Premorena sam.Od brisanja.O razmeštanja.Od potpisivanja ugovora.Od prenosa prava ovoga ili onoga.Od ljudi.Od čekanja u redovima.Od raspakivanja.Od šrafljenja...
Izuvam cipele sa visokim potpetiama.Skidam košulju i navlačim belu pamučnu majcu,farmerice i japanke.Idem da malo procunjam po komšiluku i kupim sebi nešto za jelo.
Toliko sam se zamorila da jedva hodam.Pokušavam da žurim ali u jednom momentu se saplićem ( izgleda da nemam pojma da hodam u ravnim japankama) i padam na zemlju.
Kao da mi se tama pojavila pred očima.A onda...ugledah njega.Pruža mi ruku ne bi li mi pomogao da ustanem.
"Mogli bi da odemo na krofnu.Čini se da bi Vam jedna krofna baš prijala.Bledi ste.Šećer Vam je potreban" Gledam ga u čudu.Ovoga čoveka nikada u životu videla nisam.Odkud mu pravo da me zove...
"Selidbe su znate iscrpljujuće" .Dobro.Možda je iz kraja.Mislim ko me nije video.Pa petljam se po kraju čitav dan.Samo nešto iznosim,unosim...
"Dakle,dozvolićete mi da Vas odvedem...tu je blizu.Iza ćoška.Imaju najbolje krofne u gradu."
Ovaj je baš zapeo.A muškarci mi sada trebaju samo u horizontali ali kada ih lupim pesnicom u glavu( omiljena rečenica sestrice)
"Ne jedem krofne" hladno progovaram.
"Možda bi trebalo da promenite navike.Verujte mi .Lakar sam"
"Eto razloga da Vam još manje verujem" kažem smešeći se ironično.
"Možda ne jedete krofne ali volite da kucate na kompjuteru".E ovo je vec ozbiljno.Bolje da bežim.Kako do đavola...
"Izvini ako si lekar kako sve to stigneš da vidiš ? "pitam ga iznervirano.
"I lekari umeju ponekada da se razbole.Stanujete u zgradi preko puta moje.Sasvim slučajno moja terasa gleda baš na Vašu"
Smešim se.Pomalo mi je neprijatno.
"Dakle poslušaćete me i nećete se pokajati"
Za nekoliko minuta odlazimo do poslastičarnice.Jedemo krofne.Osećam da sam se umazala ali mi ne smeta.Sedim sa potpunim strancem i razmišljam kako je lepo nekada sedeti sa muškarcem opušteno.Bez ljubavi.Bez prijateljstva.Tek onako.Zaboravila sam kako izgleda taj osećaj.To što jedem krofnu koju inače nikada ne jedem posebna je priča.
"Lepi ste kada se smejete"
"Moram da krenem" objavljujem uozbiljenog izraza lica.
"Gadan raskid?"pita me.
"Razvod" progovaram jedva čujnim glasom.
Kao da ne želim više ni reč o tome da prozborim.Kao da su sve reči istrošene.Instiktivno mu gladam u dlanove ne bih li videla da li ima burmu.Gluposti.Šta i da ima.I tako nije važno.Ovo je samo običan prolaznik.Nebitan neko.Burme nema.
"Znam tu priču.Prošao sam je.Dozvolite mi da Vas ispratim"
Uh,ovaj od persiranja ne odustaje.Kao da je sto godina stariji od mene.Grrr
"Hvala, mogu sama"
"Nisam baš siguran.Setite se kako sam Vas upoznao" !
Nevoljno pristajem.Smešim se.Blago.Iskreno.Čudan osećaj.Ovaj je čovek nebitan potpuno.Ali uspeo je da me nasmeje.
"Znate šta,moram nešto da Vam priznam" kažem izneneda.
"Osećam se kao u Melrose placesu "
"I ja sam gledao tu seriju!" Vidim kako se smeši.
"Amanda!!!" govorimo u isti glas.
"Da,ona je bila najjača." kaže po prvi put nekako ne zvanično.A onda...njegova ruka prilazi mome licu ja je instiktivno sklanjam.Gotovo da sam ga udarila.
Smeši se.
"Želeo sam samo da Vam popravim kaiš na džemperu,uvrnuo se..."
Oboje počinjemi glasno da se smejemo.Baka koja prolazi ga pita da li sam mu prijateljica.Smejemo se još jače.Onda ti je devojka.Sada već ne prestajemo.Baka odlazi.
"Vidimo se večaras!" kaže mi ovaj put se blago smešeći.
"Kako to misliš?"
"Hajde što si se odmah uplašila?Biću na terasi večeras.Znam da ću te videti tamo"
Otvara mi vrata od ulaza.Ulazim u lift sa nekakvim čudnim osećajem.
Muškarci mi sada ne trebaju.Smeh i dobar osećaj uvek! Onoga trenutka kada sam se nasmešila počeo je moj novi život i sada uživam u njemu.
"Hej zar nisi Ti rekla da ne jedeš krofne?Zar ne vidiš kako je dobro kada prekršiš pravila ?" otvara vrata i dobacuje mi.
