Dobro moje,
Glava mi na jastuku
Mir u srcu
Spokoj u duši
Nemiri su ove večeri otišli
I nije to čudo,znaš
Terala sam ih od sebe
Kudila ih
Proklinjala
Bili su uporni
Nije lako biti njihova princeza
Nije lako ni njihovim činima se povlađivati
Pišem ti ovo,u nadi da ćeš pročitati
Znam da hoćeš
Znam
Nije lako pronaći ljubav u današnjem svetu okrutnosti i sujete
Nije lako opstati u istoj
To je poput nekakve bistre vode koja preti da će se zamutiti
Ne može,Dobro moje
Kroz bistru morsku vodu vidi se jasno sve
Korali skriveni u dubinama
Biseri koji leže u školjkama
Tvoj lik
Pokušavala sam da se oduprem
Da sumnjama srce okujem
Pokušavala sam da pobegnem
Ne mogu,Dobro moje
I vidiš sada, po prvi put nije me više briga
Ni šta će ko reći
Ni šta će ko pomisliti
Ni šta će o nama suditi
Ni kakve će izgovore nuditi
Ti i ja
To smo samo mi
Stvoreni od ljubavi
Tako će uvek biti
Idem u snove
Nakon što redove ispišem ove
I samo još nešto....
Da ,ti si me naučio šta je
Da.ti si mi pokazao kako se daje
I kako se voli
Do smrti
Ti i samo Ti
Dobro moje
Nemoraš mi čak ništa ni odgovoriti
Jer znam da tvoje srce kuca samo za mene.
Posvećeno onome ko će se pronaći.
Ne budite me nemiri,
Odlazite od mene
Ponovo ste nezvani došli
Ne pitate za red
Ne najavljujete se
Opet mi dušu okovali
Ne budite me nemiri,
Baš kada mislila sam da daleko ste otišli
Da ste me konačno napustili
I dopustili mi da mirno snevam
Spokoj u duši kad osetih
Ne budite me nemiri,
Nisam ja Vaša prijateljica
Sestrom me zovete
Slavite kao princezu kakvu
Dušu mi kupujete
Možda Vi mene samo plašite
Želite da pomislim da ste mi prijetlji
Da bez Vas ne mogu
Da Vas trebam kao vazduh
Možda mi zato dolazite
Pakosno mi se smešite
Grlite me iako se izmičem
Tugom mi noći bojite.
Ne budite me nemiri,
Neću se više obazirati
I onda kada me jurite
I kada me strahom nudite
I kada mi plašt od sumnji odevate
I kada mi krunu na glavu postavljate
Ne budite me nemiri,
Neću ja Vaše društvo večeras
Neću da me tražite
Neću da me zovete
Neću da pesme mi sričete
Pojavite se kao nekakvom čarolijom
Činite mrežu kojom srce mi obavijate
Stežete
Grčite
Nemom me ostavljate
Ne budite me nemiri,
Neću ja Vaše društvo večeras
Osmehom ću Vas oterati
U kosu milinu uplesti
Ljubazno Vas ispratiti
Znam da dolazite sa mesecom
Onda kada zvezde tek treba da izađu
Onda kada se strah sa tugom igra
A duša strepi da će biti prodana
I odlazite već jednom od mene
Ne zovite me princezom svojom
Ne postavljajte me na tron
Ne sklanjajte mi štit
Barem večeras
Samo večeras
Nemojte mi dušu kupiti
Ona nije na prodaju
Hvala Vam što me čitate.
Svanulo je jutro.
Ništa lepše kada se žena probudi i shvati da bore na njenom licu nije ublažila antirid krema nego osmesi.Vremenom sam naučila da je meni najvažnije da neko ume da me nasmeje.
Princeza nemira ovoga jutra skida krunu i zadovoljno se smeši.Nemiri će se vratiti,znam.Možda već za nekoliko sati.Oni uvek dolaze u nekakvim grupicama.Pakosno se smeše i uporno tvrde da su mi prijatelji i da bez njih ne mogu.Ali sada su otišli izgleda na pauzu za doručak i ja uživam u pravom prolećnom danu.
Nakon razgovora sa mojoj sestrom vilom sa duplim krilima i iščitavanja Vaših komentara,shvatam da koliko neznam o muškarcima ,izgleda još više neznam ništa o ženama.
Dakle,rekoh Vam žene uporno nešto očekuju i planiraju budućnost.Po meni planovi ubijaju ljubav.Da li zaista možemo da volimo nekoga a da sa njim ne očekujemo nikakvu budućnost?Šta je uopšte budućnost?Ko može da zna šta ona donosi i ko se usuđuje da je planira?
Mi žene,naravno.Ja,kraljica drame videla sam budućnost na početku svake svoje veze.Pre nego što bih uspela i da se poljubim sa nekim ( rekoh Vam jednom uvek sam ja birala tako da sam i planirala) .Sve sam ja to u mojoj glavi uspela da iskonstruišem.Budućnost je naravno išla do svadbe.Živeli do kraja života srećno ,dobili decu...kao u bajci.
Problem je nastajao kada sam shvatila da od toga nema ništa pa sam onda proklinjala sudbinu i ronila suze sve dok se drugi ne pojavi.A onda...ponovo iz početka.
Zašto moramo da planiramo budućnost sa nekim ako ga volimo? Zar ne shvatamo da ljubav ne trpi predodređenost.Da mi,obični smrtnici zaprvo niti jedan dan ne možemo da isplaniramo?Verujte mi na reč,niti jedan jedini dan.
