Nebeske sile !
Noćas se smilujte
Ne puštajte ga u moje dvore
Kapiju mu zaključajte
Žednog ga ostavite
Samo da ne vidim mu lice
On ne zna za milolost !
Truje mi srce
Baca mi dušu
Lomi mi telo
Um mi stavlja u okove
Na dvoru nemira večeras
I princeza
I sluškinja
I prosjakinja
I dvorska luda
I zarobljenica
I dvorska dama
Sve to mogu da mu budem
Telo da mu prekrivam dodirima
Usne da mu ukradem samo na tren
U oči da mu zauvek zaronim i u njima ostanem
Vasiono,beskrajna silo!
Spasi me od Njega večaras samo
Neću da ga gledam
Neću da ga snivam
Neću da mu prste provlačim kroz kosu
Neću da mu telo darivam
Ne,nemojte ga pred moj tron dovoditi!
Kao zarobljenika kakvog
Jadnog i pokornog
Da ljubi mi stopala
Dotiče mi koleno
Klanja mi se tobože kao kakvoj gospodarici
Ne,nemojte ga pustiti večeras
Jer znamo svi šta će se zbiti
Od roba u gospodara
Od jadnika u princa
Od pokornog u nemilosrdnog
On će se pretvoriti
Nabeske sile urotite se!
Ne puštajte ga u moje dvore
Kosu da mi čupa
Ruke da mi sklanja
Usne da mi ostavi ne pomične
Dvorac nemira sija večeras
Svetlima od strasti obavijen
Hodnici mu beskrajni
Sobe velelpne
Kao da se iz njega čuje nekakav smeh
To nije smeh!
Veštice gataju
Sudbinu proriču
Princezi se u lice smeju
Napitke joj spravljaju
Otrov joj donose
Samo da je više ne bude
Zvezdice moje drugarice!
Ne puštajte ga noćaš u moje dvore
Ako čujem dah na vratu nestaću
Ako osetim drhtaj u srcu odlutaću
Ako omirišem šapat na telu zabraniću
Da mu se ime ikada pomene!
Od nemira dvor nikada lepši
Princeza u njemu ponosno na tronu
Grči se
Uvija se
Štitovima maše
Samo da noćaš ne vidi mu lice!
Nekako sam se oduvek plašila trudonoće.
Ne,nikada nisam imala loše iskustvo ili slično ali taj strah tinja u meni godinama.Dete je ipak najveća stvar u životu.Najveća radost.Istovremeno i najveća odgovornost.
Onda,trudnoća,sama po sebi me je takođe plašila .Ne toliko porođaj koliko sama trudnoća.Ne volim kada nemam kontrolu nad sopstvenim telom.Kada se ono menja iz dana u dan...
Pre braka na trudnoću nikada nisam pomišljala.Nikada takođe nisam bila od onih žena koje bi da skembaju budućeg muža na dete niti mi je tako nešto palo ikada na pamet.Nikada nisam volela da se udam u nekom mesecu trudnoće ( ne osuđujem,molim Vas -stvar izbora).To se kosilo sa mojim poimanjem venčanja koje sam zamišljala čitavog života.
A onda sam se udala.Nije više bilo nemogućih veza.Komplikovanih kombinacija.Zabranjenih ljubavi...
Ponovo sam se plašila.Šta? Kako? Trudnoća i ja ne idemo rame iz rame nikako.
Kada smao isplanirali da dobijemo bebu,panično sam kupovala tesove i proveravala.Kada bih videla jednu crticu na testu odahnula bih.Kao da sam se potajno nadala da se tako nešto neće dogoditi...
Jednoga dana sam gotovo potpuno bezrazložno kupila test.Bez ikakvog signala.Ukazanog sindroma..I ugledala 2 crtice.Sećam se,panično sam zurila u njih toliko dugo dok mi je srce lupalo .A onda sam otišla u apoteku i kupila još 5 testova za svaki slučaj.Svih 6 pokazalo je pozitivan rezultat( posle neko mi samo neko kaže da ti testovi nisu tačni!).
