Kaži mi...Da li je tuga cvet ,koji zalivamo našim prohtevima i očekivanjima dok ne procveta?
Kaži mi...Da li je sreća povetarac koji nas s vremena na vreme pomiluje po licu ili nas zavrti u košavi dok potpuno ne nestanemo?
Kaži mi...Da li su misli mreža ,koju pletemo od čežnji,želja,strahova,nade pa se onda sami u nju upletemo?
Kaži mi...Da li su snovi more ,u koje svake noći uranjamo pa moramo da se borimo sa čitavim podvodnim svetom u njemu?
Kaži mi...Da li je vera ptica,koja s vremena na vreme raširi svoja krila i poleti pa ih onda sklopi i ponovo se na zemlju spusti?
Kaži mi...Da li je ljubav oblak,na koji ponekad sletimo pa ostanemo na njemu sve dok ga tama ne rastera?
Kaži mi...Da li su želje vapaji koje svake sekunde srcima uzdišemo?
Kaži mi...Da li je nada kiša koja nas prekriva svojim kapljicama sve dok potpuno mokri ne postanemo pa nas onda potpuno isuši?
Kaži mi...Da li je strast kolač koji sa slatkoćom kušamo pa se onda istom i predoziramo?
Kaži mi...Da li je strah mesec pa se ponekada sakrije a nekada sija u punom sjaju?
Kaži mi da li smo nekada bili na mapi ljubavi?
Da li smo postojali?
Ili sam nas samo čežnjom u mislima stvorila?
Iscrtala naše likove na pesku,dok ih more nije potpuno obrisalo.
Možda...možda sam nas samo sanjala.
Jutro.
Budim se sa visokom temperaturom koja mi je samo još falila na na sve što jedno telo fizički može da snađe.
Umesto da pipijem andol odmah se hvatam za računar.Dok Anđeo spava.Dok svi spavaju.
Razmišljam kako bi ovaj članak možda trebalo da se zove zavisna o pisanju.Ili pišem ,dakle postojim.Možda je to sve tačno ali ipak se odlučujem za drugi naziv.
Istina,pisanje me je u životu vadilo iz raznoraznih situacija.Pisala sam mnogo godina pre nego što sam počela da blogujem.Gotovo čitav život zaprvo.
Kakvu za mene ima moć reč?
Najveću.
Reči su me uzdizale.Reči su me spuštale.
Prkosile mi.Zavodile me.Slavile me.Kudile me.
Oživljavale.Ranjavale.
Čarobnim prahom posipale.U vatru me bacale.
Iz pepela dizale.
U srce mi mač zabadale.
Reči su me održale.Rači su me uništavale.
Uz njih sam bila prosjakinja.Princeza.Pepeljuga.Veštica.
Bludnica.Svetica.Zavodnica.Plašljivica.
Slatke su me reči u nebesa dizale.Slatke su me reči i trovale.
Reči su me oporavljale.Od njih sam umela i da se razbolim.
Reči po meni imaju najveću magijsku moć.
One umeju više nego što išta ume.
One su oružje.One su melemi.
One te u svilu umotavaju.One ti i rite odevaju.
Krila ti daruju.Metlu kad kad kada je potrebno.
Okove ti stavljaju.Ključ za njih pronalaze.
Uz njih u nebo letiš.Sa njima i na zemlju padaš.
One te suncem greju.Hlade kišom.Bacaju u košavu.
Sa njima u raj hodiš.Sa njima i u pakao dospevaš.
Rači...tako je malo potrebno da bi se iskazale,napisale,pročitale.
Tako puno da bi se od njih oporavili.
Reči imaju magičnu moć.
One ti krunu na glavu stavljaju.
Bakljom pale.
Bičuju.
Sa rečima u stvarnost hodiš.Rečima i u snove dospevaš.
Reči ti bogatsvo daruju.
Uz njih moliš za koru hleba.
Ponovo osećam nemoć.
Reči mi pomažu više od leka.
Dobro ako već želite...
Pišem,dakle postojim.
Pa makar me to i života koštalo.
Znam da bih trebalo na dela da se više orejntišem ali šta ću,zavisna sam od reči.Barem to priznajem.
Hvala Vam što ste tu.
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
