Pravila sam se blesava.Žmurila.Trpela.Uvrede.Kritike.Pljuvanje svakodnevno ovde na blogu.
Ovaj blog nije nikakakav blogograd.To je blog selo.Moram priznati da se razlikuje zaista od svih blogova .Ovaj blog je prvi blog na koji sam došla.Ostavljala sam ovde dušu svoju.
Svakoga dana otisak moje duše je ostavljen upravo ovde.
Odjednom mi se smučilo sve.Sve mi je bilo nekako preusko.Pretesno.
Reših da malo promenim blog servis.Pozitivno sam se iznenadila,moram priznati.
Najpre ljudi ima više.Zatim čitaju i oni koji ne pišu blogove,ne samo oni koji pišu.Mišljenja su različita.Koliko ljudi toliko mišljenja što dobija čar.Komentari su potpuno nepristrasni...
Da vidimo razloge zbog kojih većina ostaje upravo na ovom blogu
1) Svako može da piše šta stigne i kada stigne.Objavljuje se bukvalno sve.
2) Svako može da ima hiljadu nikova i blogova.Da se presvlači,oblači...
3) Svako svakoga može da vređa .Ne može ništa nikome niko da prijavi.Uvrede ostaju zapisane.
4) Svako može da uđe u grupicu tzv. klan .
5) Komentari se ostavljaju milo za drago.Ja tebi,ti meni i uglavnom retko ko novi ostavi i dođe( možda bi i ostavili ali se plaše da ne pripadaju grupici )
6) Svi se ovde manje više znaju.Novih ima retko a i kada dođu odu jer ne pripadaju grupicama.
7) Svako može da dobije dijagnozu,analizu,psihološkog profila iako nije naručio.
8) Tekstovi se uopšte ne gledaju.Gleda se samo osoba koja ih piše.
9) Postoje blogovi koji nemaju nikakav smisao ili samo pljuju a opet eto ih ovde sa gomilom komentara trijimfuju.
Mogla bih još da nabrajam ali ne želim.
Otišla sam na drugi blog ali ovde ostajem jedino i isključivo zbog dragih mi ljudi koje sam ovde upoznala.
Shvatite kada nekoga pljujete pljujete samo sebe .Sebe oslikavate u tom pljuvanju a ne tu osobu.Sebe prikazujete.
Ne mešajte Tanjanu ni sa kim ! Bila je sa Markom pa šta ? Nije više.Nije više sa njim ni u kakvom kontaktu.I kada je bila sa njim ona je Tanjana.Ličnost za sebe.Pisala je onako kako se osećala i to će činiti i dalje.
Dakle postoji u ovom selu i lepo nešto a to su dragi ljudi koje sam ,potpuno sigurna svi susreli.Možda ste se sa njima upoznali na javi.Možda i niste ali ne možete poreći da su Vam dragi i da su Vam se uvukli u život a srećni ste zbog toga.
Na ovakve postove neću da trošim više ni živce ni energiju.Pisaću kao što sam uvek radila.Iz srca.
Predlažem da ne trošite ni Vi jer su upravo ovakvi postovi poprište svađa i vređanja.
Sigurna sam da niko od nas to ne želi.
Blog ne treba da bude niti cirkus niti utegnut seminar ili sastanak.Blog treba da bude opuštajuće mesto.
Ne moramo svi da se volimo.I da to želimo ne bi nikada uspeli.
Ali možemo da budemo pristojni jedni prema drugima koliko to naše vaspitanje nalaže.
Sve Vas pozdravljam !
P.S. ukoliko se i nakon svega nabrojanog objavi post.
Čitavo pre podne provela sam u dvorištu sa Anđelom tražeći puževe.Onda me je naterala sa zaliva cveće barem nekoliko desetina puta kantom koja gotovo da je veća od nje.
Vraćamo se u kuću.Dobijam poziv iz firme.Fali jedna doznaka za bolovanje a muž sem što preti i ne interesuje ga da li dete ima šta da jede sada neće da mi da ni potvrdu iz firme ne bih li mogla da podignem i tih mojih nekada 18 ,u najboljem slučaju 19 hiljada.
