« KOLIKO DRUGIMA DAJEMO SEBE ? | Main | LJUBAV ( Stepskom uz zahvalnost ) »
Premorena sam.Čitav dan se petljam po lekarskim ordinacijama i komisijama.Onda mi muž javlja kako neće da šalje pare za dete jer mu sud to nije propisao još uvek.Kažem mu da ne mora ali da mora da ima komunikaciju zbog deteta .On kaže da ne mora .
Čekam u lekarskoj ordinaciji.Narviram se.Šta ako ne dobijem bolovanje? Moram da se vratim na posao a onda ću da dobijem otkaz.Zašto da me ne otpuste? Otpustili su moju koleginicu u petom mesecu trudnoće.Otpustili su i drugu prvi dan nakon što joj je porodiljsko isteklo.
A onda se sklanjam u stranu i kuckam u telefon .Zovem ga.Vlasnika firme.Pokušaću nekako da se dogovorim sa njim oko radnog mesta.Prošli put mi je rekao da nema šanse i da će ubrzo svi biti otpušteni ali nema veze.Nek pokušam još jedanput pa šta bude biće.
* * *
Za trenutak se vraćam u period kada sam radila.Zaposlila sam se nešto pre nego što sam se udala.Sećam se da sam krila i da imam vezu.Sećam se kako mi se prve dve nedelje niko nije javljao u firmi a onda odjednom svi naprsno počeli jer su videli da me isti taj gazda gotivi.Sećam se kako sam bila najmlađa a napredovala u roku od 2,3 meseca možda.Kako sam izdejstvovala da pređem u marketing.Kako mi je povećao platu.Svrstao me među troje njegovih ljudi u firmi.Koliko sam se samo petljala da uđem u njihovu kancalariju.Koliko razočarala kada sam u nju ušla.
Pa sam se onda prisetila kako sam kući nakon posla uvek dolazila naelektrisana.Kako mi je muž prebacivao kako me interesuje samo da napredujem u poslu i ništa više.Kako mi treba nekoliko sati da se odelektrišem nakon što se vratim iz firme.
Biti u prvih troje ljudi ,miljenika ,znači raditi apsolutno sve što želi i kada želi gazda.Za uzvrat dobijaš veću platu i sve koji te mrze.
Ali moj cilj bio je samo jedan.Direktor marketinga.Ništa manje.
Pa sam se setila i bivšeg direktora koga su izbacili zbog sina najboljeg gazdinog prijatelja koji je fakultet završio u Parizu za rekordnih 6 meseci.Kako mi je uvek podmetao sve jer me nije podnosio budući da ga je nerviralo što me gazda gotivi.Njegove devojke koja je vrtoglavo napredovala od prodavačice u šefa.
A onda je jednoga dana samo objavljeno da on odlazi.Budući da je pripadnik jedne stranke,na ništa manju poziciju u jednoj državnoj ustanovi.
Eto meni prilke.Mesto se za koje sam se borila ukazalo se samo od sebe.Nakon što se iselio ,ušla sam u njegovu kancalariju i sela u njegovu fotelju pre nego što sam obavestila gazdu.
Na moju sreću ,podržao me je.I bi gotovo zvanično.Ovlastili su me da potpisujem,ugovaram,osmišljavam slogane za reklame...sve što je radio on.Nikada se u životu bolje osećala nisam. Sastanak na kome će me konačno imenovati beše zakazan.
A onda sam otkrila da nosim dete.Znala sam da nema ništa od diretkorske pozicije .Vlasniku sam uskoro objavila.Rekao mi je da moram da dolazim na sastanke.Muž mi je rekao da se ne usudim na tako nešto jer ne želi da rizikujem budući da sam preterano napeta kada sam tamo.Lekar je rekao da moram da ležim.Da je trudnoća rizična.
Dete je najvažnije.Odustala sam od posla,sastanaka i ostala kući da ležim i održavam trudnoću.
Ostalo znate,prvoga dana nakon što sam se vratila na posao prebacili su me na recepciju i do danas sam na bolovanju.
* * *
Ja samo ja mogu da obučem na ovu zimu kratke rukave i pončo.
Vlasnik firme uvek je smešten u Hayatu.Žurim kući.Navlačim mini suknju ( kako bih se sigurnije osećala ) ,popravljam šminku,obuvam čizme sa visokim potpeticama,izlazim iz stana,prelazim ulicu i eto me!
