« USKRS NA MARSU | Main | PRIČA O DVE ŽENE »
Pokušavam da se nekako provučem između zapakovanih kutija.Čitav stan je u haosu.Selidbe su najgore.Seliš čitav život.Sve stvari koje si pažljivo birao i kupovao mogu da stanu u jedan kamion.To je možda ono što najviše plaši.
"Zapakuj sada sve što je lepo i loše pa lepo otpakuj a loše zauvek ostavi zapakovano" dobih savet od veoma mi drage osobe.Volela bih kada bi tako nešto bilo moguće.Kada bi tako mogli da učinimo.
Na današnji,najveći praznik moj Anđeo nije pored mene.Tuga koju osećam je neizmerna.Kako će se sada njen život deliti? Na tatu i mamu? Na Božiće i Uskrse? Na Nove Godine i rođendane? Na raspuste i vikende? To dete je tek dve godine napunilo a treba da nauči sve da deli.
I možda baš danas,na današnji dan koji za mene ima poseban značaj jer se Ona ,moj Anđeo,rodila pre dve godine na uskrs treba da napišem koliko smo mi ljudi sebični.Čak nas ni zloba neće ubiti koliko će to učiniti sebičluk i zadovoljenje sopstvenih potreba.Dobar razvod za dete ne postoji.Postoji samo za sebične roditelje koji zadovoljavaju sopstvene potrebe.
Ne,ne volim više mog muža( koji nikako da mi bivši postane).Možda sam ga i volela dok nije pokazao svoje pravo lice nakon što se odselio. Možda sam i zamišljala nekakav život sa njim.Sada ne.Ali bih za svoje dete sve učinila.Pa i sa njim živela.Ne,zbog sopstvenih potreba.Oh ne.Moje potrebe iziskuju samoću.Tišinu.Rituale.Mir.Ali ko sam ja ? Zar nije najvažniji život detetov ? Zar nije najvažnije njegovo detinjstvo? Sada će neko reći bolje nego da dete trpi svađe.U našem braku svađa gotovo da i nije bilo.Sve je bilo kao idilično dok nije puklo.
Zbog gluposti.Beznačajne stvari.Majke njegove koja je bila protiv mene a za koju je izuzetno vezan.Na posletku i zbog stana ali neću sada o tome.
Borila sam se za svoj brak isključivo zbog svoga deteta.Ništa na sudu nije bila farsa.Opet bih to uradila.Danas bi trebalo da se testiraju ljudi pre nego što odluče da imaju decu.Ne kažem da i ja ne bih trebala da prođem taj test.Naprotiv.
Budući da našem sebičluku nema kraja možda je to jedino rešenje.Decu ne bi trebalo danas da dobije svako.
Svašta mi se izdešavalo u poslednjih par nedelja ( i meseci ako želite).Verujte niti malo prijatno.A onda i ta takozvana vanzemaljska ljubav...šta god da je bila,nebitno sada,sudnica,uvrede,pretnje,uzaludno traženje posla...
Polako sam počela da shvatam da me više ništa ne dotiče.Da bolu gledam u lice i kezim mu se sarkastično.Da me ne pogađaju one stvari zbog kojih sam ranije patila,provodila noći besane.
Da li sam počela da tupim? Neumem da objasnim.Možda sam jednostavno postala kao nekakav anti magnet,koji odbija sve što mu se približi.
Tuga mi je izgleda postala toliko uobičajena da je čak s vremena na vreme na kafu zovem.
Ne plašim se ničega više.Ništa me više ne dotiče.
Pomalo me to zastrašuje,znate.Zar ne bi trebala da se nerviram,pijem tablete za smirenje,ronim suze ? Ili sam ih pak sve isplakala?
"Da te ništa ne dotiče postignućeš samo ukoliko postaviš bodljikavu žicu oko sebe.To možeš samo ukoliko dovoljno voliš sebe.Tada te više niko ne može povrediti" kaže moja mudra sestra Vila.
