Petak veče je vreme kada moj Anđeo ide kod tate.Tada imam vremena da se posvetim sebi u potpunosti.Nekako uvek krećem od fizičkog izgleda jer preko nedelje ne stižem da obavim sve što sam planirala.
Mišljenja sam da žena može možda da isijava iznutra i bude voljena ali ne može niti jedno niti drugo ukoliko se brižljivo ne neguje.
Samo mi žene znamo koliko je preparata potrebno za negu jedne žene.Farbe,kremice,losioni,serumi,gelovi,maske,depilatori,epilatori,lakovi...uh sve mi se pomuti u glavi od nabrajanja.Uopšte ne razumem kako uspevamo da kupujemo hranu pored svega toga.
Dakle nakon što sam se istuširala,namazala nokte na nogama i izmenjala jedno tri različite maske gledam se u ( tako nam popularno na blogu danas ) ogledalo i razmišlam.
Nikada,nikada nisam bila prosečna.
Nemojte me kriviti da sam suviše gorda ili nadobudna.Uobražena ili preterano samopouzdana ( ok,ovo poslednje možda i jesam ponekada)
Ne trvrdim da sam preterano lepa.
Ne tvrdim da sam preterano zgodna.
Još manje tvrdim da sam preterano pametna.
Ne tvrdim da se moja posebnost ogleda u tome da sam bolja od drugih.Ne!
Nikada se jednostavno nisam mirila sa tim da budem prosečna.
Da li preuveličavam neke stvari i da li sam to činila sa mojim ljubavima?
Smatram da nisam.U našoj zemlji je sve što je lepo patetika . Takođe sve što je lepo deluje isuviše nestvarno i nemoguće.Nisam veličala moje ljubavi i pravila filmove od njih.Neke se međutim stvari ne mogu izbeći.Samo jednom Vas u životi zadesi magija i čarolija.
Ja koja za magiju i čaroliju živim u stanju sam da prodam i sopstveno srce da bih uživala u njima.Neke se stvari jednostavno dese.Prenesu na javu i mi tu ne možemo ništa.Čini mi se da su na javi još čarobnije ali ko sam ja da sudim?
Moji postovi tipa TEŠKO JE VOLETI TANJANU nisu niti malo slučajni.Mama me ne razume.Često me ne razume ni moje voljeno biće a ne retko ni sestra vila ,osoba najsličnija meni.
Samo ja mogu ,i čak i iz meni samoj nepoznatih razloga da tek onako iznenada ,potpuno ne predviđeno učinim neku stvar ili promenim osećanje.
Mogu u jednom danu da se zagrejem ili ohladim.Mogu da mučim sebe i prolazim kroz raznorazne patnje ili da jednostavno kliknem ,završim priču i nikada ne u nju ne vratim.
Shvatila sam da je teško mene razmeti,još teže voleti.Teško je opstati samnom i kao prijatelj .Možda.Ne znam.Iako prihvatam ljude takve kakvi jesu i nikada ,nikada ne želim i da pokušam da ih promenim.Svako je na svoj način poseban.
To što stavljam sebe ispred svih nije za ponos.Ali naučila sam da ukoliko to ne učinim niko to neće učiniti umesto mene.
Ne krijem emocije.
Ne sudim.
Ne kritikujem.
Ne vređam.
Ali prosečna nikada i nikako.
Možda upravo i baš zbog te moje težnje da ne budem prosečna moj život liči na nekakvu buru sa uraganima koji pred sobom ruše,kidaju,razaraju.Ponekada i samo proteknu bez posledica znatnih.
Možda sam zbog toga prihvatala sve šanse i pokušavala da ih veličam i pretvorim u još veće.
Možda sam zbog toga lutala po stranim zemljama i tražila se u raznoraznim kulturama.
Neznam.
Možda sam upravo zbog toga shvatila da moram da imam sopstveni mir i budem donekle sama.
Osobe kao ja se nikada nikada potpuno sa nekim ne razmeju.
Uvek postoji ona malecna nit koja Vas razdvaja od ostalih.
Nesmem ni da pomislim kako me posmatraju osobe sa kojima nisam bliska i koje dovoljno ne poznajem,barem toliko da mogu da predvide neke stvari.
Jer mene niko zaprvo ne poznaje.I mislim da će veoma teško biti da to ikada iko učini.
To se izgleda zove sve samo ne prosečna.
Gledam u svoje ogoljeno telo.Toliko sam godina pazila na liniju i zbrajala kalorije da mi je čitav život u tome prošao.
Tek sada kada sam izgleda brinula o svemu osim o kalorijama,potpuno mi se sviđa ono što u ogledalu vidim i mogu sam ponosom da kažem da sam sobom zadovoljna.
Što se ostalog tiče,budući da sam ukapirala da me je veoma teško razumeti i voleti,znam da postoje osobe u mom životu koje se svakodnevno trude i daju sve od sebe.To mi je potpuno dovoljno.