Shvatam da ću morati još danas do Beograda. Uzimam rokovnik da ispišem šta sve treba da obavim i kako sve to da smestim u isti dan ne bih li se što pre vratila zbog Anđela.
Taj rokovnik datira iz vremena kada sam radila.Zurim u stranice ispisane i popunjene od vrha do dna sitnim slovima.Svaka,bukvalno svaka je ispisana.
U jednom posebnom,odvojenom delu napisani su planovi za dane,nedelje,obaveze a na jednom listu za narednu godinu.
A onda,prazna stranice.Možda tek na nekoj po koja reč,po koji podsetnik za neki događaj,pa onda ponovo prazno.
Nakon što sam prestala da radim rokovnik sam zamenila papirićima,koji su se motali svud po kući a onda sam i njih zaboravila.Nisam više želela da ih ispisujem.Nisu mi više bili potrebni.
Razmišljam kako sam nekada bila puna planova.Ne pričam samo o onim životnim.Planirala sam svakoga dana šta ću narednog da kuvam,gde ću da idem,sa kim ću da se vidim...
Moj nekadašnji život je slobodno mogao da se zove rokovnik.
Šta mi ljudi očekujemo od života i koliko možemo da utičemo na to da se naše želje ostvare?
Neko mi nedavno reče,kada budeš sklopila kockice mozaika i budeš znala šta tačno želiš od života možda nećeš biti tako negativna.Ponovo iskreno.Prihvatam.
Samo...ko kaže da mi možemo da skopimo kockice mozaika,da ostvarimo sve što smo u rokovnik zapisali.
Znala sam veoma dobro ja šta želim od života.Težila ka tome.Trudila se.Zalagala.Na posletku većinu od toga i dobila.
A onda je sve nestalo.Raspalo se.
Nikada ne možemo da znamo šta nas očekuje do kraja dana a posebno sutradan i nakon toga.
Barem sa sama sebi sada smešna sa tim tzv planovima kojima sam težila.Da ih nije bilo možda bi sve bilo drugačije.
Setila sam se sestre kada mi je radila natal .Tada se nismo dobro poznavale.Ona je opet uspela sve da mi pogodi.
-Da sam znala,da smo se samo ranije znale pa da ti kažem...
A onda je zastala.Pa nastavila.
-Da sam te poznavala i rekla ti sve to,opet bi postupila isto.To je jednostavno sudbina.Ona se ne može izbeći.
Istina je.Znala je ona mnogo što šta i rekla mi pa sam ponovo postupala svojevoljno.Ne zato što tako treba. Zato što je tako određeno.Od svega možemo da pobegnemo.Od sudbine ne možemo.
Znali su to naši preci.
Ali mi mislimo da se sa tehnologijom i svim ostalim materijalnim napredkom promenilo i sve ostalo.Ljudski mozak je napr ostao potpuno isti.
Ljubav,strah,ljubomora,sujeta,kritikovanje...sve te osobine i stanja su jednake kao i ranije.
Možemo danas živeti u dvorcima a ranije u brvnarama.Na zemlji ili na Marsu.Neke se stvari ne menjaju.Baš kao ni sudbina.
Mišljena sam da su planovi ubice užitaka.Uzroci razočarenja i nezadovoljstava.Često i ubice same ljubavi.
Ne može se bez njih ,istina.Neki cilj mora da postoji.
Ali uvek treba imati na umu da u životu uglavnom ispadne onako kako nikada ni pomislili nismo da bi moglo biti.
Jedini cilj koji sam sebi zadala jeste da Anđela izvedem na pravi put.
Ostalo...planiram samo ono što je ne izbežno.
Ne,ne znači to da ću sada sedeti i čekati sudbinu skopljenih ruku.To nije moj stil.
To znači da ću zadovoljstvo težiti da pronađem u sopstvenom umu.Najpre treba od toga krenuti.Planovi...što ih je manje to više živimo.
Bacam rokovnik u kantu za otpatke.
Ne želim više da se podsećam ni predhodnih planova niti da zapisujem buduće.
Ne trebaju mi više ni papirići.
Ono što treba da obavim sutradan staće u moj um.
Za dalje...ima vremena.
