Otišao je !
-Znam bila sam pred vratima sve vreme.
Kako ti se čini?
-Voliš ga.
Imaš li ti uši sestro ? Umeš li da raspoznaješ ? Da li si čula reči moje upućene mu ?
-Misliš da si ga oterala ? Tako će samo da se vrati ! Klečaće već sutra pred tvojim vratima.Želiš li to ?
Umalo ga vazom nisam gađala !
-Tada bi ti stopala ljubio!
Misliš da si postigla sve u životu ako si okovala onog nesvršenog studenta filozofije kome si decu rodila ? Misliš da nisam umela takvog da nađem .Znaš i sama koliko mi se takvih udvaralo.Na milione !
-Znam da jesu .I sada to čine .Ali tog mog muža,onoga koji je na isti ovaj prag dolazio i čekao tebe , ja sam uspela da zadržim .Ti si ga odbacila kao nekakvu vreću punu otpadaka,svezanu kanapom .Mesecima nije mogao da se oporavi .Nije te bilo briga.Nisi se potresla ni kada sam našu veridbu objavila.Sestra sam ti Marija.Imaš li ti stida ?
Zar ne bih to ja trebalo tebe da pitam?
-Zar je greh utešiti ? Ranjenog celivati ? Ljubav pružiti ? Zar zbog toga treba da se stidim ?Opet smo na istom Marija .Ja sam zavšila sa poštenim čovekom .Ti sa bestidnikom koji te je ostavio ! Prodao!
Gotovo je!
-To samo ti misliš Marija! Gotovo će biti onda kada on bude želeo da tako bude ! Nakon tvojih reči,eto ti njega već sutra.Za oprost će te moliti.
Ne moli taj nikada!
-Moliće kada bude trebalo !
-Taj bi i dušu prodao samo da sebi dokaže da ponovo može da te ima! Da ponovo može da prelazi rukama po tvome telu i igra se sa njim a onda to isto telo ostavi žedno dodira .
Ne treba mi !
-I ja tako kažem! Ali da bi ga oterala nisu potrebne oštre reči ! Nisu potrebne ni kamenice! Ni osude! Jedino što je potrebno jeste da to stvarno želiš .
Zašto mi ne veruješ ?
-Zato što te poznajem !
Čekaj, pa ti ne skidaš haljinu .Ponovo stavljaš parfem !Kud si pošla Marija ? Ideš za njim ? Šta će ti ?Ako si zapela vratiće se sam !
Ne idem kod njega!
-Ah da, i ja sam glupa ! Ideš kod onog šarlatana koji te kiti slatkim rečima kao perjem kakvim ! Ljubavnika !
Nije mi on ljubavnik ! Nikada sa njim ništa nisam imala sem razmene slatkih reči ! Čašice razgovora .Šaku utehe.
-Ponovo grešiš Marija.Ljubavnik ti je .Ali ovoga puta varaš sa njim samu sebe!
Neka varam ! I tako sam prevarena !
-Nije istina Marija.Jedno je kada te neko prevari.Nešto sasvim drugo kada prevariš sebe.Želiš li to? Niko to ne želi ,moja sestrice!
-Skini te haljine skupe ! Raspusti kosu ! Obuci se u krpe obične i čekaj ovog tvog...ovog što je upravo otišao .Sigurna sam da će se sa pola puta vratiti.
I onda ?
-Onda ga gađaj vazom u glavu !To je zaslužio!
Odlomak iz romana U ČELJUŠTIMA NEMIRA.
Gledam u nebo.
Sivi se oblaci prepliću sa svetlim ,kao da nekakvim tananim nitima tkaju maglu.
Razmišljam.
Nakon dužeg vremena ,vrtloga,strasti,nemira ponovo kao da se vraćam u normalu.
Počinju da mi bivaju važne sve one svakodnevne stvari.
Kako pronaći novi posao, parnica koja nikako da se završi,kako dovršiti opremanje novog stana.
Moram priznati nisam navikla na ovakvo stanje.
Ništa se nije promenilo,opet kao da se promenilo puno toga.
Ponovo čujem ptičice kako pevaju.Gotovo da ne proveravam mailove.Slušam i kišne kapi kako udaraju o prozore.
Umem da se upetljam u strasti,istina. Strasti su deo moga bića .
Ali isto tako brzo kao što sam se upetljala umem iz njih i da se ispetljam.
To je ono što je pomalo čudno kod mene.Mogu za nešto da se borim do smrti a onda samo jedan klik i cap gotovo .Kao da ničega nije ni bilo.
A onda se vraćam na staro.Na zemlju.I nailazi period mira.
Period kada ništa nije toliko važno.Ništa nije vredno mojih suza i živaca.
A možda ih više i nemam.
Ne osećam se više kao na raskrsnici.Naprotiv ,osećam kao da sam skrenula u nekom potpuno drugom pravcu.Da hodam hrabrim koracima.
Ovoga puta sve je drugačije.Tokom perioda razvoda ( koji nikako da se završi ) naučila sam puno toga. To je trebalo da naučim i nakon raskida veridbe.Ali izgleda da je meni potrebno da se neke stvari dogode dva puta da bih utvrdila gradivo.
Ništa nije večno. Tako sve treba da posmatramo.Sve se jednom završi.
Onoga trenutka kada sam raskinula veridbu činilo se kao da se moj život razbio u gomilu delića koji su se razleteli nošeni vetrom.
Zalepila sam te deliće nekako.Udala se.Ali čini se da se ništa i nikada ne može zalepiti dovoljno dobro.
Sada deliće ne lepim.Postalo mi je monotono da to činim. Sa jednom razlikom.Shvatila sam da to i ne želim da činim.
Želim da ih pustim da lepršaju na vetru ,isprepliću se,gube se,dodaju,lome na još manje...
Osećam da ništa više ne moram da učinim zato što to tako treba.I znate šta,osećaj je fenomenalan.
Vratila sam sebe sebi.Uživam u tišini .Miru.Samoći.
U ljubav verujem.Moja se vera nije izgubila.
Ne tražim je. Iako verujem da tamo neko možda postoji i razmišlja slično kao i ja.
Ukoliko postoji,ne želim još da ga sretnem.
Želim da budem u tišini. Da sanjam budna .Da žudim u miru.
Na posletku,čekanje i jeste najlepše.
Putevi su gospodnji čudni.I sama umem da se trkam,da skačem da prelećem.Ali sve je to deo života .Ponosna sam na svoj život.Na te deliće koji nisu ni skopljeni ni uklopljeni ali mu daju nekakav čudan sklad.Jedinstvenost.Unikatnost.
Ponovo gledam u nebo.Odjednom svetlost preovladava .Kao da mije sivilost.
Čekam svog Anđela ,neizmerno sam srećna što dolazi.
Izgleda da je prineza nemira konačno pronašla delić mira.
Više od delića ne bi ni valjlalo.
Neki su ljudi stvoreni da žive na talasima i ponosni kada po njima nauče da surfuju.
Kišno jutro.Oni koji su planirali da idu na izlet povodom ovog praznika ( ne) rada verovatno zarivaju nokte u šake i iznervirano odmahuju glavama.
Možda nije baš najprikladnije pisati o svome životu na praznik ali još neprikladnije je pisati o prazniku rada u državi u kojoj je posao pronaći teže nego pronaći blago u moru,u kojoj otpuštanja prete na sve strane a tehnološki viškovi su postali pojava bez koje ne može da prođe niti jedan jedini dan.
Pogledala sam Vaše komentare na moj sinoćni post.Ovom prilikom Vam se zahvaljujem što ste se javili u tako velikom broju.Tema je škakljiva pomalo,baviću se njom u romanu.
Želela bih da kažem još reč,dve o njoj da je uokvirimo.
Budući da sam prilično samouverena često se stiče utisak da sam uobražena i ne podnosim tuđe kritike.Greška. To što stavljam sebe na prvo mesto ne znači da mislim da sam najbolja.Naprotiv.Samo sama sebi najvažnija.To je razlika.
Što se Anđela tiče često je ne pominjem .Ne želim možda da je petljam u postove ali podrazumeva se da bih sve za nju učinila i da je ona moj život.
Za brak je potrebno dvoje.Isto tako ,dvoje je potrebno i za razvod.Svog muža ne krivim ni za šta u braku.O razlozima sam pisala na početku bloga tako da nećemo više o tome.Lično smatram da niti jedan razlog nije bio dovoljan za razvod .Ali vidite to je već stvar izbora.Dakle,jedino za šta ga krivim ako se tako uopšte može reći jeste za to što nemamo normalnu komunikaciju.Kada imate malo dete to je ne dopustivo.
Želela sam da moj brak traje večno ali ne bude uvek onako kako želimo.Slažem se da je potrebno da se i te kako radi na tome.Udatoj ženi je po meni teže nego razvedenoj.
Ali nećemo sada o mom braku.
U životu se nalazimo na raznim raskrsnicama.Upravo tada u Vaš život dođu novi ljudi,odu neki za koje ste smatrali da su Vam prijatelji.Možda Vam se u jednom trenutku čini da nemate nikoga ...Sve je to deo života.Život ne može da se zezne.On može samo da se živi.U periodu kada sam se udavala i bila najsrećnija izgubila sam 70% prijatelja.Da li su to bili pravi prijatelji? Ne verujem.
U periodu kada mi je bilo najgore takođe.Istina ljudi izgleda vole više tugu nego sreću ali ima i onih koji vide da nosite kamen oko vrata pa odluče da Vam nakače još dva ,tri .Tako je na javi,tako je i na blogu.
Taj period volim da zovem periodom raščišćavanja.Nekada budu uz tebe baš oni za koje si se najmanje nadao da će to učiniti a odu oni u koje si ulagao najviše.To se zove život.
Ma koliko ti periodi bili teški ja ih nekako najviše cenim.Čini se kao da otvorite širom sve prozore kroz koje počinje da pljušti kiša.Većina zbriše.Neki kisnu zajedno sa Vama a neki Vam jednostavno pruže kišobran.
Uprvo na takvim periodima sam Bogu najzahvalnija.
Komentar krilanđela me me je nekako najviše dotakao.Najvažniji su prijatelji oko tebe.Tako je otprilike glasio.Sve će proći ali ljudi oko tebe su važni.
Istina je.Što ne znači da se povodim tuđim mišljenjima niti da ona utiču na moje odluke ali znači da me je iznenadio pozitivizam iz Vaših komentara.Uprkos svemu,svaki od njih je sadržao pozitivno u sebi.To je ono što je najvažnije.
Hvala svima koji su bili uz mene ( i još uvek su) od kako sam došla ovde pa sve do sada uprkos mojim usponima,padovima i raznoraznim raspoloženjima kojih je svakako bilo.
Na posletku,bilo bi dosadno da je sve ravno ,da smo uvek smireni i staloženi i da nam se ništa ne dešava.Ne bi imali o čemu niti da pišemo niti da polemišemo.
Svako ima pravo i slobodu izbora.Slažem se sa Stepskim da je to neprocenjivo ! Ali malo ko to danas ume da ceni.Ako je bio potreban razvod da bih to shvatila onda onda ne žalim.
Najvažnije da uz sebe imamo drage ljude i prihvatimo ostale baš onakvima kakvi jesu.
Želim da Vam čestitam ovaj praznik na sledeći način
Nezaposlenima želim da se što pre zaposle a zaposlenima da očuvaju svoja radna mesta!
Uživajte u današnjem danu.Pustite kišu i vreme.Najvažnije je dobro društvo.
Sve Vas pozdravljam!
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
