Princeza nemira

Konačno je stiglo i  to!Selim se!Otkazni rok ističe u utorak i sada samo treba da spakujem stvari i prenesem ih u novi stan.

Želim da to uradim nekako odjednom.Da ne otežem.Razmišljam kako je u ovih deset ipo godina stao čitav jedan život.

Sve što je u mom životu imalo neki veći značaj dogodilo se baš u tih deset godina.

Dete,ljubavi,veridba,udaja,fakultet,posao,Kipar...

Dok premeštam albume u kutiju iz jednog od njih ispada moja fotografija i pada na zemlju.

Posmatram devojku koja se smeši na njoj.Da,upravo tako sam izgledala pre desetak godina,kada sam se ovde doselila.

Pokušavam da pronađem sličnost sa ženom koja drži fotografiju ali ne ide.

Crna kosa.Jača šminka.Izbledele farmerice.Kratka uska majca.Pogled potpuno drugačiji.Pomalo plašljiv,rekla bih.Kao da se seta krije iza osmeha.U daljini se nazire obris mora.

Pa se pitam koliko čovek može da se promeni za deset godina?Da li je u ovaj stan ušla jedna osoba a izlazi potpuno druga?

Vraćam fotografiju brže bolje u album.Trebalo bi da zabrane fotografije.One su materijalan dokaz veze sa prošlošću.

Ništa se loše nije desilo u mojoj prošlosti da bih želela da je zaboravim.Ali čemu podsećanje?Čemu ono vodi?

A onda...energično listam albume.Na svakoj slici On i ja.Lica nam ozarena osmesima.Grlimo se.Na svakoj fotografiji otisak prave pravcate sreće.

Obrisala sam sve fotografije iz kompujtera ali ove...one su bile tu,u ormaru,sve vreme.Počinje pomalo da me plaši.Bile su mi tako dostupne a nikada se opet nisam usudila da zavirim u njih.

To sam uglavnom činila pre braka.Onda kada sam preispitivala život,analizirala ga.Onda kada sam mislila da ga živim.

Jedna mi fotografija posebno privlači pažnju.Ovekovečena je u noći,pokraj mora.Sećam se koliko smo takvih večeri proveli ispovedajući moru tajne naše ljubavi,razgovarajući...More nam je bilo sasvim dovoljno.

A onda hitro sklapam album i bacam ga u kesu za otpatke.Ne treba mi! Delići prošlosti nikome ništa dobro doneli nisu.

Nameće se pitanje Ako sam bacila fotografije,da li ću moći da izbacim deliće prošlosti iz srca?

Ova žena,nakon desetak ključnih godina izgleda potpuno drugačije.

Svetla kosa.Bleda šminka.Tunika umesto majčice.Sa kosom i šminkom kao da je posvetlela i jačina njenih osećanja.Sada na sve gleda potpuno drugačije.Nema više Grčkih tragedija.Sve se završava expres i bez mnogo preispitivanja.

Ova žena je shvatila da se u životu dešava onako kako je predodređeno i da mi ma koliko se trudili neke stvari ne možemo da promenimo.Što se  više trudimo to smo nesrećniji.To ne vodi nikuda.

Ova žena zahvalna je na svim lepim momentima koje joj je život pružio,pa i lošim iz kojih je lekcije naučila,koliko je ti uopšte moguće,ili barem koji su je osnažili.

Ova žena možda i nema onu jačinu u pogledu ali je naučila da konačno živi život.

I ne pita,ne sudi,ne analizira,ne planira..ostavi deliće prošlosti baš tamo gde i pripadaju.Skrivene u jednom delu srca i zaključane.

Sve dok iz duše ponovo ne ispadne ključ od najsnažnih osećanja spravljen i otključa ih.

Onda će zaviritu u prošlost samo na momenat,tren samo i nikako više.Minut je već puno.Rizikuje da opasno ugrozi sadašnjost.

Zatvaram kesu sa albumima i stavljam je u ćošak.Sa njima u kesi je i fotografija devojke od pre desetak godina.Šta će mi? Ova žena je lepša.Ova je žena sadašnjost.

• Mart 2012 [4]
• Februar 2012 [4]
• Januar 2012 [15]
• Oktobar 2011 [1]
• Septembar 2011 [7]
• Avgust 2011 [5]
• Jul 2011 [11]
• Jun 2011 [20]
• Maj 2011 [60]
• April 2011 [68]
• Mart 2011 [69]
• Februar 2011 [52]
• Januar 2011 [55]
• Decembar 2010 [64]
• Novembar 2010 [16]

• Generalna [451] 

• IDEMO DALJE...
• LUDACI
• POJEDINIM BLOGERIMA BLOGOGRADA
• PAZITE ŠTA I KOME PRIČATE,PIŠETE,POVERAVATE NA NETU...
• TANJANA JE KRIVA ZA SVE NEVOLJE SVETA(POSLEDNJI POST)
• BLOG KAO PROZORČIĆ
• RAZVEDENA
• KAKO STVARI FUNKCIONIŠU NA BLOGU.R.S. (II DEO)
• PRIČA BEZ REČI
• KAKO TEČE DANAŠNJE MUVANJE