Premorena sam.Čitav dan se petljam po lekarskim ordinacijama i komisijama.Onda mi muž javlja kako neće da šalje pare za dete jer mu sud to nije propisao još uvek.Kažem mu da ne mora ali da mora da ima komunikaciju zbog deteta .On kaže da ne mora .
Čekam u lekarskoj ordinaciji.Narviram se.Šta ako ne dobijem bolovanje? Moram da se vratim na posao a onda ću da dobijem otkaz.Zašto da me ne otpuste? Otpustili su moju koleginicu u petom mesecu trudnoće.Otpustili su i drugu prvi dan nakon što joj je porodiljsko isteklo.
A onda se sklanjam u stranu i kuckam u telefon .Zovem ga.Vlasnika firme.Pokušaću nekako da se dogovorim sa njim oko radnog mesta.Prošli put mi je rekao da nema šanse i da će ubrzo svi biti otpušteni ali nema veze.Nek pokušam još jedanput pa šta bude biće.
* * *
Za trenutak se vraćam u period kada sam radila.Zaposlila sam se nešto pre nego što sam se udala.Sećam se da sam krila i da imam vezu.Sećam se kako mi se prve dve nedelje niko nije javljao u firmi a onda odjednom svi naprsno počeli jer su videli da me isti taj gazda gotivi.Sećam se kako sam bila najmlađa a napredovala u roku od 2,3 meseca možda.Kako sam izdejstvovala da pređem u marketing.Kako mi je povećao platu.Svrstao me među troje njegovih ljudi u firmi.Koliko sam se samo petljala da uđem u njihovu kancalariju.Koliko razočarala kada sam u nju ušla.
Pa sam se onda prisetila kako sam kući nakon posla uvek dolazila naelektrisana.Kako mi je muž prebacivao kako me interesuje samo da napredujem u poslu i ništa više.Kako mi treba nekoliko sati da se odelektrišem nakon što se vratim iz firme.
Biti u prvih troje ljudi ,miljenika ,znači raditi apsolutno sve što želi i kada želi gazda.Za uzvrat dobijaš veću platu i sve koji te mrze.
Ali moj cilj bio je samo jedan.Direktor marketinga.Ništa manje.
Pa sam se setila i bivšeg direktora koga su izbacili zbog sina najboljeg gazdinog prijatelja koji je fakultet završio u Parizu za rekordnih 6 meseci.Kako mi je uvek podmetao sve jer me nije podnosio budući da ga je nerviralo što me gazda gotivi.Njegove devojke koja je vrtoglavo napredovala od prodavačice u šefa.
A onda je jednoga dana samo objavljeno da on odlazi.Budući da je pripadnik jedne stranke,na ništa manju poziciju u jednoj državnoj ustanovi.
Eto meni prilke.Mesto se za koje sam se borila ukazalo se samo od sebe.Nakon što se iselio ,ušla sam u njegovu kancalariju i sela u njegovu fotelju pre nego što sam obavestila gazdu.
Na moju sreću ,podržao me je.I bi gotovo zvanično.Ovlastili su me da potpisujem,ugovaram,osmišljavam slogane za reklame...sve što je radio on.Nikada se u životu bolje osećala nisam. Sastanak na kome će me konačno imenovati beše zakazan.
A onda sam otkrila da nosim dete.Znala sam da nema ništa od diretkorske pozicije .Vlasniku sam uskoro objavila.Rekao mi je da moram da dolazim na sastanke.Muž mi je rekao da se ne usudim na tako nešto jer ne želi da rizikujem budući da sam preterano napeta kada sam tamo.Lekar je rekao da moram da ležim.Da je trudnoća rizična.
Dete je najvažnije.Odustala sam od posla,sastanaka i ostala kući da ležim i održavam trudnoću.
Ostalo znate,prvoga dana nakon što sam se vratila na posao prebacili su me na recepciju i do danas sam na bolovanju.
* * *
Ja samo ja mogu da obučem na ovu zimu kratke rukave i pončo.
