Princeza nemira

DVOR OD NEMIRA
2011/04/21,19:14

Nebeske sile !

Noćas se smilujte

Ne puštajte ga u moje dvore

Kapiju mu zaključajte

Žednog ga ostavite

Samo da ne vidim mu lice

 

On ne zna za milolost !

Truje mi srce

Baca mi dušu

Lomi mi telo

Um mi stavlja u okove

 

Na dvoru nemira večeras

I princeza

I sluškinja

I prosjakinja

I dvorska luda

I zarobljenica

I dvorska dama

Sve to mogu da mu budem 

 

Telo da mu prekrivam dodirima

Usne da mu ukradem samo na tren

U oči da mu zauvek zaronim i u njima ostanem

 

Vasiono,beskrajna silo!

Spasi me od Njega večaras samo

Neću da ga gledam

Neću da ga snivam

Neću da mu prste provlačim kroz kosu

Neću da mu telo darivam

 

Ne,nemojte ga pred moj tron dovoditi!

Kao zarobljenika kakvog

Jadnog i pokornog

Da ljubi mi stopala

Dotiče mi koleno

Klanja mi se tobože kao kakvoj gospodarici

 

Ne,nemojte ga pustiti večeras

Jer znamo svi šta će se zbiti

Od roba u gospodara

Od jadnika u princa

Od pokornog u nemilosrdnog 

On će se pretvoriti

 

Nabeske sile urotite se!

Ne puštajte ga u moje dvore

Kosu da mi čupa

Ruke da mi sklanja

Usne da mi ostavi ne pomične

 

Dvorac nemira sija večeras

Svetlima od strasti obavijen

Hodnici mu beskrajni

Sobe velelpne

Kao da se iz njega čuje nekakav smeh

 

To nije smeh!

Veštice gataju

Sudbinu proriču

Princezi se u lice smeju

Napitke joj spravljaju

Otrov joj donose

Samo da je više ne bude

 

Zvezdice moje drugarice!

Ne puštajte ga noćaš u moje dvore

Ako čujem dah na vratu nestaću

Ako osetim drhtaj u srcu odlutaću

Ako omirišem šapat na telu zabraniću

Da mu se ime ikada pomene!

 

Od nemira dvor nikada lepši

Princeza u njemu ponosno na tronu

Grči se

Uvija se

Štitovima maše

Samo da noćaš ne vidi mu lice!

 

 

 

 

 

 

 

 

ANĐEO
2011/04/21,07:00

Nekako sam se oduvek plašila trudonoće.

Ne,nikada nisam imala loše iskustvo ili slično ali taj strah tinja u meni godinama.Dete je ipak najveća stvar u životu.Najveća radost.Istovremeno i najveća odgovornost.

Onda,trudnoća,sama po sebi me je takođe plašila .Ne toliko porođaj koliko sama trudnoća.Ne volim kada nemam kontrolu nad sopstvenim telom.Kada se ono menja iz dana u dan...

Pre braka na trudnoću nikada nisam pomišljala.Nikada takođe nisam bila od onih žena koje bi da skembaju budućeg muža na dete niti mi je tako nešto palo ikada na pamet.Nikada nisam volela da se udam u nekom mesecu trudnoće ( ne osuđujem,molim Vas -stvar izbora).To se kosilo sa mojim poimanjem venčanja koje sam zamišljala čitavog života.

A onda sam se udala.Nije više bilo nemogućih veza.Komplikovanih kombinacija.Zabranjenih ljubavi... 

Ponovo sam se plašila.Šta? Kako? Trudnoća i ja ne idemo rame iz rame nikako.

Kada smao isplanirali da dobijemo bebu,panično sam kupovala tesove i proveravala.Kada bih videla jednu crticu na testu odahnula bih.Kao da sam se potajno nadala da se tako nešto neće dogoditi...

Jednoga dana sam gotovo potpuno bezrazložno kupila test.Bez ikakvog signala.Ukazanog sindroma..I ugledala 2 crtice.Sećam se,panično sam zurila u njih toliko dugo dok mi je srce lupalo .A onda sam otišla u apoteku i kupila još 5 testova za svaki slučaj.Svih 6 pokazalo je pozitivan rezultat( posle neko mi samo neko kaže da ti testovi nisu tačni!).

