Jutros kada sam se probudila zatekla sam na inboxu mail od skora mi veoma drage osobe.
Otprilike je glasio ovako:
U mojoj kući postoji nekoliko soba.Jedna je zaklJučana.Ona sa sobom nosi sve loše uspomene.Uspomene vezane za brak koji se okončao.Za sve neuspehe.Sve što bih želeo da zaboravim.Zaključao sam je.Ne ulazim u nju.
Druga soba vezana je za moje detinjstvo.Tu su sve moje igračke.Tople uspomene.U nju rado svraćam.U njoj uglavnom boravi moj sin kada dođe kod mene.
Treća soba je potpuno prazna.Zidovi su ogoljeni.Na njima nema nikakvih slika.U njoj je samo lapo top a tako često provodim vreme baš u njoj.Ta soba nema prozor.Ali ti svakoga dana ulaziš kroz njega sa svojim tekstovima.Znaš li zašto su zidovi prazni ? Zato što na njih želim da okačim samo drage uspomene koje proživim sa dragim ljudima.
Moram priznati da sam ostala iznenađena.
U današnjem vremenu u kome se budimo sa sujetom,doručkujemo laži,ručamo zlobu,večeramo ljubomoru a za užinu nam serviraju prevare i obmane pitam se koliko možemo da se otvorimo prema osobama koje tek upoznamo i koliko od svoga srca možemo da ima poklonimo ?
Nakon toliko razočarenja ( obratite pažnju ne pišem samo o ljubavima ),lažnih prijateljstava,osoba koje su nas izneverile, koliko smo uopšte spremni da prihvatimo nekog novog ko nam je upravo zakoračio u život ?
Možda draga mi osoba koja mi je poslala mail ima pravo.Možda jedan deo srca treba zaključati,onaj sa lošim uspomenama,u onaj drugi sa lepim rado svraćati a jedan ostaviti potpuno čist sa tek malecnim prozorčićrm za nove ljude koji se pojave u našim životima.
Prekoravam sebe zbog toga što sam postala sumnjičava.Rezervisana.Što ne verujem više da postoje ljudi koji žele da Vas puste u svoje srce a u Vaše da zauzmu delić ne želeći pri tom da taj delić izbodu.Zgnječe.
Želim da otvorim taj prozorčić na srcu,uporno želim ali bravica se pokvarila a ja uporno polušavam da je popravim.
Koliko uopšte danas verovati novim osobama koje se pojave u našim životima ?
Ponekada nam se od samog početka učini da osobu znamo čitav život a onda nas baš ona izneveri.Ponekada imamo loše mišljenje o nekoj osobi a eto baš ona ostane uz nas onda kada nam je najteže.
Jedno je sigurno.Ni od koga nesmemo previše očekivati.Napokon,prijatelji su samo obični smrtnici.Ljudi,jednaki kao i mi.Prevelika očekivanja i posesivnost samo guše i uništavaju.Baš kao i u ljubavi.
Ali možda je ipak potrebno da postoji samo onaj maleni,malecni delić u srcu u koji smo i nakon silnih razočarenja spremni nekome da poverujemo i pustimo ga u naš život.
Želim Vam lep dan.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