Dan nakon toga otišla sam kod lekara koji mi je potvrdio da sam u 7 nedelji trudnoće.
Moja je trudnoća bila teška.Rizična.U jednom momentu sam mislila da ću izgubiti bebu.Čvrsto sam stezala ikonu Sv Petke i molila se.Ali to se srećom nije dogodilo.Budući da je trudnoća bila rizična nisam mogla da odlazim u firmu pa sam tako izgubila mesto Direktora marketinga.Nije mi žao.I sada iščekujem otkaz samo zbog toga.
Čitav život sam zamišljala da ću imati dva dečaka.Moj bivši muž želeo je baš devojčicu.Ime za devojčicu sam smislila za dečaka nikako nismo mogli da se odlučimo.
Onda se desilo to...i morala sam da uradim aminocintezu na kojoj je potvrđeno da nosim devojčicu.Istog momenta kada su mi to javili,prihvatila sam to kao da sam devojčicu oduvek želela.
Kako kod mene ništa ne ide prirodno i normalno rešila sam da se porodim na carski rez i skratim muke i bebi i sebi.To je bila moja odluka.I nikada se zbog nje pokajala nisam (iako ne znam koliko sam baš sebi skratila muka...)
Moj Anđeo rodila se tačno pre dve godine na današnji dan.Sećam se da sam tražila da mi je dovedu dok sam ležala u apartmanu u još uvek polu-opijenom stanju.
Uzela sam je u naučje i istog momenta znala da će se se zvati Anđela.To je ime najbliže Anđelu.Ona to i jeste.Kao da sam je čitavog života,baš čitavog iščekivala.
Sećam se i prve godine koje je protekla nakon njenog rođenja.Godine u kojoj sam izgubila sopstven život.Ali šta je moj život naspram njenog? Ništa!
Danas je mom Anđelu rođendan.
Upravo zbog nje razvod preživljavam tako kako prežiljavam.Imam neverovatnu moć regeneracije pa muškarce veoma brzo zaboravljam .Brišu mi se iz sećanja ukoliko me povrede brže nego kada kliknemo dugme na kompjuteru. Ali ovde se ne radi o njima niti meni ,nego o mom detetu za koje bih sve uradila.Ma koliko ja da volim sebe nikada nisam poricala da je ona nešto najvažnije što imam.
Sada kada je pogledam kako spava i grli me čitave noći u snu.Kada pogledam njene loknice i krupne oči...shvatam da uprkos tome što liči pomalo na bivšeg ima toliko toga od mene.Shvatam da sam kao mala,pre nego što su počele predrasude i stavile se tinejdžerske maske želela baš jednu takvi devojčicu.
Shvatam da ću učiniti sve za nju.
Odluka da se više nikada ne udam nema toliko veze samnom koliko ima veze sa njom.Ne želim to.Želim samo da sa mojom devojčicom uživam dokle god ne poraste ,ne raširi krila i ne vine se u svet.
Nikada je neću sprečavati,popovati joj niti nametati svoje mišljenje.Šta više,pomoćiću joj da se osamostali ranije,baš kao što su meni pomogli moji roditelji.
Kada nekoga voliš ne treba da ga stiskaš uz sebe.Treba da ga pustiš da se vine i poleti.
Ali,molim Vas...za to ima još vremena i do tada...uživaću u njenom slatkom mudrovanju,u njenim poljubcima i zagrljajima,u tome da čitav dan trčim za njom i gledam je kako mi se neodoljivo smeši dok rastura kuću.
Ona je moje najveće blago a svoj brak ne smatram promašajem upravo zbog nje.
Na današnji dan želim joj da bude živa i zdrava na prvom mestu i da je sreća prati čitavog života.To je po meni sasvim dovoljno.
A ja...čuvaću je uvek baš kao što je čuvam i sada i ona će za mene uvek biti moj Anđeo i najveću uspeh i dostignće koje sam u životu dosegla i koji ću ikada doseći.
Ona i jeste moj Anđeo.
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
