« HODNICI SRCA TVOGA | Main | ŠABLON »
Ja i samo ja mogu da izađem napolje po ovakvom vremenu u majci na bretele i japankama.Bez jakne.Neka mi jeza obliva čitavo telo.
Volim svežinu.Volim kada se vazduh raščisti nakon kiše.Kao da se sa njim razbistre i moje misli.
Gledam ljude kako protiču.Neke od žena ponosno šetaju preplanuo ten.Shvatam da je jun uveliko na pragu a ja kao da sam još uvek zaglavljena u januaru.
Nekada sam planirala letovanja u aprilu,sada više ne planiram ni šta ću da radim večeras.
Sve kao da je stalo.Kao da protiče mimo mene.
Nekada mi je i dan izgledao duži a sada minuti cure kao pesak na peščanom satu.
Pitam se kada sam to prestala da igram u predstavi sopstvenog života i postanem njen posmatrač.
Stranac u publici koji ravnodušno posmatra.Ne izražava ushićenje,tugu.
Ne zanima ga šta kako će predstava dalje da se odvija.Nije ga briga da li su glumci dobri ili samo vešto blefiraju.
Nije ga briga ni za rekvizite na sceni koji tako vešto smenjuju kiše,sunce,sneg,more...tako da ponekada pomislite da je stvarno.Ali nije.Zamena nikada ne može biti original.
Kao da živim kopiju sopstvenog života.
Lošu kopiju,sa sve onim razložnim mrljama koje ti ne daju da vidiš slova koja su trebala da budu ispisana.
Kao da uporno prevlačim belilom u nadi da ću prekriti mrlje.Ali ne ide.Belo nikada ne može potpuno da preksrije crno.Čak i da to učini jednim delom,mrlje se nadziru.Tu su.Vidimo ih.
A onda pokušavam da zamenim papir.
Izvučem čist.Nov.Bez ičega na njemu.
Prodavci kažu da papira više nema..Da je sve uveliko rasprodato.
Da sam zakasnila.
Kada to prestanemo da živimo naše živote i počemo da ih posmatramo kao nekakve vozove koji protiču pokraj nas ?Mašemo im a ne možemo nikako da ih zaustavimo.
Kada shvatimo da smo zbačeni sa koloseka ali i dalje u vozu te čekamo da se isti na šine vrati ?
Da stojimo u mestu a sve oko nas se okreće ?
Kada smo to počeli da živimo loše kopije sopstvenih života ?
Gledam u onaj papir sa mrljama.Možda je i bolje tako.Ne savršeno uvek izgleda bolje nego prazno.
Možda ne treba da uporno pokušavamo da prevlačimo belilom u nadi da ćemo zataškati,prekriti,zaboraviti...
Možda jednostavno treba da naučimo da živimo sa tim mrljama.Prihvatimo ih takve kakve jesu i prestanemo da tražimo nove kopije.Bolje kopije.
Možda i kao onaj stranac u publici treba da ustanemo i aplaudiramo iako nam se predstava dopala nije.
Napokon ona je ipak naša.
Reprize nema nikada.
Ulazim u stan i hitro navlačim jedan od onih džempera koji izgledaju kao da su za 2 broja veći a zaprvo su naš broj.Gledam u reke automobila koje se ukrštaju.
Osmehom tugu prekrivam.
Komentari
Uvek me zaprepastiš sa koliko iskrenosti pišeš o životu. Očekujem ja to od tebe i znam da u svakom tekstu ostavljaš deo srca, ali me opet iznenadiš. Nemam reči...
Zapravo ti ne govoriš rečima, već na čitaoca prenosiš kompletne slike prožete emocijama.
I da moram dodati, nije to uvek lako prihvatiti. Nekada to i iritira, smeta, baca u razmišljanja i preispitivanja sopstvenog života, tera na suočavanje sa duboko zatrpanim uspomenama iz prošlosti.
Osmeh je lek...
Drago mi je da si post zavrsila osmehom.
pozdrav!
Janakis...to nije dobro.Zaprepastim ponekada i sebe.To povlači istina dosta toga za sobom ali...ne mogu drugačije.Pokušala sam.Ne mogu...Znaš..poljubac ti šaljem p.s.Hvala ti što me čitaš uvek.
Stepski , slažem se da je osmeh lek.Ponekada treba da se osmehnemo i kada nam nije do osmeha...Veliki pozdrav !
..samo se smeškaj..
Jovaneeeee dobro pa gde si ti ?Nema te ovde sto godina !
Lepo je kada si tu.
U poslednje vreme sam opterecenja prolaznoscu zivota. Ne zato sto ce se zavrsiti, vec zato sto toliko toga nisam videla, nisam dozivela. Stanem pa se zapitam, cemu sve, imam samo jedan zivot? Poz :)
nesanice moja,to bi svi češće trebali da se zapitamo !ljubim te
Shvati to kao da se glavna glumica umorila,razbolela,uzela malo slobodnog. Dok odboli. A onda će se vratiti u svom punom sjaju i zaseniti i publiku i sebe. A ova kiša stvarno bistri misli. Veliki pozdrav draga.
Biljana dala si mi prelep komentar.Shvatila sam i primila k znanju.Želim ti lepo veče.
Svi se ponekad umorimo, pa zastanemo, posmatramo svoj život sa distance, kao objektivni posmatrači. Pogledamo sebe, svoje greške i uspehe, vidimo gde smo,špa nastavimo osveženi i ojačani dalje.
Sve je laz, samo pusta laz
sto se oko nas u krug vrti
sve je laz, samo pusta laz
sve je laz osim smrti-dino merlin
Znas li da kopija
uvijek ostaje, samo kopija
to sto sam bila ja
vise ne moze, biti nijedn-lana
Zasivenog srca ponovo se budim
skrpljenog od tvojih kopija
tek da nesto mi u grudima
Jos po malo kuca a kad ti poludim
uvek mogu da ga otkacim
samo te za njega prikacim-goca trzan
ovo su delovi pesama koji mozda daju odgovor na kopiju zivota a ovaj spot ima lep tekst da ga ne stavljam stavio pesmu
http://youtu.be/sQQGv0BTjN0
sanjarenja,mislim da sam u toj objektivnoj fazi trenutno...suviše realnoj možda..želim ti laku noć.
stalker e ova, još po malo kuca pa kada poludi uvek mogu da te otkačim je najjača :)))
buy daily tadalafilhttps://buyzithromaxinf.com/ - Zithromax
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
