« REČ , DVE UZ ZAHVALNOST... | Main | U ČELJUSTIMA NEMIRA ( III DEO) »
Gledam u nebo.
Sivi se oblaci prepliću sa svetlim ,kao da nekakvim tananim nitima tkaju maglu.
Razmišljam.
Nakon dužeg vremena ,vrtloga,strasti,nemira ponovo kao da se vraćam u normalu.
Počinju da mi bivaju važne sve one svakodnevne stvari.
Kako pronaći novi posao, parnica koja nikako da se završi,kako dovršiti opremanje novog stana.
Moram priznati nisam navikla na ovakvo stanje.
Ništa se nije promenilo,opet kao da se promenilo puno toga.
Ponovo čujem ptičice kako pevaju.Gotovo da ne proveravam mailove.Slušam i kišne kapi kako udaraju o prozore.
Umem da se upetljam u strasti,istina. Strasti su deo moga bića .
Ali isto tako brzo kao što sam se upetljala umem iz njih i da se ispetljam.
To je ono što je pomalo čudno kod mene.Mogu za nešto da se borim do smrti a onda samo jedan klik i cap gotovo .Kao da ničega nije ni bilo.
A onda se vraćam na staro.Na zemlju.I nailazi period mira.
Period kada ništa nije toliko važno.Ništa nije vredno mojih suza i živaca.
A možda ih više i nemam.
Ne osećam se više kao na raskrsnici.Naprotiv ,osećam kao da sam skrenula u nekom potpuno drugom pravcu.Da hodam hrabrim koracima.
Ovoga puta sve je drugačije.Tokom perioda razvoda ( koji nikako da se završi ) naučila sam puno toga. To je trebalo da naučim i nakon raskida veridbe.Ali izgleda da je meni potrebno da se neke stvari dogode dva puta da bih utvrdila gradivo.
Ništa nije večno. Tako sve treba da posmatramo.Sve se jednom završi.
Onoga trenutka kada sam raskinula veridbu činilo se kao da se moj život razbio u gomilu delića koji su se razleteli nošeni vetrom.
Zalepila sam te deliće nekako.Udala se.Ali čini se da se ništa i nikada ne može zalepiti dovoljno dobro.
Sada deliće ne lepim.Postalo mi je monotono da to činim. Sa jednom razlikom.Shvatila sam da to i ne želim da činim.
Želim da ih pustim da lepršaju na vetru ,isprepliću se,gube se,dodaju,lome na još manje...
Osećam da ništa više ne moram da učinim zato što to tako treba.I znate šta,osećaj je fenomenalan.
Vratila sam sebe sebi.Uživam u tišini .Miru.Samoći.
U ljubav verujem.Moja se vera nije izgubila.
Ne tražim je. Iako verujem da tamo neko možda postoji i razmišlja slično kao i ja.
Ukoliko postoji,ne želim još da ga sretnem.
Želim da budem u tišini. Da sanjam budna .Da žudim u miru.
Na posletku,čekanje i jeste najlepše.
Putevi su gospodnji čudni.I sama umem da se trkam,da skačem da prelećem.Ali sve je to deo života .Ponosna sam na svoj život.Na te deliće koji nisu ni skopljeni ni uklopljeni ali mu daju nekakav čudan sklad.Jedinstvenost.Unikatnost.
Ponovo gledam u nebo.Odjednom svetlost preovladava .Kao da mije sivilost.
Čekam svog Anđela ,neizmerno sam srećna što dolazi.
Izgleda da je prineza nemira konačno pronašla delić mira.
Više od delića ne bi ni valjlalo.
Neki su ljudi stvoreni da žive na talasima i ponosni kada po njima nauče da surfuju.
Komentari
smirio se uragan zivota polako se sve vraca u normalu putevi jesu cudni gospodnji nikad neznas gde ce da te odvedu mozda i on ceka
Живи дан за дан, па се огледај. Довољан је само секунд да се све поремети, и неки клик, како кажеш, да се умири. Али све је то део живота и ниште није праволинијски, зар не? Велики вам поздрав обема!:)))
Stalker nisu prošli ali polako prolaze a najmanja mi je briga da li taj neko čeka i da li ću ga sresti ...
Pričalice moja,u pravu si.uragani sa svih strana ali jedan klik dovoljan da jedan barem oteram :) sve si u pravu.pozdravljamo te andjeo i ja u paketu
mozda on pati koliko i ti samo mozda drugacija situacija znas kako izgleda posle uragana haos tesko se sve dovodi u red bar malo te treba biti briga
Stalker polako,ja u textu kažem da ne želim još neko vreme da sretnem nekog novog,bivšeg nisam pominjala.ali znam da si za njega nekako uvek glasao :))
ko prica o bivsem pricam o novom svo vreme kako ne shvatas kako da glasam za njega kad ti je doneo tugu a ja sve vreme pokusavam da je rasteram i jos ponesto kad kazem on mislim na novog mozda on pati
stalker e ti čudo moje !
cudo neviđeno i ne shvaceno i jos po nesto
tadalafil bisoprolol interactionhttp://buyplaquenilcv.com/ - Plaquenil
Birasw HmpvjqPrednisone Koch grew multiple generations of anthrax microbes noting that when they were put into animals they still caused anthrax. Hyetcc
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