Taj neki,treba da razume samo trenutak koji se kao nekakvim čudom u maguju pretvara.Meni ništa nije potrebno drugo.Ta magija rađa se sama po sebi i tu nema šta mnogo da se razume.
Zato sam i odlučila da živim sama.Izgleda da je jedino sloboda veća od ljubavi.
Znam da će mnogi misliti da je ovaj post možda preterano zbrkan kao i često moje misli.Mišljenja sam da je upravo on jedan od najpreglednijih do sada napisanih.
Ovaj post posvećujem Milici i sestrici Vili sa duplim krilima koje su uz mene i onda kada me ne razumeju i koje me vole i onda kada ne misle da ispravno postupam.
Jutro.
Budim se kao u nekakvom bunilu.Telo mi je potpuno onemoćalo.Duša kao da se sa njim stopila.
Kako se osećam manje od nedelju dana pred parnicu?
Tužno.Uplašeno.Iscrpljeno.Zbunjeno.
Ne umem da opišem.Jedno poglavlje moga života će se zatvoriti.Mnogi kažu da ću započeti novi život.Ja opet mislim da je sve to samo zavaravanje.Da je taj tzv.novi život samo nastavak starog,sa svim repovima koji on sa sobom vuče.
Mnogi su mi poželeli ostvarenje svih mojih snova.Zahvaljujem se od srca.Ali pomalo je čudno,znate.Ja više snova i nemam.
Teško je kada se snovi rasprše u deliće.Dogodilo mi se to jedanput nakon raskida veridbe na Kipru,pre braka.Dugo,zaista dugo trebalo mi je da ponovo složim deliće mozaika.Ako me pitate,čini se da taj mozaik nikada nije nakon toga bio potpun.
Živela sam,planirala,pomalo se nadala,udala.Onda sam pomislila da sam se prevarila.Da je mozaik ipak tu.Da se sklopio sam od sebe.Da nije bilo potrebe da ja nameštam deliće.
U jednom trenutku,većina kockica je bila tu.Pomislila sam da čak može čitav da se sklopi.Pažljivo sam ga promatrala,kao da nisam mogla sasvim da poverujem da se slika nekako slaže i dobija oblik.
Sve je bilo kao u snu nekakvom.
Onda...polako...svaka kockica mozaika počela je najpre da menja mesto a onda da se udaljava od mozaika.Uporno sam pokušavala da je vratim.Uglavim.Zalepim.
Zatim su počele da se menjaju boje kocikica.Od duginih do tmurno sivih.Da variraju. Svetle na suncu.Tamne na kiši.Potpuno se manjaju na vetru.
Uprkos svim mojim pokušajima shvatila sam da se mozaik nikada više neće oblikovati u sliku.Previše kockica nedostaje.Neke su nepovratno izgubile boju.Neke su promenile oblik.Smanjile se,iskrzale.
I sada se pitate kako to mogu da budem u jednom trenutku preterano srećna u drugom preterano tužna.
Pitam se i ja.Čudno je malo kada ti se dešavaju u životu najteža i najlepša stvar pa ih onda nekako ispreplićeš.Imaš osećaj kao da od dva mozaika pokušavaš da sklopiš jednu sliku.
Onda se uporno trudiš ali ne ide.Moj život sada ne liči na mozaik.Više liči na nekakav ekran kompjutera na kome se slike menjaju munjevitom brzinom iz sekunde u sekundu.
Uporno pokušavam da proučim jednu ,makar na nekoliko minuta.Ne uspevam.
Ako me pitate da li još uvek verujem u snove? Ne verujem.Ne pokušavam više da sklopim nikakav mozaik.Ne očekujem od života da to uradi umesto mene.
Želim samo da osetim svaki oblik,veličinu i boju kockice istog rasutih izvan okvira.Želim da ih dodirnem i osetim njihovu glatku ili rapavu površinu.
Posmatram taj okvir.Nekako je izbledeo,kao da je dugo stajao na kiši.Kao da je vreme počelo da ga briše.
A onda shvatam .Nije taj okvir ono što čini život.Kockice...one su te koje ga čine.Svaka od njih simbolizuje po jedan trenutak.Loš ili lep. Jedan jedini trenutak. Upravo ti trenuci život čine.
Gledam u nedovršen mozaik.Kockica tek po neka.Razbacane su na nekakvog sivoj površini.Nemaju dodira jedna sa drugom.Kao da je svaka izvučena iz nekakvog drugog mozaika.
Onda shvatam da osnova u okviru nije sive boje.Ona je zaprvo ružičasta samo mi se ponekad učini...kao da mi se vid zamagli.Ta osnova je ružičasta.NJu čini moj Anđeo.Sve ostalo je manje važno.Nadam se da će njen život složiti potpuniji mozaik.Lepši.Svetlijih boja.
Što se mene tiče,osnova je najbitnija.Neki su ljudi jednostavno rođeni da žive izvan okvira koje postavlja društvo i pravila koja ono nameće.Samo tako umeju da osete miris slobode.
Hvala Vam što ste tu.
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