Sve te potrebe,sitnice,planovi,analize,sumnje,strahovi...nagrizaju ljubav do njenom potpunog uništenja.
Lično ja verujem da je to nama ženama urođeno.Od kako se rodimo nakljukaju nas bajkama ( barem sam ih ja pročitala sve sa police Narodne biblioteke) i time da na vreme moramo da se udamo kako ne bi ostale ne daj Bože usedelice.Ukoliko pređemo 30 tu a nismo se udale onda smo baba devojke koje niko neće.Ukolko ostanemo u braku završimo sa varjačom i snovima koji se krčkaju u loncu na umerenoj temperaturi.
Šta ukoliko se razvedemo?Da li tada odmah treba da krenemo u lov na narednog mladoženju kako ne bi ne daj Bože završile same?
I posle braka i brodoloma i tvrdnje da nam muškarci više ne trebaju ni za šta drugo osim za krevet po potrebi, priča iz bajki polako krene da rovari po našem umu i podmuklo se zavlači u srce.
Možda je tako zato što verujemo da će nas roditelji i prijatelji već za nekoliko meseci nakon razvoda pitati da li smo našle nekoga ,kako slučajno ne bi završile kao očajnice same.
Zašto je ženi uopšte potreban brak da bi bila potpuna?Žena kao da nije žena ukoliko ne nosi burmu i pravi pite i kolače.
Ja lično,shvatila sam da ne želim nikada više da planiram sa voljenom osobom ni sutrašnji dan a kamo li budućnost.Istina,pomalo je i meni samoj čudno ali onoga trenutka kada sam skontala da mi drugi brak ne treba kao da sam skinula nekakav teret sa svojih leđa.
Sada tek vidim koliko planovi nas smrtnike obavezuju,uništavaju,nagruzaju,troše.
Bez njih i društvenih normi bili bi sasvim drugačiji.Imam samo jedan naziv za to drugačiji.Slobodni.Da,bili bi slobodni.
Ovako večito obitavamo ako ne u kavezima onda u nekakvim višespratnicama prepunih ljudi koji večito postavljaju nekakva pravila.
Ljudi su ti koji su izmislili zakone i pravila.Bog je taj koji nam je podario ljubav.
Što se mene tiče,tek kada su nestala pravila uspela sam da spoznam pravu sebe.I sada Taj neko može da bude tu ili ne mora.Svoje se slobode nikada više ne odričem.
Nek pričaju da sam očajna što sam toBože sama. Mnogi su u brakovima usamljeniji nego žena koja je uspela da spozna slobodu i naučila da u njoj uživa.
Što se bajki tiče,smatram da je vreme za neke nove,moderne bajke.Niko se međutim ne usuđuje da počne da ih piše.I kako bi? To je veoma odgovoran zadatak.Bajke utiču na podsvest svake žene. Bajke kao da su muškarci izmislili.
Ovaj post posvećujem mojoj Milici,tek onako.
Veče.
Tišinu lome zvuci automobila koji neumoljivo protiču bulevarom.
Gledam u svetiljke koje prikazuju čitav grad,kao na dlanu.
Čujem tek po koji zvuk tranvaja i po neki glas u daljini.
Drhtim.
Tu si.
Kao magijom nekakvom stvoren.
Kao iz dima izliven.
Kao vihorom iskovitlan.
Gledaš me onako umiljato,nežno.
U drugom trenutku bezobrazno,požudno.
Ćutiš.
Zapadam u nekakav trans.
Zaboravljam ko sam i gde sam.
Želim da ti kažem,da ti ispričam toliko toga.
Opet,nema sam.
Privlačiš glavu mojoj.
Osećam nekakvu čudnu energiju,naboj.
Hiponozu.
Ko si uopšte ti?
Da li te ja poznajem?
Da li si ti onaj što mi ostavlja poljupce u zakup?
Onaj što mi od života vodopade pravi?
Onaj što me čežnjom obasipa?
I ponovo stojim pred tobom
Razoružana potpuno
Stojim i ćutim samo.
Kažeš da ljubav ne može da se iskaže rečima
Da je VOLIM TE mala reč za ono što osećaš
Kažeš da to treba da znam
Da osetim
Ljubav se ne kupuje
Ona se kao dar dobija
Nema oblik
Drugi je običnim rečima krstili
Nema boju
Miris
Ukus
Ljubav ne možeš da uhvatiš
Ako to učiniš ona će pobeći
Možeš da je gledaš
Da joj se diviš
Da o njoj snevaš
Možeš...jedino...
Da je dodirneš
Ah,tako je malo njih uspelo da to učini
A mnogi su se perjem lažnim kitili
Opevali
Maštali
Sanjali
Dodirnuli je nisu
Ima i onih koji misle da jesu
A uspeli su da dodirnu samo njenu senku
Da se njome igraju
Da je slave
U nebesa dižu
A ona bi se povukla sa svetlošću dana i ostavljala ranjenike da se na svetlosti tope
Znaš to
Znam i ja
I opet me gledaš
Čini se srećan si
Pitaš zašto sam sumnjičava
Ćutim
A onda mi stavljaš dlan na obraz
Vidim ti nekakav odraz u očima
Ne,nemoguće
Kao da vidim u njima svoj lik
Uzimaš me divlje
Ne pitam
Ne tražim
Predajem se
Znaš da sam tvoja
Nema u tami
Bez kruna i okova
Potpuno tvoja
Znaš i da ljubav nije na prodaju
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