Smestila sam Anđela u krevet.
Šetkam se po sobama u kući mojih roditelja.Sve su nameštene.U isto vreme sve su tako prazne.Barem one na spratu.Hladne.
Gledam u baletanke iskačene po zidovima,pohabane od vežbanja.Uzimam jedne,moje omiljene.Ruski špic.I stajem na prste.Osećam bol.Isti onaj koji sam osećala kada sam skakala po pozornici a pravila se da lepršam.Trudila se da izgleda kao da hodam po oblacima.Tako su nas učili.Da ignorišemo bol.Da nam glave budu podignute,vrat izvijen i da lebdimo dok nam se stopala grče u bolu.
Vraćam baletanke na zid.Pitam se koliko će tu još stajati.Postera više i tako nema.Moji su ih poskidali zbog krečenja.Ostale su samo baletanke koje čekaju da budu uklonjene.Sa njima i svi oni dani provedeni u znoju i naporu.
Ne volim kada mi se prošlost,sadašnjost i budućnost prepliću kao da pletu nekakvu pletenicu raznobojnih pramenova.Onda kada se sadašnjost u tim nitima gotovo i ne vidi a budućnost zamenenjena nekakvom satenskom trakom,zamenom za pramen.
Pa se pitam da li treba poslušati savet profesora baleta.Uzdignuti glavu,izvući vrat i praviti se da šetaš po oblacima i onda kada ti se čini da su oblaci samo bezoblična ,nestvarna pojava.
Da ih nikada više dosegnuti ne možeš.
Teško je da žive bez snova onima koje za snove i od snova žive čitavoga života.Onima koji se snovima hrane.Koji snove udišu kao vazduh.
A onda shvatam da je sve u životu u stvari čekanje.
Ćekala sam da odrastem,da završim fakultet,da se zaposlim,da naiđe onaj pravi,da se udam,da rodim dete...
Sve se svodi na nekakvo čekanje.
Čekala sam i u vezama.Da se uozbilje,da se raskrinkaju,da se učvrste,da prestane igra mačke i miša,da pozove,da ja pozovem...
I sada,po prvi put u životu ništa više ne čekam.
Moja osećanja podsećaju me na nekakvu baletsku predstavu.
Polagana muzika,uvertira a onda odjednom bacanje,piruete,arabeske,sokovi...
Ali ovoga puta čini se da ja ne igram.Samo posmatram sopstveni život.
Sve se odvija po nekakvoj čudnoj koreografiji.Kao da ju je radio nekakav čudak.
Osećam da se trudim da odskočim,to je onda kada letite baletskom partneru ne bi li Vas podigao u vis ali Vas on ne dočeka kako treba ili Vi jednostavno izgubite ravnotežu i spuste se pokajnički pokraj njega uz uzdahe i poglede razočarenja ostalih iz grupe.
Pokušavala sam ja uradim nekako taj skok.I dok sam pokušavala znala sam da sam živa.
Sada više ne pokušavam.
Kao da kroz život plovim na vrhovima prstiju.
Svaki dan protiče jednako.Neznam više ni koji je.Nedelje i datume sam odavno prestala da brojim.Znam da ću uskoro prestati i godine.
Ne čakam više ništa.To je jeste problem.
Šta se dešava kada prestanemo da čekamo ?
A onda se setim one slike,kad god sa letela avionom obožavala sam da posmatram oblake.Ličili su na nekakve sante leda.Kao nekakv grad.Oduvek me je to fasciniralo.
Šta mi ljudi znamo?
Uvek se pravimo da sve znamo a zaprvo ne znamo ništa.
Možda oblaci zaista postoje.Čekaju na nas.Ali mi nismo spremni da ih dosegnemo.
Možda i samo možda ću na jedan od njih uspeti da sletim i ja.Sa ovim novim krilima očvrslim od briga ,tečkim poput olova kakvog.
Možda...možda će se to dogoditi onda kada ponovo budem naučila da čekam.
Izlazim iz svoje nekadašnje sobe,zgrčena od hladnoće.
Ne želim ničim da se ogrnem.Želim da mi hladnoća prožima čitavo telo.Barem neko vreme.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