"Znam.Prekršila sam još jedno.Ne komuniciram sa komšijama..."
"Da,baš kao u Melroce placesu" kaže i odlazi.
Gledam u njegovu siluetu.Vosok je.Mršaviji.
Ma šta i ja mislim.Ne treba mi.Zaista mi ne treba.Šta će mi?
A onda ulazim u stan i po prvi put hvatam sebe kako radoznalo virim kroz prozor terase.Nema nikoga.Ulazim u stan.
Jutro.
Budim se.Shvatam da mi je telo utrnulo od spavanja na podu.Zraci sunca su obasuli gotovo potpuno prazan stan.Uvijam stopala i hodam na prstima obilazeći prostorije.
Toliko sam volela ovaj stan.Toliko se toga izdešavalo u njemu.Opet...kao da osećam nekakvo olakšanje što odlazim.Kao da ću u njemu ostaviti sve loše što se izdešavalo i početi iznova.Iz početka.Koliko ljudi ima danas privilegiju da otpočne život iznova?
Pokušavam da se prisetim najlepših momenata ali...ne ide.Kao da sam i njih zaboravila.Kao da ih je izbrisalo sećanje.Zaključalo u nekakvom među prostoru.
Shvatam da toliko imam problema na javi da ne želim više da ih prenosim čak ni ovde.Moj život je zbrka,da .Ali uvek je tako i bilo.Bilo bi čudno da je drugačije.Ja u tom slučaju ne bih bila ja.Živeti potpuno mirno i jednolično ravno je smrti.
Lokacija stana kog sam odabrala po meni je čak bolja od one na kojoj se nalazi ovaj.Sava centar,Continental,Tržni centar Ušće...Nisam pogrešila.
Ne želim sada da ponavljam onu glupu rečenicu možda je baš tako trebalo da bude ali mišljenja sam da na posletku Bog sve nasmeti onako kako treba da bude.Naša je stvar da li to umemo da uvidimo i primetimo.
Dakle,da se nisam razvela ne bih ni došla na blog.Ne bih dobila sestru.Ne bih upoznala tu vanzemaljsku ljubav ( ma kakva bila ona meni je bilo lepo to je jedino što se računa),ne bih zamenila stan za duplo veći i ne bih.. se osećala ovako..Nemerljivo osećanje,priznaće samo onaj ko ga je iskusio.Da bi bili oslobođeni predhodno treba da budete vezani.Tek kada se odvežete osetite taj nezamenjiv miris,bezgraničan prostor.Slobodu.
Mi ljudi sebi često dajemo za pravo da osuđujemo druge ali možda više od toga da osuđujemo i kitikujemo sopstveni život.Čemu to?
Stavljamo se u ulogu Boga pa se onda Bogu molimo da nam pomogne.Ne ide to tako. Bog je u nama.U svakom deliću našega bića.On sve vidi.Bog je Taj koji nas pokreće.Taj koji nam daje snagu.
I zato...svako bi s vremena na vreme trebalo da zaviri u sopstveno biće.U one skrivene deliće njega na koje je napadala prašina vremena.
Trebalo da bi da ih očisti,raskrči,nasmeši se,shvati da svaka stvar koja se dešava u njegovom životu ima nekakvo značenje.
Ne analizira.Ne pametuje.Ne kritikuje.Na osuđuje.Ne traži.Ne moli. Jednostavno raširi krila i poleti.
Raširiti krila u današnjem svetu i vremenu nije niti malo lako.Naprotiv.Nekada nas upravo širenje krila vuče direktno na zemlju.Nekada poput leptira lepršamo samo jedan jedini dan .Razmahujemo se,šepurimo šarama.Pa onda sklapamo zauvek ista ta krila i umiremo.
Mišljenja drugih mogu da nam istančaju šare na krilima,pojačaju ih ,izoštre ali...krila ne može da raširi niko do Mi sami.
Život nije lep i lak ali...život je dar.Život je kutija želja,snova,nada,strahova,misli,ljubavi...koju samo treba širom da otvorimo i nasmešimo joj se.Nikako da je plašljivo polu otvaramo i bojažljivo zatvaramo.
Život je sloboda,ukoliko mu dopustimo da to bude.Dopustićemo mu samo ako se orijentišemo na njega i prestanemo da živimo tuđe živote.
Tada će sve ono što sam nabrojala bljesnuti iz kutije kao blago nekakvo.Nekada će nas svojim bljeskom zaslepiti,pa ćemo se saplesti i pasti jer od svetlosti nećemo moći da vidimo put.Nekada će nam vid izoštriti pa ćemo sa smeškom hoditi po stazama sigurnog koraka.
Samo ukoliko širom otvorimo kutiju moći ćemo da u nju primamo još svetlosti.
Tako ćemo znati da živimo.Da postojimo. Da smo konačno slobodni.
Ukoliko Vam je Bog podario Anđela ili Anđele da otvorite kutiju širom biće dvostruko lakše.
Oblačim farmerice i džemper.Uvijam kosu u punđu.Zaključavam stan.Zaključavam i deo života.Smešim se.Čini se da sam kutiju ovoga puta širom otvorila.
Sve Vas pozdravljam.
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