Vlasnik firme uvek je smešten u Hayatu.Žurim kući.Navlačim mini suknju ( kako bih se sigurnije osećala ) ,popravljam šminku,obuvam čizme sa visokim potpeticama,izlazim iz stana,prelazim ulicu i eto me!
Čeka me u hodniku.Zatim vodi ka restoranu.
-Promenila si se.Smršala si.Lepo izgledaš .
Konstatuje.
Nudi mi martini,prihvatam ne određeno.Sećam se koliko sam puta u ovaj hotel donosila ugovore,reklame,izveštaje.Koliko sam puta morala da sedim sa dosadnim ljudima i slušam gluposti za svakoga iz firme ponaosob.Koliko me je sve to opterećivalo...
Pitam ga za posao.Kaže da nema šanse.Uporna sam.Ne odustaje.
-Tanjana nisi ti u pitanju.Uskoro firma neće više ni postojati.
Razumem ga ja stvarno ali firma ipak postoji.A ja ne želim više da budem na bolovanju.Ne mogu.
Pa se onda sećam kako mi je bio na svadbi.Kako sam rođena istog dana kada i njegov sin a moja devojčia kada i on.Kako sam mu bila štićenica ...
Nudi mi ponovo martini.Pita me zbog čega ne pijem.Guta me pogledom.Nervira me.Uvek me je to nerviralo.Nekada tako godi.Sada ne.
Sećam se one koleginice iz kancalarije.Ona koja je samnom zajedno spadala u troje ljudi.Uvek me je ispitivala o njemu.Gde idem.Šta mu nosim...Pričali su da mu je ona bila ljubavnica.
Možda su mislili da sam mu bila i ja,odjednom mi pada na pamet.Ali u to vreme sam bila toliko srećna u braku da tako nešto nikada ne bih ni pomislila.
Počinje da me gleda čudno. Gleda u moje noge.Uzimam gutlaj martinija i ustajem. Zahvaljujem mu se.Lažem da razumem.
On mi kaže da ostanem još malo.Ja mu kažem da ne mogu.Da moram da idem.
Izlećem iz hotela i idem ubrzanim koracima .Gotovo da trčim. Što dalje od svega.Od te firme,od vlasnika,od lekarske komisije,od hladnoće ...U moj novi stan.
Možda je moglo da bude drugačije.Možda sam nekako mogla da ostanem u firmi.Možda...ali to nikako ne bi valjalo niti vredelo.
Na posletku bi se opet sve završilo.
Ništa ne traje večno pa ni najveća slava.
Budim se. Šetkam se po stanu.Veći je.Tamniji.
Osećam da mi je hladno . Navlačim ogrtač . Možda ovde neću moći da se šetkam bosih nogu u pidžama šorcu . Neznam .Prlagodiću se . Čovek se na sve prilagodi.
Spravljam sebi kafu,gledam u susednu zgradu .Razmišljam kako za samo nekoliko trenutaka treba da krenem po bolovanje koje možda i neću dobiti .Razmišljam i o situcijama koje su mi se dogodile predhodnih dana .Mužu. Majci .
Jedno me pitanje muči
Koliko drugima dajemo sebe ?
Da li bi trebalo da postoji nekakav parametar koji pokazuje koliko i kome treba dati otisaka sopstvene duše ?
Da li treba da večito premeravamo,odmeravamo ,situacije ,vreme pa i osobe ?
U današnjem društvu satkanog od licimerja ,ljubomore i zlobe treba biti proračunat.Kada govorim o meri ona se uzgleda isključivo svodi na to proračunost.
Postoje i osobe koje nas godinama znaju ,znaju kroz šta smo prošli ,bili svedoci raznoraznih situacija .Osobe koje će na neki način ostati još dugo u našim životima.Osobe koje i mi dobro poznajemo .Znamo njihove slabosti.Vrline.Mane.
Ako je tako ,ko nam garantuje da upravo te osobe postupaju pravilno?
Ne pišem sada o iskrenosti .Ne kažem da ti ljudi nisu iskreni.Ali kako ma ko može da zna šta je za nas ispravno i pravedno ?
