Vešto me uvlačiš u nekakve lavirinte
Postavljaš na sopstvene izjave navodnike
Izvrćeš reči,prevrćeš ih,smeštaš u
Vreme
Prostor
Razne neke dimenzije
Izvodiš trikove kao kakav mađioničar
Bacaš ih pa ih kao kakve loptice u vazduhu obrćeš
A ja ponovo odlazim
Ovoga puta sa kapljicama kiše
Koje su mi Te u život i donele
Pa se sklanjam pod njih dok mi lice kvase
Upijam žedna svaku od njih
Osećam se kao da sam upala u nekakav grafikon
Prost a komplikovan
Nestvaran a moguć
Nerazumljiv opet shvatljiv
Zurim zapetljana u linije
U svakoj od njih po jedno objašnjenje
U svakoj od njih si Ti
Stojiš,smešiš se,gledaš me
Pitaš
Tražiš
Zoveš
Ne odazivam se
Pokušavam da pronađem tačku u kojoj se naše duše ukrštaju
Preplićem linije
Presecam ih
Vešto nove dopisujem
Ne ide
One kao da se uporno mimoilaze
Možda su nekada i bile tu,na grafikonu
Možda sam ih samo umislila
Sama dopisala dok si skrivao pogled
Možda sam ih skrajala čučeći u hodnicima tvoga srca
Pitam se...
Da li i sam u te hodnike zalaziš ?
Da li uspomene pronalaziš ?
Da li je svaka od njih udobno smeštena,okačena na zidu
Uramljena
Dugi su hodnici srca Tvoga
Tamni
Hladni
Jezivi
Ali postoji ono maleno,skriveno mesto
Ono pokraj ormara u koji odlažu se sećanja stara
U njemu sam ja
Uporno pokušavam da ta ista sećanja premestim,izmestim,ponovo namestim
Ne ide
Ostaju ista takva,ne promenjena
Ne okrnjena
Pa onda trčim niz te hodnike
Sa vencom na glavi od ne dosanjanih snova
U susret mi hode
Vere
Nade
Strahovi
Želje
Ljubavi nema nigde
Znaš li Ti šta je to kada te tako snažno zdrma u grudima ?
Preseče
Bolom oblije
To sam ja
Kucam na vrata uporno da uz tvoga srca izađem
Izlaz ne vidim
A onda ponovo rešavam grafikon
Mrsim linije
Ne bih li pronašla rešenje
Bojim se da ću zauvek tu zarobljena ostati
Hodnicima tvoga srca lutati
Znam i sama da ništa večno nije
Da se tu negde i izlaz krije
Kao da sam svakim korakom njemu bliža
Kao da ću ga zaista jednom pronaći
Znaš li Ti koliko su dugi hodnici srca Tvoga ?
I opet trčim u beskraj
Kao da ne vidim tačku preseka
U kojoj naša se srca dodiruju
U kojoj su vrata izlaza .
Neizmerno se zahvaljujem Stalkeru,koji je dopisao srcem kraj ove pesme.Hvala Stalker !
Budim se.Protežem.Svi prozori u mom stanu su otvoreni.Toliko ih ima.Kao da sam spavala pod vedrim nebom.
Razmišljam kako...kada sam sa nekim uporno želim svoju slobodu.Mir.Sve me nekako guši.Treba mi prostor.Vreme za razmišljanje.Pisanje.
Opet kada sam sama uporno želim Tog nekog.Da se smejemo.Razgovaramo.Da nam bude lepo.
I opet ona priča o dve žene u meni.
Jedna slatka,nasmejana.Druga ledena kralica.Rospija.
Menjam ih po potrebi.
Raspoloženju.
Osobi sa kojom komuniciram.
U vezama.
Koliko lica može da ima jedan čovek ? pitam se.
Da li po potrebi može da bude :
Kralj
Prosjak
Ratnik
Mučitelj
Bednik
Ljubavnik ?
Sve to samo po potrebi.
Gde smo tu mi ?
Pravi mi ?
Oni koji su maštali
Sanjali
Tražili
Želeli
Voleli ?
Toliko smo masaka i oklopa naučili da stavljamo na sebe da smo zaboravili ko smo ustvari.
Mora tako.Ne bi drugačije uspeli da opstanemo.
Ne možeš biti :
Pošten među lopovima
Kralj među prosjacima
Trezan među pijanima
Dobar među lošima
Svakoga dana kada ustanemo,pogledamo se u ogledalo.Razmislimo koje nas obaveze očekuju.A onda koju da masku navučemo na lice.
Te su maske sada okupirale čitav prostor .Toliko da mesta za prava lica više nema.
Pa se onda pitam :
Gde smo tu pravi mi ?
Ko smo mi ?
Slučajni,zalutali putnici koji su se susreli na raskrsnicama planeta koji samo tuda treba da prođu znajući dobro da povratka nema ?
Svirači koji uporno prevlače gudala po violinama života.Melodija potpuno drugačija od nota po kojima sviraju ?
Cirkusanti koji igraju u predstavama sopstvenog života po unapred određenom scenariju ?
Prodavci lažnih osećanja ?
Zarobljenici u kandžama sopstvenog života ?
Razbojnici koji pljačkaju sopstvene želje ?
Kradljivci snova ?
Slučajni putnici koji nikako da shvate da je putanja broda unapred određena.Pa onde uzaludno preusmeravamo kormilo.Ne ide.
Koliko je potrebno da maski čovek ima da bi opstao ?
Koliko ih često menja po potrebi ?
Kada ćemo sebe uspeti da prepoznamo i da li pravo lice ikada dolazi do izražaja od silnih maski,oklopa,štitova ?
Pitam se...
Samo se pitam...
Navlačim ogrtač i gledam se u ogledalo.Koju da masku danas navučem na sebe.
Za traženje posla -vila.
Kada ga pronađem,lako ću se pretvoriti u vešticu.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