Čeka me u hodniku.Zatim vodi ka restoranu.
-Promenila si se.Smršala si.Lepo izgledaš .
Konstatuje.
Nudi mi martini,prihvatam ne određeno.Sećam se koliko sam puta u ovaj hotel donosila ugovore,reklame,izveštaje.Koliko sam puta morala da sedim sa dosadnim ljudima i slušam gluposti za svakoga iz firme ponaosob.Koliko me je sve to opterećivalo...
Pitam ga za posao.Kaže da nema šanse.Uporna sam.Ne odustaje.
-Tanjana nisi ti u pitanju.Uskoro firma neće više ni postojati.
Razumem ga ja stvarno ali firma ipak postoji.A ja ne želim više da budem na bolovanju.Ne mogu.
Pa se onda sećam kako mi je bio na svadbi.Kako sam rođena istog dana kada i njegov sin a moja devojčia kada i on.Kako sam mu bila štićenica ...
Nudi mi ponovo martini.Pita me zbog čega ne pijem.Guta me pogledom.Nervira me.Uvek me je to nerviralo.Nekada tako godi.Sada ne.
Sećam se one koleginice iz kancalarije.Ona koja je samnom zajedno spadala u troje ljudi.Uvek me je ispitivala o njemu.Gde idem.Šta mu nosim...Pričali su da mu je ona bila ljubavnica.
Možda su mislili da sam mu bila i ja,odjednom mi pada na pamet.Ali u to vreme sam bila toliko srećna u braku da tako nešto nikada ne bih ni pomislila.
Počinje da me gleda čudno. Gleda u moje noge.Uzimam gutlaj martinija i ustajem. Zahvaljujem mu se.Lažem da razumem.
On mi kaže da ostanem još malo.Ja mu kažem da ne mogu.Da moram da idem.
Izlećem iz hotela i idem ubrzanim koracima .Gotovo da trčim. Što dalje od svega.Od te firme,od vlasnika,od lekarske komisije,od hladnoće ...U moj novi stan.
Možda je moglo da bude drugačije.Možda sam nekako mogla da ostanem u firmi.Možda...ali to nikako ne bi valjalo niti vredelo.
Na posletku bi se opet sve završilo.
Ništa ne traje večno pa ni najveća slava.
Komentari
Veliki pozdarav, bila sam na blogu posle duzeg vremena, procitala sam sve tvoje postove, drago mi je sto se boris i sto je svaki post bio lepsi i jaci od prethodnog.
Sto se tice poslednjeg i ove tema , mogu samo da ti pozelim da pronadjes novi posao koji te ispunjava i poslodavca kao sto je moj. I u Srbiji je tako nesto moguce, to potvrdjuju 4 godine obostranog poverenja, podrske, poraza i pobeda. Hvala ti sto si me ovim tekstom podsetila , koliko sam imala srece da saradjujem sa bas takvim covekom.
brankicevucice,kada napišeš komentar treba mi nekoliko trenutaka da se saberem i odgovorim...hvala ti što me čitaš.Upravo to mi najviše znači.E sada vidiš hvala tebi što si ostavila ovakav komentar.Lepo je znati da tako nešto u ovoj zemlji postoji.Postiče da ne gubim nadu,da idem dalje i ne odustajem.Istina,imala si puno sreće.Želim ti da uvek,uvek tako bude.I bolje !Koliko imaš pozitivne energije i ne čudi !Znaš da se borim uvek i nikada ne odustajem.Tako je i sa pronalaženjem posla...ljubim te
Uz malo podrške skupićeš ti još snage i biti spremnija za sve izazove pa i pronaći posao..Pozdravljam !!
Jovane ...da,podrška od pravih ljudi je uvek dobro došla.Snagu sam sakupila ..posao...ne odustajem...to znaš...odustajanju sklona nisam
Oni drugo mesto, ti bolovanje:))
Dete jeste na prvom mestu, no ne možeš čitav život biti na bolovanju...
Postoji dete, ali postojiš i ti
anam ti ne razumeš,slažem se ja sa tobom ali nemam izbora.ako se vratim otpustiće me....gazda mi je predložio da budem na bolovanju.nisam ja to želela.ne volim bolovanje nikako...nikako...uh,sve bih dala da nikada na bolovanje ne odem više.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