Ljudi danas preuzimaju velike uloge.Često i onda kada im ih niko ne dodeljuje.
Mudrovanje,savetovanje i postavljanje dijagnoze za tuđe živote postao je svakodnevni ritual.Ocenjivanje .Odmeravanje.Osuđivanje uobičajena praksa.
Kada to radi neko ko Vas ne poznaje okrenete glavu i nasmešite se.Ali kako se ponašati kada sve to potiče od osobe koju poznajete ?
Koliko danas drugima,pod koje uključujem i najbliže treba davati sebe ?
Kada treba jednostavno navući štit i odreagovati po naređenju sopstvenog srca ?
Nisam tvrdoglava ali sam u životu uvek slušala sopstveno srce.Dešavalo se da pogrešim,oh da.Ali se nikada nisam kajala.
Svako treba da odživi sopstveni život.Osetu sreću,tugu,očaj ,radost.
Svako treba da upravlja kormilom sopstvenog broda.
Samo će tako znati da je ispravno postupio ma kakvu odluku doneo.
Koliko drugima dajemo sebe ?
Ponekada previše.Nekada opet jedva dovoljno .
Ukoliko navučemo oklop na dušu ne valja.
Ukoliko je ponudimo na tacni ponovo ne valja.
Ukoliko proračunamo koliko i kada ćemo koji deo nje dati to je čini se najgore.
Sebe treba davati.Ukoliko to ne učinimo onda ćemo postati roboti,ljušture,metle.
Naša duša treba da se dotakne upravo sa našim bližnjima.Tako je jedino ispravno.
Ali pre nego što se to dogodi ,treba da se dotakne sa našim srcem.
Vezujem kosu u rep,navlačim pantalone,popravljam šminku i izlazim iz stana.
Danas,samo danas moja će duša biti u oklopu zatvorena.
Posvećeno sestrici Vili sa duplim krilima.
Noć.
Hiljade misli.Dvor od oblaka.Ti.
Ne poznajem te. Nisam ti usne dodirnula.Nisam ti telo okusila.
Nisam li ? Ako i jesam to beše u nekoj drugoj dimenziji.U nekom drugom svetu.
Imam taj čudan osećaj.
Kao da smo bili zajedno a sve sam sanjala.Umislila.Zamislila.
Nerviraš me.Ponekad se čini da me prizivaš, da želela bih da si kraj mene.Da smo u nekakvom čudnom prostoru .Sami.
Šta bi ti zaprvo želeo od mene ?
Da se požudno izvijam i milujem ti telo loknama dok se ne određeno smešiš ?
Zar ne znaš da strasti su vatre?
Odakle vatre potiču dragi moj?
Znaš ,znaš Ti to dobro samo se praviš
Zamišljam te kao nekakvu statuu u Luvru,kip Božanski
Lepota misliš ?
Ne,dragi moj ,lepotu su smilslili dušmani
Da se njome igraju
Zavaravaju
Truju
Ti si,kako bih Ti rekla pomalo čudan,poseban
Opijaš me rečima pa me njima i sečeš ,vređaš,uzdižeš !
Mamiš pa me odbijaš
Sladiš pa truješ
To ne ide nikako ,dragi moj
Prošlo je vreme čekanja
Lažnih obećanja
Praznih reči
Znam da si tamo negde
Ne znam da li si sam
Mislima jesi
Misli su i planine rušile,mora isušivale ,neprijatelje združivale
Mislima možemo sve
Ali razmisli,hajde okreni glavu ka prozoru
Hiljade svetla blješte u daljini
Sada kada gledaš
Pomisli
U jednom od njih sam ja
Čekam
Čakam da me dodirneš
Da me oživiš
Svojom načiniš
Čekam da se pojaviš
Da Ti lik konačno vidim
Čekam da budem tvoja
I znam sada ću zaspati
Dvor od oblaka usniti
Tvoj lik u njemu ocrtati
I znati da postojim
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