Dan nakon toga otišla sam kod lekara koji mi je potvrdio da sam u 7 nedelji trudnoće.

Moja je trudnoća bila teška.Rizična.U jednom momentu sam mislila da ću izgubiti bebu.Čvrsto sam stezala ikonu Sv Petke i molila se.Ali to se srećom nije dogodilo.Budući da je trudnoća bila rizična nisam mogla da odlazim u firmu pa sam tako izgubila mesto Direktora marketinga.Nije mi žao.I sada iščekujem otkaz samo zbog toga.

Čitav život sam zamišljala da ću imati dva dečaka.Moj bivši muž želeo je baš devojčicu.Ime za devojčicu sam smislila za dečaka nikako nismo mogli da se odlučimo.

Onda se desilo to...i morala sam da uradim aminocintezu na kojoj je potvrđeno da nosim devojčicu.Istog momenta kada su mi to javili,prihvatila sam to kao da sam devojčicu oduvek želela.

Kako kod mene ništa ne ide prirodno i normalno rešila sam da se porodim na carski rez i skratim muke i bebi i sebi.To je bila moja odluka.I nikada se zbog nje pokajala nisam (iako ne znam koliko sam baš sebi skratila muka...)

Moj Anđeo  rodila se tačno pre dve godine na današnji dan.Sećam se da sam tražila da mi je dovedu dok sam ležala u apartmanu u još uvek polu-opijenom stanju.

Uzela sam je u naučje i istog momenta znala da će se se zvati Anđela.To je ime najbliže Anđelu.Ona to i jeste.Kao da sam je čitavog života,baš čitavog iščekivala.

Sećam se i prve godine koje je protekla nakon njenog rođenja.Godine u kojoj sam izgubila sopstven život.Ali šta je moj život naspram njenog? Ništa!

Danas je mom Anđelu rođendan.

Upravo zbog nje razvod preživljavam tako kako prežiljavam.Imam neverovatnu moć regeneracije pa muškarce veoma brzo zaboravljam .Brišu mi se iz sećanja ukoliko me povrede brže nego kada kliknemo dugme na kompjuteru. Ali ovde se ne radi o njima niti  meni ,nego o mom detetu za koje bih sve uradila.Ma koliko ja da volim sebe nikada nisam poricala da je ona nešto najvažnije što imam.

Sada kada je pogledam kako spava i grli me čitave noći u snu.Kada pogledam njene loknice i krupne oči...shvatam da uprkos tome što liči pomalo na bivšeg ima toliko toga od mene.Shvatam da sam kao mala,pre nego što su počele predrasude i stavile se tinejdžerske maske želela baš jednu takvi devojčicu.

Shvatam da ću učiniti sve za nju.

Odluka da se više nikada ne udam nema toliko veze samnom koliko ima veze sa njom.Ne želim to.Želim samo da sa mojom devojčicom uživam dokle god ne poraste ,ne raširi krila i ne vine se u svet.

Nikada je neću sprečavati,popovati joj niti nametati svoje mišljenje.Šta više,pomoćiću joj da se osamostali ranije,baš kao što su meni pomogli moji roditelji.

Kada nekoga voliš ne treba da ga stiskaš uz sebe.Treba da ga pustiš da se vine i poleti.

Ali,molim Vas...za to ima još vremena i do tada...uživaću u njenom slatkom mudrovanju,u njenim poljubcima i zagrljajima,u tome da čitav dan trčim za njom i gledam je kako mi se neodoljivo smeši dok rastura kuću.

Ona je moje najveće blago a svoj brak ne smatram promašajem upravo zbog nje.

Na današnji dan želim joj da bude živa i zdrava na prvom mestu i da je sreća prati čitavog života.To je po meni sasvim dovoljno.

A ja...čuvaću je uvek baš kao što je čuvam i sada i ona će za mene uvek biti moj Anđeo i najveću uspeh i dostignće koje sam u životu dosegla i koji ću ikada doseći.

Ona i jeste moj Anđeo.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu