Volela bih da...
Od nekud se ponovo pojaviš
Telo mi požudom obojiš
Zavučeš mi se u misli onako polagano
Samo nama znano
Volela bih da...
Obučem onu moju crnu haljinu
Pružim Ti ruku
Pa me povedeš na ono skriveno mesto
Tamo gde duše se srcima prepliću
Tamo gde je ljubav na pijadestalu
Volela bih da...
Me ponovo gledaš onako izazivački
Smešiš mi se očima
Treperiš u tami
Miluješ me dok ćutim
Volela bih da me posetiš
Onda kada svi u san utonu
Onda kada zvezde se jedna drugoj ispovedaju
Onda kada se pogase sve svetiljke
Onda kada niti jedan šum se ne čuje
Onda kada mislim da živa nisam više
Ti se pojavi tek onako
Pa mi ponovo ukradi snove
Okuj maštu
Otmi želje
Pomeri srce
Volela bih ,tako bih volela
Da spustiš usne na moje
A onda zajedno nestanemo
Negde gde smo zapisani
Negde gde nas nikada nisu ni brisali
Negde gde ćemo biti samo Ti i ja
Negde daleko, u večnosti
I nemoj se buniti
Nemoj govoriti ponovo kako trenutak malo je
Kako se prodaje jeftino
Kako prođe pre nego što se i pričinio
Ako je tako, ispuni ga bljeskom jednim
Ucrtaj u njega tvoje dodire
Ureži tvoje poglede
Obeleži ga jačinom ljubavi beskrajne
Jer ona i može da postiji tako i tada
Ostane ovekovečena
Ne okrnjena
Ne ukaljana
Kraljica
Volela bih, da mi ponovo pričaš o ljubavi
Ali da Te ovoga puta razumem
Smešim Ti se
Volela bih da me probudiš
Isklešeš od želja
Miluješ u tišini
Volela bih da
Jednom samo mi se nasmešiš
Tvoj se lik ocrta kao nekakva svetlost u tami
I konačno ga otkrijem
Moj Anđeo je zaspao.Budući da je ustala pre 6h ovoga puta nije joj trebalo mnogo da se uspava.Zaspala mi je na ramenu .
I dok je ona sklapala oči i tonula u san nekakve misli sletele su u moj um.
Čitavog života sam težila nekakvoj harmoniji.Što bi značilo da sve ide po redu i u pravo vreme.Da završim školu,fakultet,zaposlim se,udam ,dobijem dete. Da budem u skladnom odnosu sa svima koje poznajem .Možda baš zbog toga i nemam puno prijatelja ali na one koje imam mogu uvek da se oslonim.Uvek sam zaobilazila svet. Nikada nisam imala preveliko društvo .
Kako sam priželjkivala tako je otprilike i proticalo sve.Prvi poljubac,prva veza ,prvi sex, fakultet,posao,brak ,medeni mesec i nakon godinu dana dete.
Sve je išlo po redu i bilo u savršenom skladu sve dok se moj muž nije odselio .Onda se čitav red poremetio.Ali ne zbog mene.Ja bih sve ponovo dovela u red veoma brzo.Zaboravila bih muža ( još uvek mi je muž,zvanično se nismo razveli ) i započela potpuno nov život srećna što mi se pružila nova prilika za to.
Dakle samnom je veoma jednostavno ,kada me neko povredi ja ga brišem .Ne postoji više.Njegove reči,njegovo mišljenje ništa više važno nije.Međutim nisam u pitanju ja.Kada dođe dete na svet shvatite da ne treba sve da radite sve i zbog i za sebe.
Dugo,zaista dugo mi je trebalo da prihvatim novonastalu situaciju ( još uvek je ne prihvatam samo i samo zbog deteta ).
Ali shvatila sam da ne mogu da utičem .Da nisam ja ta koja određuje. Da neke stvari jednostavno moraju da se dogode i da će se one dogoditi ma koliko se mi trudili da tako ne bude.
Život ide dalje.Prilagođavanje drugima možda i nije potrebno u tolikoj meri koliko je potrebno prilagođavanje novoj ulozi koju dobijete u vašem životu.
Provela sam toliko ne prospavanih noći plakajući,pišući,pitajući se zašto je baš to tako sve moralo da se dogodi .
A onda sam shvatila da se sve u životu zaista dešava sa nekakvim razlogom i da to treba tako da prihvatimo. Da iz toga treba da izvučemo najbolje i nastavimo da živimo život.
Uskočila sam u vremeplov i vratila se u period pre braka .Onda kada sam živela sama.Iščekivala ljubav,brak...Shvatila sam da nije bilo tako loše.Sa jednim izuzetkom,korim sebe što upravo tada nisam umela više da uživam.Što nisam manje planirala.Što nisam manje očekivala.Što se nisam više smejala i nastojala da uživam u životu.
Želela to ili ne,moj razvod će uskoro stupiti na snagu .Da ,potrebno je pre braka raskrstiti šta želiš ali to ne možeš sam.Za to je potrebno dvoje .I zato ja moga muža ne osuđujem.Ne kritikujem.Ne vređam .Ako smo pogrešili pogrešili smo zajedno .Ne smatram da sam nikakva svetica niti da imam prava ma koga da osuđujem .Najmanje nekoga sa kim imam Anđela.
Međutim u međuvremenu se desilo nešto što me je umirilo,dalo mi snagu .Ponovo sam dobila priliku da se vratim u onaj period ,onaj znate kada nisam umela da se opustim i živim.Jednostavno živim.Bez suviše planova.Bez osvrtanja za tuđim mišljenjima.Bez preteranih očekivanja.
Dobila sam konačno svoje parče neba i odlučila da živim.
Život nije harmonija.Život je nesklad.Onda kada sam to prihvatila počela sam drugačije da gledam na neke stvari i živim kvalitetnije.
Sama nisam.Nikada neću ni biti.Bog mi je podario čudesnog Anđela .To što sam dobila dete,koje sam pri tom potpuno sama odgajila,ne znači da treba da mu robujem niti ono meni.
Nije mi u životu sve super i potaman ali nikada neće ni biti.Zato se više i ne osvrćem ni na šta.
Moje je dete najsvetija stvar.Ali svako je dobio sopstveni život .Niko nikome ne treba da bude rob.Sloboda jeste najsvetija stvar .Šteta što ne umemo da je cenimo.
I baš tada ,kada sam dobila sopstveno parče neba, shvatila sam da sam živa.Da je život predamnom i da ga treba iskoristiti najbolje moguće .
Sve vas pozdravljam.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