Trn po trn,bodlja po bodlja,ta žica je gotovo obavijena oko mene.
I sada se sećam sebe na početku razvoda.Kukala sam,plakala sam,ridala sam.To sam i ovde na blogu činila.Neka.Tada sam verovala.Tada znala da postojim.Tada su me stvari doticale,povređivale.Uspela sam da otvorim srce samo još jedanput.Tek onako malo.
Ali sada sam ga potpuno zatvorila.I to se više desiti neće.Ne pišem o ljubavi samo.Pišem o veri,o ljubavi,o ljudima.
Taj period i nije bio tako loš.Tada sam znala da sam još uvek živa.
Sada...jedino što me povređuje je sve u vezi mog Anđela.
Sada,baš sada kada su svi sa svojim porodicama a ja moram da je samo zamišljam.Sada kada svi Hrišćani slave a ja tugujem.Sada kada se pitam da li izgradnjom bodljikave žice oko sebe počinjemo da živimo ili pak prestajemo?
Nije važno ni ko šta komentariše,niti ko šta sudi,nisu važna tuža mišljenja važno je samo da mog Anđela izvedem na pravi put.To je moja jedina misija.
Gledam u kutije.Sve je zapakovano.Spremno za istovar.Baš kao što je zapakovano i moje srce.Zapakovano i zalepljeno širokom lepljovom trakom.
Gledam u velelepni bulevar.Toliko sam ga volela.Vreme je da odem i započnem novi život.Nekim čudom ponovo na bulevaru,drugom bulevaru.
Bez preteranih radosti,sa tugama koje ne bole sa nekim novim sutra koje za mene nije važno.
Važno je samo moje dete.
I da...definitivno se farbam u crveno.
Ovaj post posvećujem mojoj sestrici Vili.Da ,sestrice,Bog te je poslao u moj život sa razlogom.
Komentari
Ponekad se pitam dal treba toliko da ti "solim" pamet sa svojom filozofijom zivota.. al da krenem od početka..mnoga deca odrastu kao deca razvedenih roditelja u dobre, časne i radne ljude, a neka druga deca iz stabílnih porodica odu stranputicom. za svog andjela i treba da zivis to je prioritet svakog roditelja, ali nemoj da zapostavljas ni sebe ni svoje potrebe, želje. znam da ih trenutno nemas ali imaćeš ih uskoro. prolazila sam kroz sličnu zonu sumraka i mogu ti reći da će ti se život promeniti onda kad ti to budeš htela. kad? znaćeš sama kad, osetićeš kad ti duša prezdravi. ljubav je kao male boginje, mora da se odboluje u karantinu. to važi za propali brak, to važi za tu vanzemaljsku ljubav koju pominješ a protiv koje sam bila, jer se desila suviše brzo.. iskoristi selídbu da u život uneseš radost.. i ja sam plakala kad su mi deca otišla kod bivšeg muza da dočekaju novu godinu a ja ostala sama, danas ih teram da idu ocu da čestitaju uskrs..neće.. ne brini za to..i to će vremenom da dodje na svoje.
Sestrice suvišno je da kažem ma šta osim...da ti verujem.Ti si jedna od retkih kojoj verujem.p.s.znam,sve si bila u pravu.sve.da ne polemišemo znaš i sama da te poslušam sada uvek.ne zato što tako treba.zato što je jednostavno tako ispravno.ljubim
Tanjana živa si i moraš verovati u život. Naručito na ovaj veliki praznik kada je smrt pobeđena. Život te definitivno naučio kako da se nosiš sa tugom, preostalo je još da spoznaš sreću, a svakako je ima, i biće je, i da uživaš u njoj. Uostalom tvoj Anđeo je njen najveći izvor. Svi ostali porodični i svi drugi problemi će se sa vremenom rešiti.
Janakis,da Anđeo je najvažniji...u pravu si...nemam šta da dodam.hvala ti.
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
