Primila sam platu.Bednu.Možda je to samo deo a možda je i čitava.Neznam više.Tu negde ,dovoljna je da se pokriju računi .Možda.Sa prenosom telefona i adsl om teško.
Rešavam da odem u tržni centar i častim sebe nekom sitnicom.Nije važno.Tek onako.Samo da se obradujem.Neka bude jeftino.Sitno.Slatko.Samo da barem na trenutak osetim zadovoljstvo.
Onda se presvlačim.Isprobavam da vidim kako će da mi stoji.Kada vidim da mi sevršeno stoji onda se još više iznerviram i pitam zašto sam uopšte dolazila.
Ponovo preteće poruke.Pa onda neki mailovi bivšeg.Prelećem preko slova potpno ravnodušna.Shvatam da me više ništa ne dotiče.Zvuk na telefonu sam odavno isklučila a razmišljam kako bih mogla da slomim telefon (tako sam i sudiji rekla da ću učiniti) i odmorim se od svega.
To moje ravnodušno stanje traje neko vreme.Pomalo počinje da me plaši.Pitam se da li bih reagovala kada bi mi se dogodilo nešto lepo ? Da li bih i onda bila ravnodušna ?
Izgleda da se zid koji sam izgradila oko sebe pretvorio u bodljikavu žicu.
Takva sam i želala da postanem.Da isključim emocije.Otupim na prostakluke,gluposti,uvrede.
Uspela sam.
Kupujem neku suknjicu,dajem novac na kasi,izlazim iz prodavnice i odjednom osećam da mi srce ubrzano lupa.Dlanovi postaju ledeni.Znoj obliva lice.A bol se proteže od grla do pluća.Gadna aritmija.Jedno su vreme prestale.
Žurim ka stanu koji se nalazi u neposrednoj blizini.Spuštam telo na krevet.
Pijem tabletu za aritmiju ali nikako ne prilazi.Počinje pomalo da me plaši.
Tek nakon više od pola sata aritmija prestaje.Osećam se bolje.
A onda...istina je da je moj um otupeo.Prestao da reaguje ali telo izgleda ipak nije.
Pade mi na pamet.Sve je to jedan povezani mehanizam.
Možda upravo sve fizičke bolesti potiču upravo iz našeg uma.
Koliko sam puta rekla sebi ,šta će mi zdravlje kada nemam ovo,ono,šta god.
Greška !Sve imamo kada smo zdravi.Zdravlje i jeste najvažnije.Sve možemo kada smo zdravi.
Ali i ljubav i sreća i zdravlje se nalaze upravo u našem umu.
I zato ne treba da jedni drugima želimo njih u čestitkama nego da tamo pokušamo da ih pronađemo.
Umivam se Hladnom vodom ,srećna što se bolje osećam.
Ako ništa drugo barem sam shvatila da sam ipak živa.
Volim prve zrake jutarnjeg sunca.Volim da širom otvorim prozor i povetarac mi pomiluje lice .Volim da posmatram reku automobila koja se sliva niz bulevar.Bilborde.Prolaznike.
Kroz misli mi se prepliće ovih dana jednom pitanje.
Da li se u životu voli samo jedanput ?
Pri tom mislim samo na pravu ljubav.Istinsku.Jedinstvenu.
Sanjarenja kaže da je neko rekao da se voli samo jednom a da se nakon toga zaljubljujemo u ljubav.
Ima istine u tome.Barem sam ja tome sklona.Da se zaljubljujem u samu ljubav.Ne znam da li ide baš tim redosledom.Možda sam bila zaljubljena u ljubav i pre te ljubavi .Ali sam potpuno sigurna da je ta ljubav bila jedina istinska i prava.
Sećam se tog peroda.Toliko sam bila srećna da sam govorila sebi da mogu da umrem budući da sam iskusila nešto što mnogi nisu.
Ništa nisam zahtevala.Tražila.Očekivala.To osećanje mi je bilo potpuno dovoljno.
Nisam imala petlje da se borim za tu ljubav.Pobegla sam i verila se.Razlike su bile prevelike.Nisam se borila kako ne bi povredila naše porodice.Ne ponosim se time ali kada bolje razmislim ponekada je dobro što se ljubavi završe dok su još čiste,ne ukaljane,nevine.Tako ih pamtimo čitavog života i takve ostanu u našim srcima.
Ne kažem da bi vremenom ljubav nestala.Ali rituali svakodnevnice bi je iskrzali,istrošli,pohabali.
Te ljubavi se nikada ne setim sa setom nego sa radošću.Čudno pomalo priznajem.Ali tako je.
Nakon toga sam se verila,udala...Ljubavi je bilo i biće.Svaka je ljubav priča za sebe.Jedistvena na svoj način ali samo se ta zauvek urezala u moje srce.
Da li stvarno tako ?Da li se u životu voli samo jedanput ?
Da li su sve ostale ljubavi kopije.Balansiranje potreba,požude,privrženosti,planova,navika...
Ne pametujem.Na teoretišem.Ne mudrujem.Možda nemam ni dovoljno godina da sudim.Ja samo pitam.Želim da znam.Volela bih da mi neko kaže.
Da li se prava ljubav dogodi samo jedanput u životu ?
I nakon svega.5 godina se nismo videli.3 čuli.Ne prođe niti jedan jedini dan a da ga se ne setim barem na sekundu.
I znam da će tako biti do kraja moga života.Ne žalim se.Ne vraćam u prošlost.Srećna sam što sam tako nešto iskusila.Verujem da mnogi nisu.
Ako mene pitate ,iako merodavna da sudim nisam,samo se jednom u životu voli.
Zatvaram prozor.Navlačim farmerice.Idem da iskoristim dan.
Lep dan želim i Vama.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
