografija devojke od pre desetak godina.Šta će mi? Ova žena je lepša.Ova je žena sadašnjost.
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
