Odlazim.
Rekla sam Ti to.
Mene zaprvo nikada nije ni bilo.
Možda si me samo umislio.
Od sopstvenih fantazija načinio.
Možda sam bila samo proizvod tvojih čežnji u osamljenim noćima što svijaju se nad gradom
Kada bolje razmislim naša je ljubav bila kao vetar
Neuhvatljiva
Nevidljiva
Gotovo nečujna
Obeležena fijucima koji uzdahe stvaraju
Ponekada letnji povetarac.Blag.Milovala naše sjedinjene duše.
Ponekada uragan koji se uvija u nekakv vir,vrtlog.Nosi sve pred sobom.
Pitam se da li je taj uragan bio toliko snažan da je odneo i mene?
Odlazim
Stojim na nekakvoj raskrsnici sa koferima u rukama
Koferi prazni
Teški
Ruke umorne od nošenja
U njima su nekada bila lažna osećanja
Čežljivi pogledi
Reči kojima si me kupio.Koje sam sakupljala kao nekakvo blago dragoceno.Reči koje su u mome umu slike rađale.
Na njima Ti i ja.
Preplićemo se
Smejemo
Volimo
Reči koje sam smeštala u svaki delić svoga srca.Pa ih onda uvezivala.Tkala.Spravljala od njih prekrivač od oblaka.
Razmišljam zašto li nosim te kofere kada u njima nema ničega ?
Zašto ih uzaludno vuklim ?
Kao da se nadam da ću ih ponovo napuniti
Kaži mi...hoće li Ti biti lakše sada kada odem ?
Hoćeš li lepše sanjati ?
Hoće li ti se neka druga pojavljivati u snovima ?
Hoćeš li se buditi sa olakšanjem ?
Reći sebi...eto i ova je otišla..sada je bolje
Osećam snažan vetar kako mi se zanosi u lice
Prepliće kosu
Podiže haljinu koju uporno pridržavam
Koferi padaju na zemlju
Pa ih onda grčevito grabim u panici da ih silina vetra ne odnese
Kao da ću nešto izgubiti
Kao da će to nešto promeniti
Kao da ćeš se ponovo stvoriti tu ukoliko ih otvorim
Znamo da nećeš
Nikada Ti tu nisi ni bio
Bio si samo delić neba
Odsjaj mesečine u moru
Mrvica snova
Izmišljen
Zamišljen
Umišljen
Da li sam te imala u jednoj minuti,sekundi,trenutku ?
Da li je ona stotinka samo meni pripadala ?
Ovoga puta spuštam kofere
Ostavljam ih da stoje pokraj puta
Možda naiđu neki ljubavnici pa ih pokupe
Možda u njima večnost pronađu kao što mi nismo
Prolazim pokraj kofera i ne osvrćem se
Naša ljubav i jeste bila vetar
Umela je ona i kosti da ledi
Prevede preko mora
Oblaka
Prostranstva
Planina
Odlazim
Neću se nikada vratiti
A onda se odjednom stvaraš predamnom
Iskačeš iz vrtloga pa me pitaš
Zar ne znaš da vetrovi nikada ne umiru ?
Oni se možda primire
Povuku
Dozvole suncu da ih prekrije
Ali se uvek iznova vrate
A onda... nestaješ
Eto vidiš
Ponovo je ispalo da si Ti taj koji je otišao
Iako sam ja bila ta koja je kofere spakovala.
Žovot me podseća na nekakav lavirint.Moj život.
Ranije sam imala običaj da kažem da me podseća na kocku ali sada shvatam da je kocka suviše prosta .Jednostavna.
Čini se da su ti beskrajni hodnici satkani od vere,nade,očekivanja toliko ispreplitani da postoji samo jedan jedini izlaz,koji možda nikada neću pronaći.
Tereni su posuti trnjem o koje se neprestano bodem.Stopala su mi krvava ali nastavljam da hodam. Kao po nekakvom vrućem pesku.Staklićima koji me neprestano bockaju.
Kada sam bila mlađa neprestano sam sanjala jedan te isti san.
Lavirint koji ima četri izlaza.
Jedan je vodio do pustinjskog peska.
Drugi na more.
Treći na kaktuse.
Četvrti na poljanu.
Znala sam da izlazi postoje ali sam ih uporno tražila.Kao da sam ih gledala kroz nekakvo staklo.Znala da su mi tik pred nosom a opet sam nailazila na slepe ulice.Udarala o zidove.Tek što bih došla do jednog.Nešto me je snažno vuklo u vraćalo nazad.
U snu nikada nisa uspela da pronađem niti jedan uzlaz.
Da li je tako i u životu ?
Da li je život lavirint kojim neprestano koračamo i trudimo se da pronađemo nekakva rešenja dilema,problema,želja,očekivanja...?
Da li postoje više izlaza ili samo jedan jedini čije se senke obijaju o zidove pa projektuju lažna vrata ?
Ko smo Mi ?Mrvice u kosmosu ? Prah prašine koji se zavarava da je čitav univerzum ?
Ponekada pomislim da niko ne može stvari da preuveliča kao mi ljudi.
Kada se problemi završe shvatimo da je sve bilo u našoj glavi.Da smo sve sami isprojektovali,uveličali,ubacili u potpuno drugu dimenziju.
Svi smo rođenjem ubačeni u lavirint.
Toliko smo se puta zavarali da u ruci imamo mapu koja vodi do izlaza.
Toliko puta pokušali da je kupimo.
Toliko su nam puta prodali lažnu mapu sa šerenim listovima i ne tačnim rešenjem zagonetke.
Mapa je zaprvo samo u našem umu.
Smeštena u malecnom njegovom deliću .Ponosno čeka i kezi nam se u lice.
Kao da nam govori da iako ona postoji,treba da pronađemo put bez nje.
Ostaje na nama da li da je neprestano tražimo,trošimo sopstveno dušu u pokušaju potrage ili jednostavno shvatimo da je nikada nećemo pronaći i da možda baš u tome leži lepota života.
U beskonačnoj potrazi.
Pozdravljam Vas i želim Vam prijatan dan.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
